Smene episkopa kao uvod u dolazak pape

Godine 2008, „Večernje novosti“ su objavile pismo vladike zahumsko-hercegovačkog Grigorija. Tu su pomenuta imena episkopa neuklopivih u nju ejdž namenjen Srbima.

Na spisku su se našli episkopi već uklonjeni sa svojih katedri: raško-prizrenski Artemije, zvorničko-tuzlanski Vasilije, mileševski Filaret. Uklonjen je i vladika zapadnoevropski Konstantin, a sprema se i obračun sa vladikom kanadskim Georgijem.

Zanimljivo je da su ti episkopi, na ovaj ili onaj način, bili protiv liturgijske reforme, rezervisani prema ekumenizmu i saradnji s Vatikanom, ali i protiv planova NATO imperije na našem prostoru (vladika Artemije nije priznao Ahtisarijev plan, Kačavenda se, s njim, protivio Bajdenovoj poseti Dečanima 2009, Filaret je bio protiv slepe poslušnosti Beograda i Podgorice Briselu).

Ako se tome doda uloga koju su imali vladike Vasilije i Filaret u borbi srpskog naroda u BiH 1992-1995, jasno je da je u toku „pacifikacija“ SPC, čiji će simbolički vrhunac verovatno biti poseta rimskog pape Patrijaršiji u Beogradu.

Kao, sa dr Zoranom Čvorovićem, koautor knjige „SPC i Vikiliks“ (Romanov, Banjaluka, 2014), ukazujem na činjenicu da je velikohrvatski ideolog Ivo Pilar još 1917. tvrdio da su Srbi državotvorno potentni dok god je jako svetosavsko pravoslavlje. Iz depeša „Vikiliksa“ se vidi da je jedan od glavnih ciljeva Vašingtona u nas pretvaranje SPC u „religiozni servis“ koji nema snage da brani srpsku državotvornost. To se dešavalo i ranije: kad je pala Despotovina 1459, SPC je privremeno „progutala“ grčka Ohridska arhiepiskopija; u drugoj polovini 18. veka, posle srpske saradnje s Austrijom u borbi protiv Turaka, Carigradska patrijaršija, po dozvoli sultana, uklanja naše i dovodi vladike fanariote; kralj Milan proteruje mitropolita Mihaila, jer se on protivi Milanovoj antiruskoj, austrofilskoj politici. Mi živimo u doba nove, „meke“ okupacije srpskog naroda, pa se istorija ponavlja. Koji čita, da razume.

Izvor: Večernje Novosti