Шта се заправо дешава са Јужним током у Србији

КОПАОНИК – Генерални директор Србијагаса Душан Бајатовић изјавио је данас да држава не даје гаранције Србијагасу за изградњу гасовода Јужни ток, већ да је са руским Гаспромом договорен зајам за ту инвестицију, који би се враћао од дивиденди пројекта.

Бајатовић је на Копаоник бизнис форуму казао да се тренутно разматра уговор о кредиту са Гаспором.

Како је објаснио, уколико буде каснила изградња Јужног тока закупац 100 одсто капацитета, односно Гаспром експорт, ће плаћати све трошкове кредита који Србијагас узима за докапитализацију пројекта.

Србијагас је, по његовим речима, прошле године имао губитак од 40 милијарди динара, а та компанија је предходних пет година купцима продавала гас по цени која је 25 одсто нижа од тржишне.

Бајатовић је казао да Србијагас сада продаје гас по реалној цени, али има проблеме у наплати.

Он је рекао да је Влада Србије прошле године исплатила око 50 милиона евра обавеза Србијагаса, а ове године ће за те намене обебедити око 200 милиона евра.

Градњу деонице гасовода Јужни ток у Србији одлаже то што нису обезбеђене државне гаранције за оснивачки улог Србијагаса у предузећу Јужни ток Србија. Реч је о гаранцијама за кредит од 75 милиона евра које нису дата због рестриктивне политике Министарства финансија.

Министарство енергетике, развоја и заштите животне средине саопштило је синоћ да су проблеми са државним гаранцијама за „Јужни ток“ последица кашњења у реформисању „Србијагаса“. Министарство очекује да се проблеми везани за финансирање пројекта реше у дијалогу државних институција Србије и компаније „Гаспром“.

„Државна гаранција за кредит предузећа „Србијагас“ у износу од 75 милиона евра, намењен покривању оснивачког улога у предузећу „Јужни ток Србија“ (South Stream Serbia), била је предвиђена буџетом за 2013. годину, али није реализована, због рестриктивне политике Министарства финансија кад је реч о повећању задужења државе“, предочило је синоћ Министарство у саопштењу.

Оно је навело да се гаранција за кредит није нашла у буџету за ову годину. Иако је то Министарство енергетике предложило, Министарство финансија то није уврстило у Предлог закона о буџету, објашњено је у саопштењу.

Министарство енергетике је, уз то, оценило да не би било потребе за издавањем државних гаранција за финансирање пројекта „Јужни ток“, да је „Србијагас“ на време спровео финансијско реструктурирање, како је то Министарство предлагало.

У Министарству наводе да би, да је реструктуриран, Србијагас остварио око 120 милиона евра профита, па не би било потребе за задуживањем.

Министарство енергетике, развоја и заштите животне средине је навело да је у претходних годину и по дана учинило све да пројекат „Јужни ток“ почне да се реализује, и да очекује да се и ови проблеми, везани за финансирање пројекта „Јужни ток“, реше у дијалогу државних институција Србије и компаније „Гаспром“, како би гасовод „Јужни ток“ могао да се гради планираном динамиком.

Крстић: Наћи ће се прихватљиво решење за Јужни ток

Министар финансија Србије Лазар Крстић изјавио је данас да ће се за финансирање српског дела гасовода „Јужни ток“ сигурно наћи решење, које је прихватљиво и за српску и руску страну, али није прецизирао на који начин.

Крстић је новинарима на Копаоник бизнис форуму рекао да постоје проблеми, али да ће бити омогућено да тај пројекат од суштинског значаја настави да функционише.

„Јужни ток је најважнији стратешки пројекат за Србију, не само у економском, већ и у државно-безбедносном и геополитичком смислу, али без обзира на то морамо да будемо упознати за финансијском конструкцијом и на који начин ће се пројекат отплаћивати“, истакао је он.

Крстић је додао да је то „озбиљан новац“, који премашује више од две милијарде евра.

„Мора да постоји пуна транспарентност и чист однос – одакле ће тај новац доћи, ко ће га отплаћивати и које се гаранције за то могу дати“, рекао је он.

Извор: Танјуг, Бета