Тресо се Космајац родио се миш, а и Маји је баш кренуло

Својевремено нико није смео ни име да му помене док ОН то није гласно учинио једног дана, на драматичној конференцији за штампу, понављајући у миркофон: „Космајац, Космајац, Космајац, брееееее“, као певач под шатром оно: „Је’н, два, шес’, шес’, шес’, најлепша је кумина фризурааааа“…

Затим је кренула хајка, месецима су нареченог нарко боса, иначе највећег на Балкану а богами и шире, витлали по Јужној, Централној и осталим Америкама, водили се адаптацијом оне Његошеве: „Кога Алек спомене у етру- трагови му смрде кокаином“, да би га на послетку, пред само хапшенење у Венецуели ухитили на Звездари.

За неупућене Звездара јесте у Венецуели, десетак хиљада километра доле- горе…

Пао је тренутак пре него што се с књигом „Шарић“ у руци запутио у ћенифу своје куће, место где се нарко босови најчешће и крију иначе- чуче иза казанчета док рација не прође, или обгрле бојлер…

– Шефе, изгледа да није нарко бос, већ нарко го, спуштене му панталоне, па да хапсимо, или сачемо да заврши- драматично су оперативци известили портабл Алековог клона- Небојшу Поаро Стефановића, који је одлучно командовао: „Хапси, бре, и снимај! Ако га којим случајем не осудимо можемо барем да га зезамо за дуге гаће, хахахах“…

Нарко бос и го од данас је слободан човек! Не и аболиран, али довољно слободан, можда ик превише, а свакако јефтино- двеста хиљада евра за одбрану са слободе, уз зарачунат ПДВ, такси до куће и два пића у оближњем кафићу.

За неког чије име нико није смео да изговори, за неког ко је био генерални дистрибутер хероина на велико и мало за Србију- Космајац је прошао к’о трактор кроз орање…

Добро, вероватно се заклео да неће бежати и да га увек могу ухапсити на кућној адреси, после обимне потраге по иностранству, обећао је да неће довршити књигу „Шарић“ и гарантовао да ће се убудуће бавити само продајом цвећа о задушницама и фарбе за јаја о Васкрсу!

Сасвим довољно, јер „чоцек се држи за реч, а во за рогове“, штоно народ каже, а Космајац је пре свега човек, људина, па тек потом највећи балкански нарко бос и онај чије се име није спомињало!

Дакле, рекосмо: „човек се држи за реч, во за рогове“, а народ држе за будале, очигледно?!

Протресу шљиву па шта отпадне то увале у ударни термин као проблем свих проблема, док после неког времена од те исте шљиве не направе слатко…

Срећа да је у истом дану и наша Маја Гојковић национале ослобођена оптужби за злоупотребу положаја градоначелнице Новог Сада и нека четири милиона евра која су ишла уз то, иначе би неко могао да помисли како је рука правде ипак прекратка и досеже само до џепа у којем се налази партијска књижица?..

Да подвучемо и саберемо: Космајац за ситну лову на корзоу, Гојковићка миропомазана гратис, а ти се гољо шверцуј у градском превозу па да видиш како ћеш проћи?..

Правда јесте слепа, али јој је изгледа неко украо и пса водича?!

П. С. У име ове власти хвала Снежани Маловић и Нати Месаровић на реформисаном правосуђу! Да није њиховог уратка ови би морали да крену од нуле, овак се само грчевито држе те нуле…

П. П. С. Ако ме ухвате како пешице прелазим на црвено имам ли права да се изјасним као нарко бос у журби?.. Милсим, можда се саобраћајац смилује: „Продужи, твоје име не смем ни на споменем, а камоли запишем! Удаљи се, бре, видиш да вребам боранију, ту је велика лова“…

Извор: Два у један