Ubrzavanje trke u naoružanju

Ubrzava se nova trka u naoružanju između velikih sila – ovog puta hipersonična. Velika Britanija, SAD i Australija dogovorile su se da sarađuju u razvoju hipersoničnog oružja i kapaciteta za elektronsko ratovanje, objavljeno je iz kabineta britanskog premijera Borisa Džonsona nakon razgovora lidera novog odbrambenog saveza Aukus.

Lideri ovog sporazuma – Boris Džonson, američki predsednik Džozef Bajden i australijski premijer Skot Morison – u zajedničkoj izjavi poručili su da su zadovoljni napretkom programa podmornica na nuklearni pogon i s konvencionalnim naoružanjem, kao i da će saveznici nastaviti saradnju i u drugim oblastima.

„Takođe smo se obavezali da započnemo novu trilateralnu saradnju na hipersoničnom oružju i protivhipersoničnom oružju i kapacitetima elektronskog ratovanja”, navodi se u izjavi lidera Aukusa.

Kineski ambasador pri Ujedinjenim nacijama Džang Đun upozorio je na moguće posledice ovakvog dogovora Vašingtona, Londona i Kanbere.

„Ko ne želi da vidi ukrajinsku krizu trebalo bi da se uzdržava od stvari koje bi druge delove sveta mogle da odvedu u krizu poput ove. Kao što kineska izreka kaže: ako ti se ne sviđa, nemoj to da namećeš drugima”, poručio je Džang, prenosi Rojters.

Prekretnica u razvoju oružja koje je najmanje pet puta brže od zvuka i predstavlja noćnu moru za radare bila je primena ruskih raketa u ratu u Ukrajini, kad su projektili „kinžal” 19. marta pogodili podzemno skladište municije na zapadu ove zemlje.

Kako prenosi Si-En-En, nekoliko dana posle prvog ispaljivanja ruskih ultrabrzih projektila u borbenim uslovima i SAD su u tajnosti testirale hipersoničnu raketu. Kako navodi upućeni bezbednosni zvaničnik, projektil HAVC je lansiran sa bombardera B-52 sa zapadne obale. U vreme testiranja hipersonične rakete SAD američki predsednik Džozef Bajden se pripremao za posetu NATO saveznicima u Evropi, uključujući Poljsku.

Hipersonična raketa „kinžal“ na lovcu MIG-31K – Foto: Snimak ekrana/YouTube

Prema Istraživačkoj službi američkog Kongresa (CRS), Rusija se za sada smatra najnaprednijom u ovoj oblasti vojne industrije, dok i Kina ubrzano razvija tehnologiju.

Osim velikih sila, i Francuska, Nemačka, Australija, Indija i Japan rade na razvoju hipersoničnih projektila, a Iran, Izrael i Južna Koreja sproveli su osnovna istraživanja o ovoj tehnologiji.

Načelnik združenog generalštaba američke vojske general Mark Mili potvrdio je još u oktobru prošle godine da je Kina sprovela testiranje hipersoničnog sistema naoružanja kao „deo svojih agresivnih napora” da napreduje u svemiru i vojnim tehnologijama. Mili je za Blumberg TV testiranje hipersoničnog sistema koje je sproveo Peking opisao kao veoma značajan i zabrinjavajući događaj.

Prošle jeseni, pošto su zvaničnici američke obaveštajne službe postajali sve zabrinutiji zbog gomilanja ruskih snaga na granici s Ukrajinom, ruski predsednik Vladimir Putin pozvao je proizvođače oružja u zemlji da razviju još naprednije hipersonične rakete kako bi održali prednost zemlje u vojnim tehnologijama.

SAD nameravaju da sustignu Rusiju i Kinu u osvajanju ove nove borbene tehnike. Tako budžet Pentagona za 2023. već uključuje 4,7 milijardi dolara za istraživanje i razvoj hipersoničnog oružja. Već iduće godine SAD će dobiti prvu borbenu bateriju hipersoničnih raketa. Pomorske snage dobiće hipersonične projektile do 2025. godine, a vazduhoplovne do 2027.

Šta je hipersonično oružje

Za razliku od balističkih projektila, hipersonične rakete se kreću brzinom većom od 6.000 kilometara na sat i imaju velike manevarske sposobnosti, jer tokom leta mogu da menjaju putanju, što ih čini teškim za otkrivanje. Postoje dve vrste hipersoničnih projektila. Jedna su takozvana klizna vozila (HGV), koja napuštaju Zemljinu atmosferu, a zatim se uranjaju natrag, klizeći kroz gornje slojeve u plitkom, nasumičnom nizu zaokreta, s namerom da zavaraju neprijateljski radar kako bi pogodile cilj. Drugi tip je hipersonična krstareća raketa (HCM), koja se ispaljuje iz aviona i leti na malim visinama, ali veoma velikim brzinama, iznenađujući neprijatelja i dajući mu vrlo malo vremena da reaguje.

Prema izjavama ruskih zvaničnika, „kinžal” (bodež), koji nose borbeni avioni „mig-31”, ima domet do 2.000 kilometara i leti 10 puta brže od zvuka.

Izvor: Politika