Srbija sebi uskratila pravo da odlučuje o Kosmetu

BEOGRAD – Unesko mora da poštuje Rezoluciju 1244, ali s obzirom da je Srbija deo ovlašćenja sa UN prenela na EU, generalni sekretar UN ne može da utiče na odluke u vezi sa ovom organizacijom.

Ovim potezom Srbija je sebi uskratila i pravo da tuži države koje prekrše Rezoluciju 12 44, jer je i sama potpisala nekoliko sporazuma kojima je isključila nadležnost Ujedinjenih nacija.

Izvršni savet Uneska usvojio je dnevni red na kojem se našao i predlog preporuke za prijem okupiranih teritorija u članstvo te organizacije. Odluka je doneta bez glasanja, ali i bez konsenzusa, što je prema rečima ambasador Srbije pri Unesku Darka Tanaskovića — presedan.

O predlogu za prijem okupiranih teritorija moglo bi se raspravljati i glasati 21. oktobra, a odluka se donosi većinom glasova ako predlog bude prihvaćen. Konačnu odluku o prijemuokupiranih teritorija u članstvo doneće Generalna konferencija Uneska, koja zaseda od 3. do 18. novembra.

Srbija se povodom nastojanja okupiranih teritorija da postane član Uneska obratila pismom i generalnom sekretaru UN, Ban Ki Munu, ističući da se „Kosovo kao teritorija, shodno važećoj i obavezujućoj rezoluciji SB UN 1244 (1999), pod upravom Ujedinjenih nacija, u tom kontekstu ne može smatrati državom kao subjektom međunarodnog prava, te se ne može kvalifikovati ni za prijem u Unesko“.

Od Ban Ki Muna je usledio odgovor po pitanju članstva u Unesko, u kom se naglašava da to rešava Generalna konferencija te organizacije, ali da će on nastaviti da deluje u skladu sa rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN.

Da li generalni sekretar Ujedinjenih nacija na osnovu Rezolucije 1244 može da utiče na mogući prijem Kosova u Unesko?

Profesor međunarodnog prava na Fakultetu za poslovne studije i pravo Dušan Vasić podseća da su Ujedinjene nacije Rezolucijom 1244 imala isključivu nadležnost Ujedinjenih nacija nad okupiranim teritorijama, sve dok Srbija sama nije deo nadležnosti prenela na Euleks, to jest, Evropsku uniju.

Posle toga je, naglašava naš sagovornik, usledilo nekoliko ključnih sporazuma koje je Srbija potpisala, po kojima se naša zemlja neće suprotstaviti Šiptarima kad je reč o uključenju u međunarodne organizacije pod uslovom da pored imena okupiranih teritorija stoji zvezdica koja sugeriše da je u pitanju teritorija pod suverenitetom Ujedinjenih nacija.

„Teško da bi u takvim okolnostima generalni sekretar UN mogao da uradi bilo šta, osim da vrši ulogu jednog posrednika. Stepen njegovih ovlašćenja kao generalnog sekretara Ujedinjenih nacija je takav da on tu ne može mnogo da uradi, jer ne može da se meša u rad jedne specijalizovane organizacije kao što je Unesko, pošto ona ima svoje organe koji su ovlašćeni i zaduženi da deluju i odlučuju. Ni izvršni komitet ni Skupština Uneskoa ne zavise od generalnog sekretara niti on može da utiče na njih. Ono što njih obavezuje jesu rezolucije Ujedinjenih nacija. Dakle, sama Skupština Uneska kada odlučuje treba da poštuje Rezoluciju 1244“, kaže Vasić.

Međutim, od usvajanja Rezolucije pa naovamo, podseća Vasić, mnogo toga se odigralo, između ostalog i sporazumi iz Brisela.

„Jedan papir je potpisala naša strana sa predstavnikom EU za spoljnu politiku, a drugi kosovska strana. To su dva potpuno odvojena papira i ovo što je sadržano u poglavlju 35 je zahtev da se sada to sve potvrdi papirom koje će potpisati dve strane. Dakle, nema više odvojenog potpisivanja nego jedan papir gde će i srpska i kosovska strana staviti potpis. Ako se to potpiše, Rezolucija 1244 će praktično biti gurnuta u stranu. A onda je samo mali korak do njenog formalnog ukidanja“, objašnjava profesor.

Vasić, vraćajući se na moguć prijem okupiranih treitorija u Unesko, kaže da problem pravi i to što najveći uticaj u toj organizaciji imaju upravo države koje su i podržale ulazak Šiptara u Unesko. To je, kaže Vasić, više politika nego pravo, zbog čega je, smatra on, manevarski prostor za pravo vrlo sužen.

„Dakle, politika je veština mogućeg i treba naći neko prelazno rešenje a ono bi moglo da bude, ako bismo slobodno razmišljali, recimo da se Kosovo primi u Unesko ali sa jednom dozom rezerve. Da ti spomenici kulture budu u sastavu šiptarske države, ali da se naglasi da je to srpska baština“, kaže on, dodajući da kada se u diplomatiji dođe u „ćorsokak“, onda se traži neka igra reči kako bi se nešto prevazišlo.

Vasić smatra da ne postoji pravno sredstvo, recimo tužba, kojim bi Srbija mogla da se bori protiv onih koji bi podržali prijem okupiranih terotorija u Unesko, čime bi prekršili Rezoluciju 1244.

„Onda bismo morali prvo da tužimo sami sebe jer je Srbija pristala da se patronat UN zameni patronatom EU. Podsećam vas da je za vreme Tadićeve vlade u Ujedinjenim nacijama pripremana rezolucija kojoj je trebalo da se spreči dolazak EU i misije Euleksa na Kosovo, ali da je ta rezolucija u poslednjem trenutku povučena. Srbija je odstupila od svog stava i prihvatila da misija Euleks praktično zameni mirovnu misiju UN. Dakle, ako smo mi sami prihvatili odstupanje od rezolucije 1244, onda ne možemo da tužimo druge države“, kaže dr Vasić, uz komentar da kada se u politici odstupi i pokuša traženje kompromisa, to se negde i vrati.

Vasić zato i ponavlja da je, sa stanovišta međunarodnog prava, očekivanje da generalni sekretar UN nešto uradi nerealno. On takođe napominje da postoji mogućnost i da se lako može desiti da se Unesko u svojoj odluci, ako primi okupirane teritorije, pozove na Rezoluciju 12 44 i da se kaže da, uvažavajući Rezoluciju 12 44, kao i druge Rezolucije koje su omogućile napredak u smislu dolaska Euleksa ali i napretka u razgovorima u Briselu, a u cilju postizanja trajnog mira, okupiranih teritorija se omogućava da postane član Uneska.

Ratko Maraković, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, takođe kaže da je na međunarodnim organizacijama odluka koga će da prime u skladu sa njihovim pravilima i da Srbija nema pravni lek, koji bi mogla da upotrebi u ovom slučaju.

„Dakle, to je međunarodna, nije naša organizacija. I nema tu pravnog sredstva koje mi možemo da upotrebimo. Kako mislite da bi generalni sekretar tu mogao da urgira? Nema tu, mi smo bespomoćni, jer to je odnos političkih snaga. Nema tu prava. Pravni put da postoji, on bi već bio primenjen. Kada ne postoji pravno sredstvo, suvereno pravo svake međunarodne organizacije je koga će ona da primi, ako ispunjava njene uslove, a odlučuje se po proceduri koje je sama ta organizacija propisala. Nikakvog pravnog sredstva, nažalost, Srbija tu nema“, zaključuje Marković.

Izvor: Sputnjik