Šta se zapravo dešava sa Južnim tokom u Srbiji

KOPAONIK – Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je danas da država ne daje garancije Srbijagasu za izgradnju gasovoda Južni tok, već da je sa ruskim Gaspromom dogovoren zajam za tu investiciju, koji bi se vraćao od dividendi projekta.

Bajatović je na Kopaonik biznis forumu kazao da se trenutno razmatra ugovor o kreditu sa Gasporom.

Kako je objasnio, ukoliko bude kasnila izgradnja Južnog toka zakupac 100 odsto kapaciteta, odnosno Gasprom eksport, će plaćati sve troškove kredita koji Srbijagas uzima za dokapitalizaciju projekta.

Srbijagas je, po njegovim rečima, prošle godine imao gubitak od 40 milijardi dinara, a ta kompanija je predhodnih pet godina kupcima prodavala gas po ceni koja je 25 odsto niža od tržišne.

Bajatović je kazao da Srbijagas sada prodaje gas po realnoj ceni, ali ima probleme u naplati.

On je rekao da je Vlada Srbije prošle godine isplatila oko 50 miliona evra obaveza Srbijagasa, a ove godine će za te namene obebediti oko 200 miliona evra.

Gradnju deonice gasovoda Južni tok u Srbiji odlaže to što nisu obezbeđene državne garancije za osnivački ulog Srbijagasa u preduzeću Južni tok Srbija. Reč je o garancijama za kredit od 75 miliona evra koje nisu data zbog restriktivne politike Ministarstva finansija.

Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine saopštilo je sinoć da su problemi sa državnim garancijama za „Južni tok“ posledica kašnjenja u reformisanju „Srbijagasa“. Ministarstvo očekuje da se problemi vezani za finansiranje projekta reše u dijalogu državnih institucija Srbije i kompanije „Gasprom“.

„Državna garancija za kredit preduzeća „Srbijagas“ u iznosu od 75 miliona evra, namenjen pokrivanju osnivačkog uloga u preduzeću „Južni tok Srbija“ (South Stream Serbia), bila je predviđena budžetom za 2013. godinu, ali nije realizovana, zbog restriktivne politike Ministarstva finansija kad je reč o povećanju zaduženja države“, predočilo je sinoć Ministarstvo u saopštenju.

Ono je navelo da se garancija za kredit nije našla u budžetu za ovu godinu. Iako je to Ministarstvo energetike predložilo, Ministarstvo finansija to nije uvrstilo u Predlog zakona o budžetu, objašnjeno je u saopštenju.

Ministarstvo energetike je, uz to, ocenilo da ne bi bilo potrebe za izdavanjem državnih garancija za finansiranje projekta „Južni tok“, da je „Srbijagas“ na vreme sproveo finansijsko restrukturiranje, kako je to Ministarstvo predlagalo.

U Ministarstvu navode da bi, da je restrukturiran, Srbijagas ostvario oko 120 miliona evra profita, pa ne bi bilo potrebe za zaduživanjem.

Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine je navelo da je u prethodnih godinu i po dana učinilo sve da projekat „Južni tok“ počne da se realizuje, i da očekuje da se i ovi problemi, vezani za finansiranje projekta „Južni tok“, reše u dijalogu državnih institucija Srbije i kompanije „Gasprom“, kako bi gasovod „Južni tok“ mogao da se gradi planiranom dinamikom.

Krstić: Naći će se prihvatljivo rešenje za Južni tok

Ministar finansija Srbije Lazar Krstić izjavio je danas da će se za finansiranje srpskog dela gasovoda „Južni tok“ sigurno naći rešenje, koje je prihvatljivo i za srpsku i rusku stranu, ali nije precizirao na koji način.

Krstić je novinarima na Kopaonik biznis forumu rekao da postoje problemi, ali da će biti omogućeno da taj projekat od suštinskog značaja nastavi da funkcioniše.

„Južni tok je najvažniji strateški projekat za Srbiju, ne samo u ekonomskom, već i u državno-bezbednosnom i geopolitičkom smislu, ali bez obzira na to moramo da budemo upoznati za finansijskom konstrukcijom i na koji način će se projekat otplaćivati“, istakao je on.

Krstić je dodao da je to „ozbiljan novac“, koji premašuje više od dve milijarde evra.

„Mora da postoji puna transparentnost i čist odnos – odakle će taj novac doći, ko će ga otplaćivati i koje se garancije za to mogu dati“, rekao je on.

Izvor: Tanjug, Beta