Tajna Putinovog finansijskog udara

Nakon konstantnog pada rublje u dužem vremenskom periodu Rusija je 16.12.2014. godine izvela sjajnu finansijsku operaciju kojom je znatno ispod vrednosti otkupila udeo zapadnih investicionih fondova u svojim kompanijama. Berzanski špekulanti zapadnih berzi i njihovi mainstrim mediji ne vole da pričaju kako je do ovoga došlo, ali CEOPOM-Istina vam prenosi detalje.

*   *   *

Neki ljudi ne razumu kako to da je Vladimir Putin 16. decembra, na jevreski preznik Hanuku, finansijske špekulante otpremio na „profesionalni odmor“. Sve se može objasniti vrlo jednostavno, ako se pogleda tabelarna promena vrednosti rublje.

Valja napomenuti da se berzanski špekulanti razlikuju od običnih ljudi koji kupuju stranu valutu da bi je skrivali je pod madracima. Špekulanti uvek pokušavaju kupiti jeftinije danas a sutra prodati skuplje, ili još bolje, prodati istog dana, kako ne bi izgubili ni jedan jedini dolar otvaranjem berze narednog dana.

Dakle, špekulanti su kupovali dolar za 60 rubalja, a nameravali su ga prodati za 66. No, kao što se vidi, točno u ponoć 16. decebra su izgubili sve što su zaradili i to je točka №1 u tabeli.

Prateći dinamiku kursa, špekulanti su krenuli u kupovinu kada je dolar pao na 59 rubalja i čekali su daljnji rast vrednosti, ali su ujutro pretrpeli udar kako se vidi na tački №2. Većina špekulanta nije htela uzeti dobit čekajući da rast vrednosti dolara na berzi dosegne stopu od željenih visokih 66 rubalja.

Sada pogledajte tačku №3. Špekulanti su pojačali prodaju kada je Centralna banka Rusije sa svojim rezervama odlučila stabilizovati rublju. Treba reći da su špekulanti bili na dobitku samo na početnom jačanju dolara, tako da je u bilo kom smeru glavna stvar bila pogoditi kako će se kretati cena rublje. Sasvim normalno, špekulanti su pretpostavili da će s obzirom na cenu nafte od 60 dolara za barel uravnoteženi kurs biti 60 rubalja za dolar, a profitiraće od razlike cena 66-60 rubalja za dolar. Više nego solidan profit.

Međutim, na Hanuku, 16. decembra, Centralna banka Rusije nije išla na razmenu i došlo je do nedostatka dolara na berzi.

Dan prije toga je Vladimir Putin bankarima dao u opticaj ogromnu količinu rubalja, koji su, kao što znamo, svi završili na berzi.

U odnosu na dolar rublja je pod punom cenom odletela u oblake, a špekulanti su sve očekivali samo ne takav scenario.

Neki su obustavili trgovinu, a neki su išli dalje, ali cenu koja je skočila sa 66 na 78 rubalja za dolar nije bio u stanju izdržati ni jedan jedini špekulant i mnogi su rizikovali bankrot.

Neverovatna tačka je ona pod №4. Kada su videli da će doći do kolapsa dolara, razmislili su što im je činiti? Neki su špekulanti odlučili kupiti dolar po ceni od 72 rublje. Zašto? Jednostavno, mislili su da će takva cena i ostati. Tada je Putin prodao svu valutu koju je kupio sat vremena ranije.

Sada možete izračunati koliko novca je zaradila Rusija. Banke su izdale točno se zna koliko rubalja. Tada su tim novcem kupile dolare za 60 dolara, a odmah ga podale špekulantima za 72 rublje. Ukupno, na svakom dolaru Putin je zaradio 12 rubalja.

Tačka №5 je ona kada su ostali najinteligentniji i najlukaviji špekulanti na berzi u vreme kada je dolar stajao 66 rubalja, računajući na rast. Oni su uspeli sanirati gubitak, ali je takvih vrlo malo.

Sada bi svako ko se iole razume u kratkoročne špekulacije na berzi mogao izračunati dnevnu dobit Vladimira Putina, iako su liberali vrištali kako novac treba ostaviti u bankama.

Kako je tačno Putin zaustavio orgije s povećanjem i do 78 rubalja za jedan dolar? Pa, on je sam priznao da je „nazvao prijatelja“ i pitao ga ima li 3 milijarde dolara, a zatim ga „pitao“ da proda te 3 milijarde za 78 rubalja po dolaru. Povoljno, nema šta. Niko ne može reći da nije dobro imati prijatelja kao što je Putin koji će vam reći kada je dobro prodati dolar.

S obzirom da je gospodin Jevtušenko, vlasnik energetske kompanije Sistema i pod istragom za nezakonitu privatizaciju Bašnjefta, izašao iz kućnog pritvora i veseo i sretan učestvovao na sastanku u Kremlju, moglo bi se pretposatviti koji je to „prijatelj“ gospodina Putina bio u ovoj valutnoj igri bez granica.

Tabela-grafikon kretanja rublje 11.12 – 19.12. 2014

Putin je kaznio špekulante u Njujorku

Ne treba biti stručnjak za privredu i shvatiti da su ekonomski razlozi za pad rublje kulminirali početkom novembra, kada je kurs bio dvostruko veći od realnog kursa ruske rublje koji bi se trebao kretati oko 22-25 rublji za dolar.

Da li je Putin uspeo izigrati špekulante? Naravno. Pogledajte ovaj šiljak na tabeli? Znate li šta to znači? Zašto je probio stop-loss, i špekulanti nisu mogli ostvariti profit? Da su špekulanti ostvarili dobit, grafikon bi izgledao drugačije i cena bi skakala „gore i dole“ na onom mestu gde su špekulanti odlučili promeniti svoje stavove. Ovaj šiljak znači da je špekulante nokautirao stop-loss, odnosno da su izgubili svoj novac. Dakle, šta se dogodilo na tržištu? Špekulanti su čekali svoju poziciju za prodaju, ali im je cena iznenada jurnula u nebo.

Niko nije očekivao da će Putin oboriti dolar na cenu od 80 rubalja za dolar. Svi su računali da će od 65 rublji za dolar cena ići dole. Koliko novca su izgubili špekulanti na stop-lossu, nije poznato, ali vest da su bankari u Njujorku zatvorili trgovinu rubljom zbog velikih gubitaka, govori dovoljno.

Da je trgovina bila na dobiti, odelenje se ne bi zatvaralo. Amerikanci pišu „kako su analitičari potvrdili da su mnoge od velikih američkih banaka obustavile operacije u trgovanju na platformi Foreks i to su morali učiniti kako bi zaštitili sebe i svoje klijente“.

Dakle, odlučili su se zaštititi od propasti, a sredstva koja su izgubili su pristojna. No, Putin je upozorio da ne zna ko se bavi špekulacijama, ali da će ih kazniti.

Rublja se morala zaštititi, a o tome se govorilo već dugo vremena, jednako kao da jaka rublja deprimira domaću proizvodnju, pogotovo sada kada je nafta pala ispod 60 dolara za barel.

Nekoliko objašnjenja oko značenja pojma „stop loss“ – doslovno „zaustaviti gubitak“. To je način kojim se ograničavaju gubici u upravljačkom portfelju. To, u stvari, znači zatvoriti prodaju vrednosnih papira i imovine zbog nepovoljnih kretanja cena, što je finansijski instrument koji sprečava finansijski gubitak. Dakle, čim prodaja postane neprofitabilna u prvom nizu, protiv-trgovina prestaje. Kao što znate, trgovina nije zaustavljena zbog političkih razloga.

Najmanje od kraja 2012. godine u stručnoj zajednici se traži odgovor na to pitanje. Sve je bilo dobro isplanirano i teklo glatko, ali isto tako je dobro da je na kraju postignut konačni cilj:

1.) Smanjenje cijena nafte od $ 60 do $ 40 „ubija“ sve shale naftne projekte u SAD-u i alternativnu energiju u Europi, koja sada čak planira vraćanje na ugalj.

2.) Kretanje vrijednosti rublje za od 45 do 60 za dolar ruska preduzeća je učinilo isplativijima i konkurentnijima na stranim tržištima.

3. Prirodan pad koji je pretrpeo RTS od 900 na 600 bodovnih poena izazvao je nervnu histeriju i doveo do toga da je Rusija jeftino otkupila deonice svojih energetskih kompanija od zapadnih investicionih fondova.

4. Sva negativna depresijacija rublje (naravno, samo za javnost) može se pripisati Zapadu i liberalima.

***********************************************************************

U ovom trenutku jedan dolar košta 54,56 rubalja, euro 66,65 rublji, dok berze MICEX i RTS trguju u plusu od 0,55, odnosno, 1,5%, a „famozni“ RTS na kojem su zbog pada na 600 bodovnih poena otkupljene deonice ruskih kompanija se stabilizovao na 811 bodovnih poena.

Izvor: VOX-blog