Stiže račun

Pad cene nafte, uzrokovan orkestriranom akcijom SAD i Saudijske Arabije u poslednjem kvartalu prošle godine, početkom drugog kvartala 2015.godine doći će „na naplatu“ proizvođačima nafte, pre svega iz uljnih škriljaca (ali i ostalima) u samoj SAD.

Naime, pravila su takva da za 2014.godinu proizvođači nafte u SAD mogu da svoju vrednost i očekivane petogodišnje finansijske prihode od proizvodnje nafte izračunavaju tako što kao vrednost barela uzimaju cenu od 95 USD. Po istoj metodologiji, u prvom kvartalu cena će iznositi 51,28 USAD/brl.

Taj pad od ogromnih 46% dovešće do finansijskog sloma, odnosno velikih teškoća kada je reč o najvećima, kod proizvođača nafte u SAD.

Nastaće veliki pad vrednosti njihovih akcija. Pokazaće se da te kompanije uopšte nemaju dovoljan kreditni potencijal za dobijene kreditne linije i verovatno će opet izroniti gomila hartija od vrednosti koje su emitovane sa „tripl ej“ (AAA) rejtingom, koje onda samostalno kruže kao ekvivalent novcu na finansijskim tržištima.

Drugi udarac će se sastojati u tome što po tekućim cenama deo „potvrđenih rezervi nafte“ iz uljnih škriljca uopšte ne može rentabilno da se iskorišćava. Nije reč o svim rezervama, ali jeste reč o oko 10%.

Dakle stvarna računica izgleda ovako: petogodišnje rezerve koje se mogu eksploatisati (u tehnološkom smislu) se umanje za 10%, a onda se ostatak dalje umanji za 46%. Prevedeno na brojke to izgleda ovako:

Ono što je u 2014.godini prikazano kao na primer 1.000.000.000 USD, sada se, po istoj metodologiji (milijarda x 90% x 54%) ima prikazati kao 486.000.000 USD.

Da ih „častimo“ duplo manje.

Zapadni svet ne funkcioniše u okvirima „stvarnog i mogućeg“, pošto su tu, za njihove apetite, mali profiti i menadžerski bonusi. Oni su na polju fikcije i nemogućeg.

Kako je sila realnog nesavladiva, ostaje da vidimo kako će izgledati to prizemljenje. Pilot koji će to bezbedno uspeti da uradi ne postoji. Osim u njihovoj samozavaravajućoj fikciji, koju oni od milja zovu „vrhunsko znanje“.

Izvor: Fond Strateške Kulture