Srpski šipak

Šipak je biljka iz roda ruža (Rosa canina). Endemska vrsta koja uspeva samo u Srbiji zove se srpski šipak (Rosa canina serbica). Latinski naziv pored naučnog ima i simboličnu vrednost. Vrsta u Srbiji je nastala kao rezultat genetskog inženjeringa stručnjaka iz međunarodne zajednice, a prve i prave plodove je donela u oktobru dvehiljadite godine.

Opis

Srpski šipak kao genetski modifikovan organizam ima halucinogeno dejstvo. Mnogi veruju da je lekovit, međutim kada dejstvo droge prođe, nastupa razočaranje, koje se odlaže uz pomoć druge vrste droge – medija.

Šipak cvetanje završava u JUL-u, pa je plod koji se potom razvija direktan proizvod upravo tog meseca. Kao što smo se uverili, plodovi JUL-a mogu postati veoma moćni.

Domaći odgajivači srpskog šipka uz svesrdnu marketinšku pomoć pomenutih međunarodnih stručnjaka stvorili su iluziju da je plod šipka ukusan i lekovit. Međutim, kao i kod svih genetski modifikovanih biljaka, i kod ove su utvrđena štetna svojstva koja menjaju genetsku i mentalnu strukturu korisnika. Ko je poverovao u reklamu i probao plod, mogao je da se uveri koliko je ona daleko od stvarnih činjenica. Sjajan i crven, lep na oko, bljutav je i neukusan. Na to upućuje i lišće ove biljke koje je sjajno, ali golo. Stablo je trnovito. Ipak, većina stanovnika države – iako se bezbroj puta ubola – i dalje veruju u čudotvornu moć ploda.

Upotreba

Endemskom, srpskom, odnosno genetski modifikovanom šipku stručnjaci međunarodne zajednice ugradili su gene bunike. Putem aerosola, odnosno kroz etar, šipkom se zaprašuju žitelji države. Zbog toga se oni nalaze u svojevrsnom delirijum tremensu koji se od običnog razlikuje po tome što im se umesto žaba, zmija i pacova priviđaju žute zvezde na plavom nebu, u poslednje vreme i mlad mesec sa zvezdom u sredini, kiša evra i zastave duginih boja dok ponosno puze paralelnim putem koji nema alternativu.

Od tih halucinacija pati skoro cela nacija.

Zbog toga ova biljka loše utiče na narodni identitet i imunitet, ali zato besprekorno štiti i razvija pre svega finansijski identitet i zakonski imunitet pripadnika vlasti u Srbiji. Od prodaje ovog šipka, odnosno iluzija koje on stvara, vlastodršci obezbeđuju sebi veoma značajne prihode, kao i opstanak na vlasti. Zbog svega navedenog Rosa canina serbica spada u korov.

Interesantno je, da jedna druga biljka koja takođe pripada rodu ruža – glog (crataegus) – takođe ovde ima široku upotrebu. Plodove ove biljke – gloginje – narod sve više jede da bi preživeo, dok od stabla vlast izrađuje glogove koce kojima se bori protiv povampirenog srpskog nacionalizma. Od imena ove porodice biljaka potiče pridev ružan koji najbolje opisuje život većine žitelja Srbije.

Pored već pomenutih svojstava, srpski šipak ima i dekorativnu upotrebu. On se uz pomoć međunarodnih, ali pre svega domaćih gorana, sadi duž paralelnog puta koji nema alternativu. Šipak se takođe u obilju nalazi i na kraju tog puta.

Izvor: Stanje stvari