Српско здравство најгоре у Европи!

БРИСЕЛ – Србија је другу годину заредом на последњем месту у Европи по квалитету здравстевих услуга, а у односу на прошлогодишњи збир поена Србија се није поправила ни за један бод, показује истраживање урађено за потребе Европског парламента.

Здравство Србије је другу годину заредом заузело последње, 35. место у Европи у рангирању здравствених система, наводи се у истраживању које је спроведено за потребе Европског парламента.

Истраживање, под називом European Health Consumer Index (EHCI), урадила је експертска организација са седиштем у Шведској за потребе Европског парламента, а како преноси дневник „Политика“, прошлогодишњи збир поена Србија није поправила ни за један бод.

У овогодишњем истраживању здравствени системи су рангирани у шест индикатора више него лане, укупно у 48 тачака, које су обухватиле шест подручја: поштовање права пацијената и информисаност, време чекања на поједине операције и прегледе, исходи по здравље, превенција и доступност услуга које се пружају, фармацеутска средства која добијају болесници, а први пут ове године рангирана је и област превенције.

Здравство Србије је од 1.000 могућих поена добило 451, а највише опет Холандија са 870.

Дно лествице Србија дели са Румунијом, Летонијом, Пољском и Бугарском.

Негативно смо оцењени због тога што нашим пацијентима нису доступни електронски рецепти, што немају могућност електронског заказивања прегледа, због чекања дужег од 21 дан за терапију карцинома и чекања више од седам дана за преглед скенером, као и чекања на велике операције – више од 90 дана.

Позитивну оцену добили смо у истим областима као и лане: за вакцинацију деце, законом уређена права пацијената, за увид у медицинску документацију, док смо нешто слабије, али ипак позитивно оцењени јер до породичног лекара можемо да стигнемо у истом дану.

Ако је за утеху, како пише Политика, у значајном подручју оцењивања времена чекања добили смо 117 поена, што је више него што су добиле неке развијене земље.

У Норвешкој се чека дуже него код нас и они су добили само 83 бода, гора је ситуација и у Шпанији и Шведској, које су овде оцењене са по 100 бодова, али је зато Албанија на овом подручју добила невероватних 217 поена – више него Немачка и Грчка, које имају 200 бодова.

Нажалост, ово Србији није много помогло кад је реч о коначном збиру, јер су негативни поени добијени за велику смртност од инфаркта, смрт беба на рођењу, пораст стопе оболевања од рака, неоткривене случајеве дијабетеса, као и за болничке инфекције изазване отпорном бактеријом стафилокока – тзв. МРСА инфекција.

На молбу Политике да прокоментаришу ове резултате, Министарство здравља је одговорило да ће затражити од EHCI да доставе изворе података на основу којих је формиран поменути индекс, „с обзиром на чињеницу да једина релевантна институција из Србије – Институт за јавно здравље ‘Др. Милан Јовановић Батут’, никакав упит није добио, нити је достављао податке“

Батут: Европа изнела низ нетачних података о српском здравству

Рангирање здравствених система у Европи, по коме је Србија другу годину заредом заузела последње, 35. место, садржи низ нетачних података и наше надлежне инситутиције већ припремају коментар тог извештаја, изјавио је данас директор Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ др Драган Илић.

У Институту ‘Батут’ се прикупља највећи део података који је наведен у јуче објављеном истраживању, које је експертска организација са седиштем у Шведској урадила за потребе Европског парламента. Нисмо имали ни један једини захтев, било кога, да их доставимо“, рекао је др Илић.

Истичући да надлежни у Србији немају „апсолутно никакве информације о томе када је извештај рађен и ко је попуњавао упитник“, он је приметио да се званични подаци ‘Батута’, који су јавно доступни, у многоме не поклапају са наводима извештаја.

Истраживачи европске експертске организације су постигли консензус да не објављују ко су њихови извори за састављање индекса, рекао је др Илић и додао да надлежни у Србији анализирају извештај и да ће ускоро објавити званичне податке, упоредо са онима који су наведени у документу припремљеном за Европски парламент.

Истраживање, под називом European Health Consumer Index (EHCI), показало је да Србија није поправила ни за један бод прошлогодишњи збир поена, пренео је лист „Политика“.

У овогодишњем истраживању здравствени системи су рангирани у шест индикатора више него лане, укупно у 48 тачака, које су обухватиле шест подручја: поштовање права пацијената и информисаност, време чекања на поједине операције и прегледе, исходи по здравље, превенција и доступност услуга које се пружају, фармацеутска средства која добијају болесници, а први пут ове године рангирана је и област превенције.

Здравство Србије је од 1.000 могућих поена добило 451, а највише опет Холандија са 870.

Дно лествице Србија дели са Румунијом, Летонијом, Пољском и Бугарском.

Компетентност извршеног истраживања

Здравство Србије по други пут заредом нашло се на дну европске лествице по истраживању рађеном за Европски парламент, па се намеће питање да ли за годину дана ни у једном сегменту нисмо могли бар мало да се поправимо стање, јер смо, у односу на претходно истраживање, добили исти број бодова: 451 од 1000 могућих.

Две су главне примедбе наших медицинских званичника на ово рангирање: да се експертска организација са седиштем у Шведској ни овај пут није консултовала са нашом једином релевантном институцијом – Институтом за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”, као и да ово није оцена колико је наше здравство добро, него какво је оно по оцени пацијената. Има, међутим, и оних који сматрају да смо још и добро прошли и да је оцена могла бити гора. Директор „Батута” др Драган Илић појаснио је да надлежни у Србији немају „апсолутно никакве информације о томе када је извештај рађен и ко је попуњавао упитник”, као и да се званични подаци „Батута”, који су јавно доступни, умногоме не поклапају са наводима извештаја. Он је казао и да надлежни у Србији анализирају извештај и да ће ускоро објавити званичне податке, упоредо са онима који су наведени у овом документу.

Професор медицинског факултета у пензији, епидемиолог др Зоран Радовановић за „Политику”, међутим, тврди да истраживање реално приказује здравство код нас.

– Први пут се тврдило да су дати нетачни подаци. Ниједна се земља није жалила осим нас. Ова институција има озбиљне критеријуме по којима оцењује стање здравства у Европи и не обазире се на наше жалопојке – каже др Радовановић.

Главни истраживач „Јуро хелт конзумер индекса” (Euro Health Consumer Indeх) Арне Бјорнберг констатовао је у извештају да је после првог укључивања Србије у ово истраживање дошло до жестоких реакција нашег Министарства здравља, које је тврдило да збир није веродостојан. Међутим, он наводи да му је било интересантно да су поједина медицинске организације потврдиле налазе и чак рекле да је дати збир „надуван”, као и да истраживачи нису довољно озбиљно у обзир узели корупцију у здравственом систему.

Проф. др Петар Булат је у име Министарства здравља у време објављивања првог извештаја, као помоћник министра за међународну сарадњу, поднео врло конкретне замерке вођи истраживања – да Србија има Хитну помоћ која је доступна 24 часа, као и да се преглед може заказати у дому здравља преко телефона, па и преко интернета, да имамо публиковану листу свих лекова који се код нас користе, истина на српском језику, али је подсетио да је и Швеђани имају на шведском…

Директор радиологије у Клиничком центру Србије, проф. др Драган Машуловић каже да Србија има изузетне стручњаке, али да је нажалост реално стање тешко.

Професор др Бранислав Несторовић, педијатар и пулмолог из Универзитетске дечје клинике у Београду, сматра како грађани Србије за лечење троше огромне паре из свог џепа, а то је показатељ да је здравство лоше.

– Здравство је генерално у јако лошем положају, јер не уводе се нове дијагностичке методе и зато се не напредује. То се види у многим показатељима, од трансплантације органа до ендоскопских интервенција на кичми, које су свуда стандард. Можемо да говоримо како нас тамо неко ко је радио истраживање мрзи, али ко год се лечи у Србији зна каква је реалност. Тешко је очекивати да је за годину дана нешто могло да се промени. Док се не промени систем, неће бити помака – каже др Несторовић.

Професор социјалне медицине на Медицинском факултету и познавалац европских здравствених система, др Снежана Симић сматра са мало пара, колико се издваја за здравство, не можемо постићи више, али да Србија не може бити на европском дну. Она се слаже да смо за многе области с правом добили негативне оцене, као што су стопа умирања од инфаркта или од рака, али да је разлог за то што још није започет озбиљан скрининг за рано откривање.

Извор: Танјуг, Политика