Šule, Krle i Čeda

Saša(k)a, Majka Srebrenice, Janković je u ime svog Pokreta slobodnih građana objavio prekid saradnje sa Demokratskom strankom, jer se njen vođa, Šule, nudio Vučiću na saradnju oko promene ustava.

Šule je izjavio da je ustav sa preambulom zastareo, tj. prevaziđen, te da je spreman na njegovu promenu. U prevodu, voljan je da se izbrišu ustavne veze Srbije i pokrajine Kosovo i Metohija, kako bi se udovoljilo Zapadu.

Da li je Saši zakucalo viteško srce u grudima, toliko da je rešio da kida sa žutima? Ne bih se kladio. Čovek njegovih svetonazora i političkih pogleda, teško može da zameri nekome odsustvo rodoljublja.

Rekao bih da se Sale i Šule razlikuju po pitanju prioriteta. Obojica su bezrezervno za evrounijaćenje Srbije. Uslov za to je priznavanje Kosova. Obojica su spremni na uvažavanje „realnosti“. Neće im oko zbog toga zasuziti.

Boris Tadić je svojom vlašću postavio, činilo se, nedostižne rekorde u veleizdaji. Bio je Karl Luis kvislinštva u Srba. Prirodno je što su takvu politiku podržavali Krle, Šule, Čeda i drugosrbijanske poglavice.

Onda je došao vUČKo. Njegovi rezultati su ga načinili većim u izdaji nego što su to Majkl Felps i Jusain Bolt u svojim disciplinama. On se Kosova, tradicije, vere, normalnosti, porodice i nacionalnih interesa odriče brzinom svetlosti. Ima li ičega principijelnijeg od podrške koju mu, u tom smislu, daju Krle, Šule i Čeda?

Nema. On ispunjava njihov politički program. Čak je i časno podržati onoga ko od vas bolje radi vaš posao.

Ako je politička vododelnica, patriotizam ili služenje Zapadu, onda oni koji biraju drugu opciju moraju biti uz Aleka.

Saša Janković cepidlači. Njegova spoljna politika bi možda bila još nacionalno neodgovornija, ali mu smeta Vučićeva unutrašnja politika, toliko da je spreman da zanemari evrounijaćenje kao zajednički ideološki cilj. Ne može da pređe preko povremenog mlaćenja građana, rušenja objekata, lažiranja doktorata, prostačkog razapinjanja političke konkurencije u toaletoidima ili gubljenja lične karte. Njemu je to najvažnije.

Dakle, ako neko unutar zemlje vrši vlast demokratski tj. ljudskopravaška i politički korektno, Saša bi mu progledao kroz prste oko nekih spoljnopolitičkih nesaglasja, ali ako se ponaša siledžijski i despotski, odbaciće ga makar na spoljnopolitičkom planu bili blizanci. Za nekoga je to najprincipijelnija pozicija.

Ja bih, lično, bio spreman da zažmurim i na tiranske poteze neke buduće vlasti, ako bi ona vodila patriotsku politiku u svakom smislu.

Zato je meni logičnije postupanje Šuleta, Krleta i Čede nego bivšeg ombudsmana.

Izvor: Srpski kulturni klub