Srpsko zdravstvo najgore u Evropi!

BRISEL – Srbija je drugu godinu zaredom na poslednjem mestu u Evropi po kvalitetu zdravstevih usluga, a u odnosu na prošlogodišnji zbir poena Srbija se nije popravila ni za jedan bod, pokazuje istraživanje urađeno za potrebe Evropskog parlamenta.

Zdravstvo Srbije je drugu godinu zaredom zauzelo poslednje, 35. mesto u Evropi u rangiranju zdravstvenih sistema, navodi se u istraživanju koje je sprovedeno za potrebe Evropskog parlamenta.

Istraživanje, pod nazivom European Health Consumer Index (EHCI), uradila je ekspertska organizacija sa sedištem u Švedskoj za potrebe Evropskog parlamenta, a kako prenosi dnevnik „Politika“, prošlogodišnji zbir poena Srbija nije popravila ni za jedan bod.

U ovogodišnjem istraživanju zdravstveni sistemi su rangirani u šest indikatora više nego lane, ukupno u 48 tačaka, koje su obuhvatile šest područja: poštovanje prava pacijenata i informisanost, vreme čekanja na pojedine operacije i preglede, ishodi po zdravlje, prevencija i dostupnost usluga koje se pružaju, farmaceutska sredstva koja dobijaju bolesnici, a prvi put ove godine rangirana je i oblast prevencije.

Zdravstvo Srbije je od 1.000 mogućih poena dobilo 451, a najviše opet Holandija sa 870.

Dno lestvice Srbija deli sa Rumunijom, Letonijom, Poljskom i Bugarskom.

Negativno smo ocenjeni zbog toga što našim pacijentima nisu dostupni elektronski recepti, što nemaju mogućnost elektronskog zakazivanja pregleda, zbog čekanja dužeg od 21 dan za terapiju karcinoma i čekanja više od sedam dana za pregled skenerom, kao i čekanja na velike operacije – više od 90 dana.

Pozitivnu ocenu dobili smo u istim oblastima kao i lane: za vakcinaciju dece, zakonom uređena prava pacijenata, za uvid u medicinsku dokumentaciju, dok smo nešto slabije, ali ipak pozitivno ocenjeni jer do porodičnog lekara možemo da stignemo u istom danu.

Ako je za utehu, kako piše Politika, u značajnom području ocenjivanja vremena čekanja dobili smo 117 poena, što je više nego što su dobile neke razvijene zemlje.

U Norveškoj se čeka duže nego kod nas i oni su dobili samo 83 boda, gora je situacija i u Španiji i Švedskoj, koje su ovde ocenjene sa po 100 bodova, ali je zato Albanija na ovom području dobila neverovatnih 217 poena – više nego Nemačka i Grčka, koje imaju 200 bodova.

Nažalost, ovo Srbiji nije mnogo pomoglo kad je reč o konačnom zbiru, jer su negativni poeni dobijeni za veliku smrtnost od infarkta, smrt beba na rođenju, porast stope obolevanja od raka, neotkrivene slučajeve dijabetesa, kao i za bolničke infekcije izazvane otpornom bakterijom stafilokoka – tzv. MRSA infekcija.

Na molbu Politike da prokomentarišu ove rezultate, Ministarstvo zdravlja je odgovorilo da će zatražiti od EHCI da dostave izvore podataka na osnovu kojih je formiran pomenuti indeks, „s obzirom na činjenicu da jedina relevantna institucija iz Srbije – Institut za javno zdravlje ‘Dr. Milan Jovanović Batut’, nikakav upit nije dobio, niti je dostavljao podatke“

Batut: Evropa iznela niz netačnih podataka o srpskom zdravstvu

Rangiranje zdravstvenih sistema u Evropi, po kome je Srbija drugu godinu zaredom zauzela poslednje, 35. mesto, sadrži niz netačnih podataka i naše nadležne insituticije već pripremaju komentar tog izveštaja, izjavio je danas direktor Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ dr Dragan Ilić.

U Institutu ‘Batut’ se prikuplja najveći deo podataka koji je naveden u juče objavljenom istraživanju, koje je ekspertska organizacija sa sedištem u Švedskoj uradila za potrebe Evropskog parlamenta. Nismo imali ni jedan jedini zahtev, bilo koga, da ih dostavimo“, rekao je dr Ilić.

Ističući da nadležni u Srbiji nemaju „apsolutno nikakve informacije o tome kada je izveštaj rađen i ko je popunjavao upitnik“, on je primetio da se zvanični podaci ‘Batuta’, koji su javno dostupni, u mnogome ne poklapaju sa navodima izveštaja.

Istraživači evropske ekspertske organizacije su postigli konsenzus da ne objavljuju ko su njihovi izvori za sastavljanje indeksa, rekao je dr Ilić i dodao da nadležni u Srbiji analiziraju izveštaj i da će uskoro objaviti zvanične podatke, uporedo sa onima koji su navedeni u dokumentu pripremljenom za Evropski parlament.

Istraživanje, pod nazivom European Health Consumer Index (EHCI), pokazalo je da Srbija nije popravila ni za jedan bod prošlogodišnji zbir poena, preneo je list „Politika“.

U ovogodišnjem istraživanju zdravstveni sistemi su rangirani u šest indikatora više nego lane, ukupno u 48 tačaka, koje su obuhvatile šest područja: poštovanje prava pacijenata i informisanost, vreme čekanja na pojedine operacije i preglede, ishodi po zdravlje, prevencija i dostupnost usluga koje se pružaju, farmaceutska sredstva koja dobijaju bolesnici, a prvi put ove godine rangirana je i oblast prevencije.

Zdravstvo Srbije je od 1.000 mogućih poena dobilo 451, a najviše opet Holandija sa 870.

Dno lestvice Srbija deli sa Rumunijom, Letonijom, Poljskom i Bugarskom.

Kompetentnost izvršenog istraživanja

Zdravstvo Srbije po drugi put zaredom našlo se na dnu evropske lestvice po istraživanju rađenom za Evropski parlament, pa se nameće pitanje da li za godinu dana ni u jednom segmentu nismo mogli bar malo da se popravimo stanje, jer smo, u odnosu na prethodno istraživanje, dobili isti broj bodova: 451 od 1000 mogućih.

Dve su glavne primedbe naših medicinskih zvaničnika na ovo rangiranje: da se ekspertska organizacija sa sedištem u Švedskoj ni ovaj put nije konsultovala sa našom jedinom relevantnom institucijom – Institutom za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”, kao i da ovo nije ocena koliko je naše zdravstvo dobro, nego kakvo je ono po oceni pacijenata. Ima, međutim, i onih koji smatraju da smo još i dobro prošli i da je ocena mogla biti gora. Direktor „Batuta” dr Dragan Ilić pojasnio je da nadležni u Srbiji nemaju „apsolutno nikakve informacije o tome kada je izveštaj rađen i ko je popunjavao upitnik”, kao i da se zvanični podaci „Batuta”, koji su javno dostupni, umnogome ne poklapaju sa navodima izveštaja. On je kazao i da nadležni u Srbiji analiziraju izveštaj i da će uskoro objaviti zvanične podatke, uporedo sa onima koji su navedeni u ovom dokumentu.

Profesor medicinskog fakulteta u penziji, epidemiolog dr Zoran Radovanović za „Politiku”, međutim, tvrdi da istraživanje realno prikazuje zdravstvo kod nas.

– Prvi put se tvrdilo da su dati netačni podaci. Nijedna se zemlja nije žalila osim nas. Ova institucija ima ozbiljne kriterijume po kojima ocenjuje stanje zdravstva u Evropi i ne obazire se na naše žalopojke – kaže dr Radovanović.

Glavni istraživač „Juro helt konzumer indeksa” (Euro Health Consumer Indeh) Arne Bjornberg konstatovao je u izveštaju da je posle prvog uključivanja Srbije u ovo istraživanje došlo do žestokih reakcija našeg Ministarstva zdravlja, koje je tvrdilo da zbir nije verodostojan. Međutim, on navodi da mu je bilo interesantno da su pojedina medicinske organizacije potvrdile nalaze i čak rekle da je dati zbir „naduvan”, kao i da istraživači nisu dovoljno ozbiljno u obzir uzeli korupciju u zdravstvenom sistemu.

Prof. dr Petar Bulat je u ime Ministarstva zdravlja u vreme objavljivanja prvog izveštaja, kao pomoćnik ministra za međunarodnu saradnju, podneo vrlo konkretne zamerke vođi istraživanja – da Srbija ima Hitnu pomoć koja je dostupna 24 časa, kao i da se pregled može zakazati u domu zdravlja preko telefona, pa i preko interneta, da imamo publikovanu listu svih lekova koji se kod nas koriste, istina na srpskom jeziku, ali je podsetio da je i Šveđani imaju na švedskom…

Direktor radiologije u Kliničkom centru Srbije, prof. dr Dragan Mašulović kaže da Srbija ima izuzetne stručnjake, ali da je nažalost realno stanje teško.

Profesor dr Branislav Nestorović, pedijatar i pulmolog iz Univerzitetske dečje klinike u Beogradu, smatra kako građani Srbije za lečenje troše ogromne pare iz svog džepa, a to je pokazatelj da je zdravstvo loše.

– Zdravstvo je generalno u jako lošem položaju, jer ne uvode se nove dijagnostičke metode i zato se ne napreduje. To se vidi u mnogim pokazateljima, od transplantacije organa do endoskopskih intervencija na kičmi, koje su svuda standard. Možemo da govorimo kako nas tamo neko ko je radio istraživanje mrzi, ali ko god se leči u Srbiji zna kakva je realnost. Teško je očekivati da je za godinu dana nešto moglo da se promeni. Dok se ne promeni sistem, neće biti pomaka – kaže dr Nestorović.

Profesor socijalne medicine na Medicinskom fakultetu i poznavalac evropskih zdravstvenih sistema, dr Snežana Simić smatra sa malo para, koliko se izdvaja za zdravstvo, ne možemo postići više, ali da Srbija ne može biti na evropskom dnu. Ona se slaže da smo za mnoge oblasti s pravom dobili negativne ocene, kao što su stopa umiranja od infarkta ili od raka, ali da je razlog za to što još nije započet ozbiljan skrining za rano otkrivanje.

Izvor: Tanjug, Politika