U Minsku počele konsultacije kontakt grupe

19.50 – Rusija je „de fakto okončala svoje partnerstvo“ sa Evropom, izjavio je u Gdanjsku nemački predsednik Joahim Gauk.

19.40 – Ukrajinski predsednik Petar Porošenko planira da tokom posete SAD, koja je zakazana za 18. septembar, pokrene pitanje o proglašenju DNR i LNR terorističkim organizacijama. On je ovo izjavio u Kijevu na sastanku sa Robertom MenendEsom, šefom Komiteta za međunarodne odnose američkog Senata.

Ranije je javljeno da je AMERIČKI senator tražio slanje vojne pomoći Ukrajini.

Porošenko je, takođe, zahvalio Menendesu za inicijativu SAD da se Ukrajini dodeli status glavnog saveznika van NATO bloka.

19.35 – Zvanična predstavnica NATO-a Oana Lungesku izjavila je da ništa ne zna o tome da li se u Mariupolju (Donjecka oblast) eventualno nalaze oficiri Alijanse.

18.50 – Rusija neće izlaziti iz sastava Svetske trgovinske organizacije, već će produbiti rad u okviru organizacije i koristiti njene mogućnosti. Ovo je izjavio ministar spoljnih poslova Ruske Fedracije Sergej Lavrov na sastanku sa predavačima i studentima MGIMO.

18.40 – Australija pojačala sankcije prema Ruskoj Federaciji

Australijska vlada proširila je sankcije prema Ruskoj Federaciji. One se posebno odnose na odbrambeno-industrijksi kompleks, finansijsku i naftnogasnu oblast.

Sankcije podrazumevaju zabranu izvoza u Rusiju oružja, opreme za naftnogasni sektor, uvode se ograničenja pristupa ruskim državnim bankama australijskom tržištu kapitala. Na udaru zabrana našle su se i investicije u Krim i trgovina sa ovom republikom.

Australijski premijer Toni Ebot najavio je proširenje spiska fizičkih lica, kojima će biti zabranjen ulazak u zemlju.

18:33 – Britanski premijer Dejvid Kameron rekao je da je prisustvo ruskih trupa na ukrajinskoj teritoriji je „neopravdano i neprihvatljivo“.

Kameron je upozorio Moskvu da će njen odnos sa ostatkom sveta biti ubuduće „radikalno drugačiji“ ukoliko Rusija nastavi sa sadašnjom politikom u Ukrajini.

„Rusija izgleda pokušava da natera Ukrajinu da se odrekne svojih demokratskih opredeljenja“, rekao je Kameron pred britanskim parlamentom.

Dok šefovi zapadnih sila najavljuju nove sankcije Rusiji, smatrajući je odgovornom za krizu na istoku Ukrajine, zvanični Kremlj podseća da u ratu nisu Ukrajina i Rusija, već da su sukobi proruskih i vladinih snaga na istoku – unutrašnje pitanje Ukrajine koje treba da reši zvanični Kijev ukoliko za to ima volje.

18:06 – Naredna sednica Kontakt grupe za Ukrajinu biće održana 5. septembra, izjavio je u ponedeljak potpredsednik vlade DNR Andrej Purgin, po završetku pregovora u Minsku.

Prema njegovim rečima razmatraće se konkretni koraci za prekid vatre i moguća razmena zarobljenika po formuli „svi za sve“.

Kada je reč o današnjoj rundi konsultacija u traženju načina za regulisanje krize na jugoistoku Ukrajine, Purgin je naglasio da među stavovima pregovaračkih strana ostaju razlike. Sastanak je održan iza zatvorenih vrata.

18:02 – Predsednik ruske Državne dume Sergej Nariškin ocenio je u Parizu da su sankcije nametnute ruskim pojedincima „apsurdne i antidemokratske“.

Prema njegovim rečima, sankcije uvedene ruskim korporacijama, pojedincima i sektorima predstavljaju „ćorsokak“, preneo je Itar-Tas.

Komentarišući sankcije protiv pojedinaca, Nariškin je rekao da je to „apsurdna i antidemokratska mera koja se kosi sa evropskom demokratskom tradicijom“.

„Ta mera je apsurdna zato što, s jedne strane, mnogi zapadni političari kažu da je nemoguće pronaći rešenje za ukrajinsku krizu bez Rusije, dok sa druge strane nameću ograničenja za kontakte sa ruskim političarima i parlamentarcima“, istakao je predsednik ruske Državne dume.

Nariškin, koji boravi u dvodnevnoj poseti francuskoj prestonici, učestvovaće na zasedanju Predsedničkog komiteta Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PS SE) i sastaće se sa predsednicom PS SE An Braser, navodi ruska agencija.

„I ja se nalazim na listi sankcionisanih, ali me je pozvala međunarodna organizacija – Parlamentarna skupština Saveta Evrope – da održim otvoreni dijalog u nadi da će se postići veće uzajamno razumevanje“, rekao je Nariškin, izrazivši nadu da će rezultat uslediti.

Predsednica PS SE An Braser izrazila je u petak zabrinutost povodom informacija o eskalaciji sukoba na istoku Ukrajine i posledica po Rusiju i Ukrajinu, dve države članice Saveta Evrope, navedeno je na sajtu PS SE.

Ona je najavila da će se sastati sa Nariškinom, kao i sa šefovima političkih grupa PS SE, sa kojima će razgovarati o zabrinjavajućem razvoju situacije, a naročito o informacijama vezanim za direktnu intervenciju ruske vojske.

Braser je, takođe, najavila da će stupiti u kontakt i sa predsednikom ukrajinskog parlamenta Aleksandrom Turčinovim kako bi stekla jasniju sliku o razvoju događaja u regionu, navedeno je na sajtu PS SE.

18:00 – Italijanski dnevnik La republika piše da je Vladimir Putin tokom telefonskog razgovora rekao predsedniku Evropske komisije Žozeu Manuelu Barosu da može da „zauzme Kijev za dve sedmice“.

16:52 – Ukrajinski ministar odbrane Valerij Heletej upozorio je danas da je sa Rusijom na pomolu „veliki rat” u kome bi moglo stradati na desetine hiljada ljudi.

„Veliki rat stigao je pred naš prag… kakav Evropa nije videla od Drugog svetskog rata”, napisao je na svom Fejsbuk nalogu ukrajinski ministar odbrane, a prenosi AFP.

„Na nesreću, gubici u takvom ratu neće se meriti na stotine, nego na hiljade i desetine hiljada poginulih”, napisao je Valerij Geletej.

Ukrajinska kriza počela je od sredine aprila i do sada je na istoku zemlje, gde živi pretežno rusko stanovništvo, stradalo oko 2.600 ljudi.

15:02 – Izbijanje Drugog svetskog rata na današnji dan pre 75 godina pokazuje zašto Evropa sada mora okončati rat u Ukrajini, izjavio je danas poljski premijer Donald Tusk.

Premijer Tusk, koga su lideri EU izabrali za sledećeg predsednika Evropskog saveta, govorio je na poluostrvu Vesterplate na baltičkoj obali, gde su 1. septembra 1939. godine ispaljeni prvi hici u Drugom svetskom ratu sa nacističkog nemačkog ratnog broda.

14:45 – Ustanici predali ukrajinskoj strani tela 35 poginula vojnika

Ustaničke snage Donbasa saopštile su da su do sada predali ukrajinskoj strani tela 35 poginula vojnika, kao i najmanje 400 zarobljenika, od kojih su 72 ranjena. Podatke je naveo predstavnik pres-službe vojske Novorusije.

On je saopštio da su snage PVO na području sela Mereški oborile ukrajinski avion Su-27, koji je kršio sporazum o prekidu vatre. Ustanici su tokom noći pogodili dva helikoptera ukrajinskih snaga na jednom od terenskih aerodroma i uništili dva oklopna vozila i dva magacina sa municijom.

On je, takođe, izjavio da su ukrajinske snage tokom granatiranja luganskog aerodroma upotrebljavale međunarodnim konvencijama zabranjenu kasetnu municiju.

14:30 – Na Krimu uspostavljeno snabdevanje električnom energijom

Na Krimu je u noći između nedelje i ponedeljka došlo do isključenja električne energije. Bez struje su ostali veliki gradovi na poluostrvu Kerč, Jalta, Sevastopolj i Simferopolj. Ovo se dogodilo zbog restrikcija isporuka energije iz Ukrajine za dve trećine.

Kako je rekao vršilac dužnosti predsednika Krima Sergej Aksjonov snabdevanje električnom energijom na poluostrvu u potpunosti je uspostavljeno, uglavnom na osnovu vlastitih izvora (termoelektrane, solarne i vetro-elektrane).

Kijev je obećao da će normalizovati snabedevanje do večeras u 20 časova. Krim je 80% zavistan od isporuka električne energije iz ujedinjenog energetskog sistema Ukrajine.

13:46 – Lideri DNR i LNR zatražili priznavanje posebnog statusa njihovih teritorija, kao uslov za prekidanje sukoba

Lideri samoproglašenih Donjecke i Luganske Narodne Republike zatražili su priznavanje posebnog statusa njihovih teritorija, kao uslov za prekidanje sukoba.

U Minsku su počele konsultacije Kontakt-grupe za rešavanje krize na jugoistoku Ukrajine, a predstavnici DNR i LNR se zalažu za ravnopravnost u pregovorima, što je, kako ističu, jedini prihvatljiv način za rešavanje konflikta i obnovu mira.

Pored priznanja posebnog statusa njihovim teritorijama, zahtevaju prekid vojne operacije ukrajinskih snaga radi održavanja slobodnih izbora i priznanje statusa ruskom jeziku.

13:43 – Rusija će preduzeti mere odmazde ako joj EU uvede nove sankcije, saopštilo je danas rusko ministarstvo spoljnjih poslova.

„Na žalost, Evropski savet uprkos interesima zemalja članica, popušta pred zemljama koje hoće da sprovode geopolitičke planove da bi povećale konfrontaciju sa Rusijom“, navodi se u saopštenju.

13:34 – Kriza u Ukrajini zahteva političku rezoluciju, a sankcije Evropske unije (EU) Rusiji mogu samo da pogoršaju situaciju, saopštio je danas portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Ćin Gang, javila je ruska novinska agencija Itar Tass.

12:45 – Šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer upozorio je na mogućnost da se na jugoistoku Ukrajine otvori “druga borbena linija“.

On je istakao da bi to, kao i ruska aneksija Krima, bilo u suprotnosti sa međunarodnim pravom.

“Ruski koridori i mostovi bi bili isto u suprotnosti sa međunarodnim pravom i za osudu kao i ruska ankesija Krima“, rekao je Štajnmajer nemačkim medijima, povodom zabrinutosti u jugoistočnoj Ukrajini da ustanici pokušavaju da pod svoju kontrolu stave koridor između Rusije i Krima.

Štajnmajer je ukazao na to da je prošle sedmice u jugoistočnoj Ukrajini proruska milicija otvorila “drugu borbenu liniju“ oko grada Mariupolja i ocenio da Rusija, očito, ima problema sa snabdevanjem Krima.

12:20 – Ukrajinske snage su se povukle sa glavnog aerodroma u Lugansku, na istoku Ukrajine, nakon što su prethodno dobili naređenje da to učine, izjavio Andrij Lisenko.

U regionu Luganska, ukarjinske snage su dobile naređenje i povukle su se sa aerodroma, rekao je portparol ukrajinske vojske novnarima, preneo je Rojters.

On je naveo da je u proteklih 24 časa, poginulo sedam ukrajinskih vojnika.

12:11 – Državna pogranična služba Ukrajine saopštila je danas da je prilikom jučerašnje pucnjave na dva čamca obalske straže u blizini Marijupolja ranjeno sedam graničara, od kojih jedan teže, a da se dva vode kao nestala.

12:00 – Donjecki i luganski ustanici oslobađaju aerodrome

Luganski ustanici saopštili su da su zauzeli gradski aerodrom. Teške borbe za aerodrom vođene su nekoliko meseci. Odlučujuću ulogu ovoga puta odigrala je podrška artiljerije, delovi bataljona Azov napustili su teren.

Prema informacijama ustanika, ukrajinske snage izgubile su najmanje petoro ljudi, osim toga uništeno je i nekoliko vozila. Zarobljeno je 13 pripadnika desantnih jedinica.

Ustanici su, takođe, krenuli u napad i oslobađanje aerodroma u Donjecku. U pucnjavi se zapalila aerodromska zgrada. Prema nekim informacijama deo ukrajinskih vojnih snaga predao se. Međutim, borbe se nastavljaju, ustanici planiraju da u najskorije vreme uspostave kontrolu aerodroma.

11:42 -Buduća šefica diplomatije Evropske unije (EU) Federika Mogerini ocenila je danas povodom ukrajinske krize da „Kremlj postupa suprotno interesima svog naroda“.

Ruski predsednik Vladimir Putin „nije poštovao obaveze koje je preuzeo u više navrata“, rekla je Mogerini, koja na mesto visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost dolazi posle Ketrin Ešton.

11:00 – Rusija očekuje od Ukrajine da preduzme korake u cilju povratka fotoreportera Andreja Stenjina

Ruska Federacije očekuje od Ukrajine da preduzme konkretne korake oko povratka fotoreportera agencije „Rosija sevodnja“ Andreja Stenjina i nada se pozitivnom ishodu ovog slučaja. Ovo je izjavio opunomoćenik ministarstva spoljnih poslova za ljudska prava Konstantin Dolgov.

On je naglasio da Moskva i dalje zahteva od ukrajinskih vlasti da u ovoj situaciji intervenišu kako bi se razjasnila sudbina novinara i on odmah oslobodio.

Diplomata smatra da je nedopustivo na taj način sprečavati slobodu govora i profesionalni novinarski angažman.

Stenjin je fotografskim aparatom beležio dramatične događaje na istoku Ukrajine, a redkcija „Rosije sevodnja“ je izgubila svaki kontakt sa kolegom još 5. avgusta.

10:22 – Ruski predsednik Vladimir Putin optužio je danas Evropu da ignoriše što ukrajinska armija puca direktno na civile na istoku Ukrajine.

„Ukrajinska vojska direktno na meti svoje vatre ima stambena naselja i nažalost mnoge zemlje, uključujući Evropu, radije ne bi da to primete“, rekao je Putin za rusku televiziju, prenela je agencija AFP.

Istovremeno Putin je okrivio Kijev zbog odbijanja da udje u direktne političke razgovore sa „separatistima“ (proruskim snaga) na istoku Ukrajine.

10:14 – Ukrajinski ministar odbrane Valerij Heletej izjavio je da ruskih vojnika ima u Donjecku i Lugansku i da je „Ukrajina u ratu sa Rusijom“.

„Ruskih vojnika ima ne samo u Donjecku, već i u zoni aerodroma u Lugansku. Ima ih i u drugim gradovima“, rekao je ministar za televiziju Inter.

On je rekao da „Rusija odlučuje o tome šta će se dogoditi u Donbasu“, industrijskom regionu u kojem se nalaze rudnici uglja, a gde su i Donjeck i Lugansk.

Kijev i Zapad tvrde da Moskva u istočnu Ukrajinu šalje vojnike da podrže proruske pobunjenike koji se bore protiv snaga lojalnim Kijevu, što Rusija negira.

10:12 – Ukrajinski vojnici sukobili su se danas sa ruskim tenkovskim bataljonom na istoku Ukrajine u Lugansku, saopštio je Kijev.

Kako je napisao na svom Fejskub profilu, portparol ukrajinske vojske Leonid Matjukin, sukobi između ukrajinskih vojnika i tenkovskog bataljona ruskih oružanih snaga su nastavljeni sa ciljem preuzimanja kontorle nad aerodromom u Lugansku.

Ovo je poslednja u nizu optužbi ukrajinske strane da je Moskva direktno umešana u sukob na istoku Ukrajine.

Ukrajinski ministar odbrane Valerij Geletej izjavio je da ruskih vojnika ima u Donjecku i Lugansku i da je „Ukrajina u ratu sa Rusijom“.

„Ruskih vojnika ima ne samo u Donjecku, već i u zoni aerodroma u Lugansku. Ima ih i u drugim gradovima“, rekao je ministar za televiziju Inter.

On je rekao da „Rusija odlučuje o tome šta će se dogoditi u Donbasu“, industrijskom regionu u kojem se nalaze rudnici uglja, a gde su i Donjeck i Lugansk.

Kijev i Zapad tvrde da Moskva u istočnu Ukrajinu šalje vojnike da podrže proruske pobunjenike koji se bore protiv snaga lojalnim Kijevu, što Rusija negira.

10:02 – Kijev – Petro Porošenko optužio Rusiju da je pokrenula „direktnu i otvorenu agresiju“, koja je izmenila balans u sukobima ukrajinskih snaga sa proruskim aktivistima.

„Susedna država je pokrenula direktnu i otvorenu agresiju protiv Ukrajine. To je radikalno izmenilo situaciju u zoni sukoba“, rekao je predsednik Ukrajine u govoru na vojnoj akakdemiji u Kijevu, preneo je Rojters.

Nakon prošlonedeljnih dogadjaja u Ukrajini, kada su ukrajinske snage pretrpele velike poraze u sukobima sa proruskim aktivistima, biće izvršene velike personalne promene u ukrajinskoj vojsci, rekao je predsednik Ukrajine.

09:56 – Australija je danas pojačala sankcije Rusiji u skladu sa politikom SAD i EU, kao odgovor na „otvoreno kršenje ukrajinskog suvereniteta“. Australijski premijer Toni Abot optužio je Rusiju za „drzak pokušaj da otcepi istočnu Ukrajinu od ostatka zemlje“, prenela je agencija AP.

„Ukoliko ruske trupe ostanu u Ukrajini, ukoliko Rusija nastavi u svom pokušaju da razbije susednu zemlju… rizikuje da postane međunarodni izgnanik“, rekao je Abot australijskom parlamentu.

Nove sankcije Australije proširile su ranije finansijske sankcije i zabrane putovanja koje je Kambera uvela u martu, kada je zabranila trgovinu oružjem sa Rusijom, zabranila pristup ruskim državnim bankama australijskom tržištu kapitala i zabrana trgovinu ruskim naftom i gasom.

Sada, finansijske sankcije i zabrana putovanja važe za dodatnih 63 ruskih i ukrajinskih pojedinaca i 21-dno pravno lice, podizanjem ukupnog broj na 113 pojedinaca i 32 pravna lica.

09:52 – Sergej Lavrov potvrdio da neće biti vojne intervencija Rusije u Ukrajini ali da se ukrajinska vojska mora povući s položaja s kojih može da gađa civilne ciljeve.

„Računam veoma na pregovore zakazane za danas, pre svega fokusirajući se na sporazum o hitnom i bezuslovnom primirju“, rekao je ruski ministar inostranih poslova povodom sastanka trilateralne Kontakt-grupe u Minsku kojoj će prisustvovati predstavnici Ukrajine, OEBS-a, Rusije i, verovatno, proruskih snaga sa ukrajinskog istoka.

Lavrov je potvrdio da, što se tiče Rusije vojne intervencije u Ukrajini, nje neće biti i da je Moskva „isključivo za mirno rešavanje te najteže krize, te tragedije“, prenela je agencija AFP.

„Moramo da sednemo i razgovaramo, ali ne da insistiramo na nerealnim zahtevima da se ‘pobunjenici’ odreknu oružja i ostavimo da budu ubijeni. To je sve što Petro Aleksejevič Porošenkov mirovni plan cilja“, rekao je Lavrov u susret sa studentima na Moskovskom državnom institutu za medjunarodne odnose.

Ukoliko novih sankcija Evropske unije (EU) ili Sjedinjenih Američkih Država (SAD) bude, Lavrov je naveo da će to primorati Rusiju da zaštiti svoju privredu, gradjane i preduzeća“.

„U slučaju novih sankcija zbog ukrajinske krize, mi ćemo, pre svega, poći od naših sopstvenih interesa – zaštite naše ekonomije, zaštite naše socijalne sfere, zaštite našeg biznisa i u isto vreme izvući zaključke iz akcija naših partnera“, rekao je Lavrov, dodaje agencija Rojters.

Govoreći o isključenju Rusije iz Grupe osam zbog aneksije Krima, Lavrov je naveo da je taj „forum izgubio mnogo na svom značaju od formiranja šire G20“.

09:22 – Predstavnici Moskve i Kijeva razgovarali su o mogućem slanju drugog konvoja humanitarne pomoći za stanovništvo na istoku Ukrajine, izjavio je portparol ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost Andrej Lisenko.

„Rusija nas je obavestila o planovima za upućivanje drugog konvoja pomoći“, rekao je Lisenko.

On je dodao da su razmatrani planovi za slanje pomoći železnicom koja bi potom bila predata Međunarodnom komitetu crvenog krsta (MKCK).

Iz ruskog Crvenog krsta saopšteno je da su njihovi aktivisti spremni da bude u pratnji drugog humanitarnog konvoja u Ukrajini.

Prvi konvoj ruske humanitarne pomoći sa 2.000 tona hrane, vode i lekova stigao je u Lugansk 22. avgusta.

08:52 – Ukrajina nije spremna da postane članica Evropske unije niti NATO, izjavio je u nedelju češki premijer Bohuslav Sobotka.

„Ukrajina nije spremna za članstvo u EU ni u NATO-u, a obe te organizacije bi trebalo da zvaničnom Kijevu pružaju samo realističnu nadu“, rekao je Sobotka u izjavi za češke medije, a preneo je sajt RIA Novosti.

„Ne možemo rešavati tako teška pitanja kao što je članstvo Ukrajine u EU i NATO dok ne bude primenjen mirovni plan ukrajinskog predsednika Petra Porošenka“, izjavio je češki premijer i dodao: „Mi ne možemo umesto Ukrajine da rešavamo njene vojne i ekonomske probleme.“

Ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk je u petak 29. avgusta parlamentu poslao predlog zakona o ukidanju statusa neutralne države i podnošenju zahteva za članstvo u Severnoatlantskoj alijansi.

08:02 – U Evropskoj uniji još nema jedinstva u vezi sa uvođenjem sankcija Rusije, jer se više država izjasnilo protiv oštrijih mera, izjavio je juče stalni predstavnik Rusije pri EU Vladimir Čižov.

– Jasno je Evropska komisija zadužena da pripremi predlog za nove sankcije, ali jedinstvo u okviru EU nije nikada postojalo, a nema ga ni sada. Najmanje tri države – Mađarska, Slovačka i Kipar usprotivile su se novim sankcijama protiv Rusije – rekao je Čižov.

On je dodao da je premijer Slovačke javno izjavio da je spreman da uloži veto. Prema njegovim rečima, sudeći po komentarima učesnika jučerašnjeg sastanka, u pitanju su ekonomske mere koje će se odnositi na približno iste oblasti koje su bile zahvaćene raniijim sankcijama.

– Činjenica da im se žuri i da imaju nedjelju dana, po mom mišljenu vezana je sa održavanjem narednog NATO samita koji će biti održan naredne sedmice – rekao je Čižov.

23:09 – SAD: Senatori Robert Menendez i Džon Mekejn pozvali na isporuku oružja Ukrajini zbog „ruske invazije“

Šef Komiteta za spoljne poslove američkog Senata Robert Menendez pozvao je na isporuku oružja Ukrajini, zbog, kako je rekao, direktne invazije Rusije na tu zemlju.

„Trebalo bi da snabdemo Ukrajinu oružjem za odbranu, što će omesti (predsednika Rusije Vladimira) Putina da izvrši novu agresiju”, rekao je Menendez za kanal Si-En-En (CNN).

Izvor: Agencije