Srbi podržavaju kretanje ka Rusiji, Južni tok i Putina

BEOGRAD – Danas je u Medija centru, u Beogradu, javnosti predstavljeno istraživanje Nove srpske političke misli (NSPM) o raspoloženju javnog mnjenja, pre svega u odnosu na „Južni tok“ i rusko-srpske odnose. Na konferenciji za novinare govorili su Đorđe Vukadinović i Slobodan Antonić, urednici NSPM. Istraživanje je rađeno u saradnji sa Društvom rusko–srpskog prijateljstva iz Novog Sada.

Istraživanje koje je rađeno u oktobru, pokazalo je da većina građana Srbije ubedljivo podržava tešnju saradnju sa Rusijom. Opciju „savez sa Rusijom“ trenutno podržava čak 67 odsto ispitanih, što je za 14 odsto više u odnosu na opciju „savez sa EU“. Jedino se kod onih ispitanika koji su se deklarisali kao simpatizeri SAD, pokazalo da se u većini (53.6 odsto) protive savezu sa Rusijom.

– Nije iznenađenje da Rusija uživa veliku podršku, i to poprilično veliku u odnosu na favorizovanu EU, ali zanimljivo je da to nećete lako čuti niti pročitati u većini srpskih medija i istraživanja javnog mnjenja. Sada je pitanje – zašto je to tako, kaže Vukadinović, i odgovara da „očigledno postoji raskorak između raspoloženja običnih građana i tzv. političke elite koja pred izbore voli da se slika sa Putinom i ruskim ministrima, ali kada izbori prođu onda vodi uglavnom probriselsku i prozapadnu politiku“.

Kako je istakao Slobodan Antonić, podrška saradnji sa EU skočila u odnosu na raniji period, i sada se nalazi na nivou iz avgusta 2011. godine.

– Razlog tome je snažan evroentuzijazam SNS koji je kod svojih birača, koji su uoči izbora 2012. dvotrećinskom većinom bili evroskeptici, uspeo da promeni orijentaciju i sada dve trećine simpatizera naprednjaka jesu evroentuzijasti.

Kada je reč o ekonomskom prisustvu u Srbiji, 45.7 odsto ispitanih smatra da bi Rusija trebalo da bude više zastupljena, dok 22 odsto smatra da bi to trebalo da bude Nemačka, a 17 odsto je za veće ekonomsko prisustvo SAD.

Kada je u pitanju „Južni tok“, 63 odsto anketiranih smatra da će njegova izgradnja ubrzati privredni razvoj Srbije (50.4 odsto ispitanih smatra ovaj projekat kao „veoma značajan“), 68 odsto njih veruje da će povećati zaposlenost, a 61 odsto da će se time povećati atraktivnost Srbije i za druge investicije iz inostranstva. Svega devet odsto ispitanika se izjasnilo da će izgradnja „Južnog toka“ imati negativan uticaj na Srbiju. Zanimljivo je, međutim, da većina – 47.5 odsto ispitanih – smatra da izgradnja „Južnog toka“ neće dovesti do smanjenja cene energenata u Srbiji.

Prema rečima Đorđa Vukadinovića, iznenađujuće je da, iako je istraživanje rađeno u vreme kada je jedna televizija sa nacionalnom frekvencijom emitovala veliki serijal koji je dosta negativno govorio o „Južnom toku“, ogromna većina građana i dalje podržava ovaj projekat, tako da se može reći da su Rusi i „Južni tok“ dobili ovu prvu rundu.

Rusi dominiraju i u kulturi – ishodi istraživanja NSPM su pokazali da 57.3 odsto ispitanika smatra da bi Rusija trebalo da bude više zastupljena u kulturnom životu Srbije, dok iza nje, sa 22.4 odsto, sledi Francuska, dok je na trećem mestu Nemačka sa pet odsto.

Kada je reč o stavu građana prema ulasku Srbije u NATO, tome se protivi 71.2 odsto ispitanih, dok 16.2 odsto podržava. Kako je rečeno na konferenciji, ovo je blagi rast u odnosu na raniji period.

Kako je istaknuto na konferenciji, novo u istraživanju jeste pitanje da se građani opredele da li su pre za saradnju sa Rusijom pa EU, obrnuto, ili podjednako.

Iako je veći broj ispitanih – 29.1 odsto – za to da Srbija razvija nabliže moguće odnose sa Rusijom pa tek onda sa EU (dok prednost odnosu sa EU daje 16.2 odsto), najveći broj ispitanih 47.1 odsto je za podjednako dobre odnose i sa EU i sa Rusijom.

– Zanimljivo je da se najveći broj – 47 odsto ispitanih – opredelilo da želi podjednako dobre odnose i sa Rusijom i sa EU. Mada, i dalje ima duplo više onih koji daju prednost saradnji sa Rusijom u odnosu na EU, kaže Vukadinović.

Putin najbolje ocenjen, Đukanoviću najviše jedinica

Istraživanje NSPM bavi se i ocenom koju građani Srbije daju stranim političarima. I u ovom slučaju – Rusi stoje najbolje: Vladimir Putin je najbolje ocenjen sa prosečnom ocenom 3.69, dok je na drugom mestu Angela Merkel 2.84, a na trećem Barak Obama sa 2.53. Od lidera iz susedstva, Ivo Josipović ima prosečnu ocenu 2.21, a Milo Đukanović je na pretposlednjem mestu (ispred Erdogana) sa prosečnom ocenom 1.98. Zanimljivo je da je crnogorski lider dobio najviše jedinica (38.4 odsto), što je za 14 odsto manje od najgore ocenjenog Tajipa Redžepa Erdogana.

Izvor: NSPM