Tanja Miščević o uslovima za EU i komentar CEOPOM-a

BEOGRAD – Istraga političke pozadine ubistva premijera Zorana Đinđića zvaničan je deo pregovora sa EU o pravosuđu, izjavila je šef pregovaračkog tima Srbije Tanja Miščević.

U intevjuu za današnji „Blic“ Miščević kaže da je ovo pitanje deo poglavlja 23 i da ga Evropska komisija neće navoditi kao poseban uslov.

„Istraga političke pozadine ubistva premijera jeste zvaničan deo pregovora, jer ne možete postići vladavinu prava i stabilnost institucija ukoliko imate probleme koji se ne rešavaju, jer onda vi zapravo imate problem reforme pravosuđa“, objasnila je Miščević.

„Ubistvo premijera u svakoj zemlji predstavlja ozbiljan izazov za sistem. Ali taman i da ga niko nije ni pomenuo i da parlamentarci Evropskog parlamenta nisu tražili od Evropske komisije da ovo pitanje pokrene kao poseban uslov, mi bi to trebalo da uradimo zbog sebe“, smatra ona.

Na pitanje da li to znači da je i rasvetljavanje ubistva novinara zvanično deo poglavlja 23, Miščević kaže da to znači svako nerazjašnjeno ubistvo.

„Jedno od pitanja na kojem se insistira je veliki broj nerešenih sudskih slučajeva, ali i veliki broj posebno teških ubistava, odnosno političkih ubistava. Obaveza Srbije je da na tome radi“, kaže ona.

Na pitanje kada će biti otvoreni pregovori o pravosuđu, Miščević je rekla da je plan Srbije da to bude što ranije, do kraja ove godine, odnosno da se u decembru otvori poglavlje 23, u kome se nalazi reforma pravosuđa, kao i poglavlje 24, gde se nalazi policijska i pravosudna saradnja u krivičnim stvarima zato što zajedno kreiraju sistem vladavine prava.

„To ne zavisi samo od nas, nego i od Evropske komisije i od saglasnosti zemalja članica EU“, rekla je ona.

Odgovarajući na pitanje zašto je to dobro za nas, Miščević kaže da iskustvo pokazuje da reforme u pravosuđu nije moguće uraditi tako što se samoj državi to prepusti, nego su potrebni savet, pomoć i kontrola, a nekad i pritisak EU. „Neke od tih mera su zaista i teške i obimne, a Srbiji je potrebna vladavina prava zbog nas samih“, istakla je Miščević.

Na pitanje da li je pominjana potreba promene Ustava u vezi sa izborom sudija i njihovom nezavišnošću, ona kaže da je to pitanje stalno prisutno.

„Promena Ustava u kontekstu našeg pridruživanja EU biće nužna. Naša sugestija koja je dobro prihvaćena u EU jeste da prođemo skrininge kroz sve oblasti da bismo utvrdili gde sve postoje elementi zbog kojih je nužna promena Ustava, pa da onda krenemo i u to“, rekla je Miščević.

Komentar Centra za otkrivanje političkih manipulacija (CEOPOM)

Izjava Tanje Miščević je klasična priprema javnog mnjenja za još jednu političku manipulaciju evro-atlantskih struktura koje vladaju Srbijom. Sam pojam „politička pozadina“ morao je biti deo bilo kakve istrage o ubistvu premijera jedne zemlje i pažljivijim čitanjem presude onima koji su za zločin osuđeni jasno vidimo da se taj deo njima i implicira. No, i tada kao i sada bilo je jasno da postoji i ono iza, ali da to iza vodi ka nekim stranim službama, a ne prema onima koji su kritikovali Đinđićev rad i javno govorili o njegovoj povezanosti sa određenim klanovima koji su naprasno postali bogati biznismeni.

Ali to nije tako važno za ovaj komentar. CEOPOM ovde ukazuje da istraga Đinđićevog  ubistva nikada nije bila uslov za pristupanje zemlje EU, već da je to kao uslov predložio sam Jelko Kacin. Naime, četvoro poslanika Evropskog parlamenta, predvođeni Kacinom, zatražili su od Evropske komisije 21. januara (na dan otvaranja pregovora Srbije i EU), da se rasvetljavanje političke pozadine Đinđićevog ubistva ispostavi kao uslov prilikom otvaranja poglavlja 23 – pravosuđe i osnovna prava, u procesu pridruživanja Uniji.

Dakle, radi se o inicijativi Jelka Kacina koju je „pokrio“ grupom evropskih parlamentaraca (ukupno četvoro njih), pri čemu ističemo da Evropski Parlament broji 754 člana, što samo po sebi ukazuje o manipulativnom procesu.

Nadalje, Kacin javnosti Srbije predstavlja ovaj „uslov“ gotovo mesec dana kasnije u svom intervju novosadskom Dnevniku od 16.02.2014, ali ne govori o tome da je zapravo on (bar formalno) pokretač čitave ideje, već samo da „van Srbije“ postoji dokumentacija koja ukazuje na političku pozadinu ubistva bivšeg premijera i da će to biti važan evropski test. Srpski ministar pravde, Nikola Selaković, odmah se pozitivno oglašava, a Tanja Miščević sada govori o tome kao o postojećem uslovu u okviru poglavlja o vladavini prava, što je neistina.

Dakle, radi se o osmišljenom uvođenju u još jedan manipulativni proces (kao što je bio tzv „Briselski sporazum“) usmeren prema građanima kako bi se ostvarili određeni evro-atlantski ciljevi, i u kome vlast ispunjava dobijene zadatke, ne sagledavši stvarne posledice svojih aktivnosti.

Pravi ciljevi i pravci odvijanja tog procesa biće vidljiviji uskoro, mada već ima indicija kako će se ovaj proces odvijati.

Izvor: Tanjug, CEOPOM-Istina