Ukrajina i oko nje na 25.07.2014.

21:25 – Ambasadori EU će razgovarati o ograničenjima na trgovinu i investicije na Krimu

Ambasadori EU u ponedeljak će razgovarati o ograničenjima na trgovinu i investicije na Krimu. Savez očekuje da će odluka biti doneta što je pre moguće, izjavio je izvor blizak rukovodstvu EU.

Pored toga, kako saopštavaju mediji, šef Evropskog saveta Herman Van Rompej pozvao je šefove zemalja EU da opunomoće Savet ambasadora EU da samostalno donese odluku o sankcijama protiv Rusije, bez sazivanja vanrednog samita.

Ranije u petak, Savet EU je konačno utvrdio novu listu sankcija za Ukrajinu. Na njoj su se našla dodatnih 15 imena i 18 pravnih lica.

21:27 – Aleksej Puškov: Arsenij Jacenjuk je autor gasne krize u Ukrajini

„Dolazak gasne krize je neizbežan. Uzgred, autor ove krize je i sam ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk, koji je, očigledno, uz političku podršku SAD imao apsolutno beskompromisan stav u pregovorima sa Moskvom i u značajnoj meri izazvao situaciju koja bi mogla dovesti do gasnog kraha u Ukrajini u novembru,“- izjavio je šef Komiteta Državne dume za spoljne poslove Aleksej Puškov, komentarišući ostavku Jacenjuka.

Ranije, premijer RF Dmitrij Medvedev izjavio je da će u slučaju nastavka gasnog spora između Moskve i Kijeva na jesen nastupiti „potpuna gasna kriza“.

20:45 – Za dva meseca ukrajinske snage izgubile 325 vojnika

KIJEV – Ukrajinska vojska saopštila je danas da je 325 vojnika i oficira ubijeno od početka operacije u istočnim regionima Donjeck i Luganjsk protiv proruskih snaga.

Portparol nacionalnog Saveta za bezbednost Andrij Lisjenko rekao je danas da su 1.232 vojnika ranjena u borbama sa proruskim snagama, u operaciji koja je zvanično počela 15. aprila.

U saopštene brojke su uračunati i 13 poginulih i 19 povređenih dan ranije, u četvrtak, prenela je Slobodna Evropa.

Na stotine pobunjeničkih boraca i desetine civila takođe su poginuli u ovim sukobima.

Ukupno je 230.000 ljudi napustilo svoje domove zbog sukoba ukrajinskih i proruskih snaga na istoku Ukrajine, saopštio je Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR).

Portparol agencije UN za izbeglice Den Meknorton rekao je novinarima da broj raseljenih, koji su se evakuisali u druge ukrajinske regione, sada iznosi skoro 100.000 dok je oko 130.000 ljudi izbeglo u Rusiju.

„Oni su uglavnom iz regiona Lugansk i Donjeck. Broj je povećan u poslednjih nekoliko sedmica”, objasnio je Meknorton dodajući da se poslednji dostupni podaci odnose na 18. jul.

20:35 – Herman Van Rompej liderima EU: Sankcije Rusiji ne treba da se odnose na gas

BRISEL – Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej zatražio je, u pismu upućenom liderima Evropske unije, da bilo kakve nove sankcije Rusiji koje evropski blok dogovori na polju tehnologija od strateškog značaja izuzmu gas, ali ne i naftni sektor, navode izvori iz Brisela.

Van Rompej je takođe predložio liderima evropskih država da prebace odgovornost za odlučivanje o sankcijama na ambasadore, da bi se izbegla potreba za održavanjem vanrednih samita, prenosi Rojters.

20:22 – Pentagon: Rusi približavaju raketne sisteme granici sa Ukrajinom, mogu da ih dostave pobunjenicima

Vašington — Pentagon je danas upozorio da bi Rusija vrlo brzo mogla da dostavi raketne sisteme velikog kalibra proruskim separatistima u Ukrajini.

Pukovnik Stiv Voren je, pozivajući se na podatke američke obaveštajne službe, naveo da su SAD registrovale približavanje ruskih sistema ukrajinskoj granici te da bi oni mogli da dospeju u ruke proruskih aktivista već danas

17:45 – Vlasti Sen-Nazera: Isporuka „Mistrala“ Rusiji treba da se održi

Francuska ne bi trebalo da ustukne pred pritiscima SAD, već da isporuči naručene, od strane Rusije, nosače-helikoptera „Mistral“, kaže Žan-Klod Blanšar, predstavnik vlasti francuskog grada Sen-Nazer, gde se brodovi grade.

Ranije ove nedelje, Sjedinjene Države su istupile protiv prodaje Rusiji francuskih „Mistrala“ usled složene političke situacije u pozadini krize u Ukrajini.

„Mi nismo u ratu sa Rusijom. Za nas, ona je prijateljska zemlja. Zato, ugovori treba da se izvrše i dovedu do kraja. Francuska je suverena zemlja. Mi ne treba da podlegnemo pritisku SAD na Evropsku uniju,“- izjavio je Blanšar u intervjuu za Radio „Glas Rusije“.

17:38 – Pogranična služba RF: Granate iz Ukrajine oštetile 6 kuća u Rostovskoj oblasti

6 kuća je oštećeno u pograničnoj oblasti Kujbiševskog rejona Rostovske oblasti RF prilikom granatiranja sa ukrajinske strane, saopštio je portparol pogranične službe FSB za Rostovsku oblast Vasilij Malajev.

Prema njegovim rečima, u petak, u Kujbiševskom rejonu eksplodiralo je više od 45 granata, od kojih je 10 palo na teritoriju farme Primiuskovo. On je dodao da se pucnjava nastavlja na susednom ukrajinskom graničnom prelazu „Marinovka.“

Danas, ruski carinici su evakuisani iz kontrolnog punkta „Kujbiševo“. U području punkta eksplodiralo je nekoliko ukrajinskih granate.

Na rusko selo palo 45 ukrajinskih granata

Oko 45 ukrajinskih granata pogodilo je jedno selo u regionu Rostov, na jugu Rusije, oštetivši kuće i električne vodove, rekao je danas portparol ruskih pograničnih službi.

Najmanje 50 stanovnika je evakuisano iz sela Primjuski, rekao je portparol navodeći da niko nije povređen.

Granate su ispaljene iz borbenog područja u regionu Donjeck, gde se ukrajinska vojska sukobljava s proruskim snagama, u okviru operacije koju Kijev naziva antiterorističkom.

Predstavnik za medije Ruskog istražnog odbora Vladimir Markin rekao je da su meta napada ukrajinske artiljerije bili ruski istražitelji koji su bili u inspekciji na području blizu sela Primjuski.

– Tokom obilaska, istražitelji koji su imali odeću s obeležjima i natpisima, našli su se na udaru snažne raketne paljbe – rekao je Markin.

On je dodao da u napadu nije bilo žrtava zahvaljujući brzoj evakuaciji istražnog tima i slaboj obučenosti ukrajinske vojske.

– Prema preliminarnim izveštajima, jedna devojčica je lakše povređena – rekao je Markin.

Ruski graničari evakuisani su danas u 13.50 sati po moskovskom vremenu sa graničnog prelaza „Kjubiševo“ nakon što je nekoliko granata palo na terotriju Rusije iz pogranične ukrajinske zone, izjavio je portparol Odseka za pograničnu službu juga Rusije Rajan Farkušin.

– U 14.25 po moskovskom vremenu otvorena je intezivna vatra iz lakog oružja i artiljerije sa susednog graničnog prelaza na ukrajinskoj strani „Marinkova“ i pojedine granate su pale na ruski granični prelaz. Niko od zaposlenih nije povređen – naveo je Farkušin.

17:25 – Verner Fajman: Moguće učešće austrijskih vojnika mirovnoj misiji UN u Ukrajini

Beč — Austrijski kancelar Verner Fajman smatra mogućim učešće austrijskih vojnika u mirovnoj misiji UN u istočnoj Ukrajini.

Kada bude dogovoreno primirje i usvojen odgovarajući mandat UN Austrija će naravno učestvovati u mirovnoj misiji, poručio je on u izjavi glavnim i odgovornim urednicima pokrajinskih novina u Bregencu.

Prema njegovim rečima, cilj mora biti da se putem pregovora dođe do obustave sukoba, kako bi plavi šlemovi ili druga mirovna misija mogla doći u taj region.

Međutim, Fajman je konstatovao da smo još daleko od primirja.

On, kako je naveo, ne vidi brzu mogućnost za miroljubivo rešenje.

„Vidim mogućnost da graničnim kontrolama sprečimo dostavu vojne opreme separatistima. Vidim mogućnost da se dođe do pregovora o primirju, kako bi plavi šlemovi ili neka druga mirovna misija došla na teren. Bez primirja i mandata UN nema plavih šlemova“, podvukao je Fajman.

Vezano za sankcije EU protiv Rusije on je kazao da se problem time ne može rešiti.

„Mi smo uvek podržavali evropsko delovanje. Međutim ne pripadamo onima koji stalno prete sankcijama i koji veruju da to može rešiti problem. Mi kažemo da su sankcije poslednje sredstvo za povećanje pritiska i da ih treba obazrivo primeniti. Austrija se nikada nije postavila na mesto vođe po pitanju uvođenja sankcija“, objasnio je Fajman.

15.10 – Rusko Ministarstvo odbrane ima uverljive dokaze da je na istoku Ukrajine Nacionalna garda koristila zabranjenu municiju od fosfora, izjavio je zamenik načelnika Generalštaba Oružanih snaga Ruske Federacije Viktor Poznihir.

14.45 – ROSTOV NA DONU – Rusija je danas saopštila da je oko 40 minobacačkih granata koje su ispalile ukrajinske snage palo u region Rostova, koji se graniči sa istočnim delom Ukrajine.

14.20 – Ukrajina treba da pruži informacije o tome, da li su na dan katastrofe malezijskog Boinga u istočnoj Ukrajini korišćena sredstva za ometanje navigacionog sistema GPS, smatra ruska federalna agencija za vazdušni saobraćaj (Rosaviacija).

„Ranije „Rosaviacija“ je dobijala informacije od posada ruskih aviona o kvarovima GPS preko teritorije Ukrajine“, – rekao je šef Federalne agencije za vazdušni saobraćaj Aleksandar Neradko novinarima u petak.

Poznato je da su ukrajinski aviodispičari dozvolili odstupanje Boinga od trase, usled čega se lajner pomerio bliže severu, ka zoni intenzivnih borbi.

13.55 – Ekard Kordes: Nemački privrednici potpuno podržavaju EU koja je pooštrila sankcije Rusiji

BERLIN- Nemački privrednici potpuno podržavaju Evropsku uniju koja je pooštrila sankcije Rusiji, izjavio je danas predsednik Odbora nemačke privrede za istok Ekard Kordes.

„Ako nemačka savezna vlada i EU smatraju da Rusija ne sarađuje dovoljno i želi da pooštri sankcije, mi to onda 100 odsto podržavamo”, rekao je Kordes nemačkom listu Handelšblat.

„Ukoliko treba da se plati cena, onda ćemo je mi platiti”, dodao je Kordes.

Oko 6.000 nemačkih preduzeća trguje s Rusijom. Do sada se Odbor nemačke privrede protivio sankcijama Rusiji, zabrinut zbog eventualnih posledica na 350.000 zaposlenih.

Međutim, pad malezijskog aviona s 298 putnika na istoku Ukrajinu gde se nalaze proruski aktivisti, uticao je da se Nemci predomisle.

„Način na koji se prilazi toj katastrofi je potpuno nehuman”, rekao je Kordes navodeći kao primer emitovane slike na kojima proruski aktivisti pretražuju tela žrtava.

Kordes je osudio ruskog predsednika Vladimira Putina da direktno podržava proruski separatizam na istoku Ukrajine.

„Ako Putin nastavi tim putem, onda to nije put nemačke privrede. Neophodno je da Putin utiče na separatiste, ako nema takav uticaj, neka ga stvori”, dodao je on.

EU je juče pooštrila sankcije Rusiji i na svoju crnu listu dodala je još 15 osoba i 18 preduzeća i institucija.

13.35 – Ženeva — Ukupno je 230.000 ljudi napustilo svoje domove zbog sukoba ukrajinskih i proruskih snaga na istoku Ukrajine, saopštio je Visoki komesarijat UN za izbeglice.

13.30 – Beč — Predsednik Austrije smatra korisnim uvođenje zabrane izvoza oružja u Rusiju, dodajući da paralelno treba da se nastave razgovori o rešenju ukrajinske krize.

13.20 – Ruska služba Bi-bi-Si-ja skinula je prilog o padu malezijskog Boinga 777 sa svog sajta. Na društvenim mrežama je zbog toga usledio talas protesta. Mnogi su u tom činu videli cenzuru. Glavni urednik Jan Leder na sajtu je saopštio da prilog ne odgovara uredničkim kriterijumima Bi-Bi-Si-ja i ima nekoliko propusta.

12.45 – Narodna vojska napustila Lisičansk

Grad Lisičansk (90 km od Luganska), zauzela je Nacionalna garda Ukrajine, saopštili su u štabu Luganske narodne republike.

Ukrajinska vojska, pre nego što će ući u grad, zasula ga je raketama iz sistema „Grada“ i haubicama. Mnoge kuće su uništene.

Lisičansk je sada na ivici humanitarne katastrofe, nema svetla, vode i gasa. Stanovnici masovno napuštaju svoje domove.

12.10 – Petro Porošenko: Ukrajinske snage zauzele su Lisičansk, još jedan strateški važan grad na istoku

KIJEV – Ukrajinske snage zauzele su Lisičansk, još jedan strateški važan grad na istoku Ukrajine, izjavio je danas predsednik Ukrajine Petro Porošenko.

Ukrajinske snage postavile su zastavu Ukrajine na Gradskoj skupštini u Lisičansku, navedeno je u saopštenju ukrajinskog predsedništva kasno sinoć, preneo je AFP.

Operacije ukrajinske vojske protiv ostataka proruskih aktivista u predgrađu Lisičasnka su nastavljene, dodaje se u saopštenju.

Lisičansk je grad sa 105.000 stanovnika, koji se nalazi na oko 90 kilometara severozapadno od uporišta proruskih snaga Luganska.

Proruski aktivisti neočekivano su napustili nekoliko ključnih gradova na istoku Ukrajine početkom meseca, a ukrajinske snage saopštavaju da napreduju ka Lugansku i Donjecku, gde je uporište proruskih aktivista, za koje će se oni, kako su istakli, boriti do smrti.

11.40 – Dejvid Kameron : Rusija pokušava da destabilizuje suverenu državu, krši teritorijalni integritet i naoružava i obučava pobunjenike

London — Tragični gubitak malejziskog aviona treba da bude katalizator za promenu pristupa Rusije i okončanje sukoba u Ukrajini, smatra britanski premijer Dejvid Kameron

„Niko, naravno, ne kaže da je predsednik Vladimir Putin nameravao da let MH17 bude oboren. Malo je verovatno da su čak i separatisti želeli da se to desi. Ali kontekst za ovu tragediju je jasan.

Rusija pokušava da destabilizuje suverenu državu, krši teritorijalni integritet i naoružava i obučava pobunjenike“, napisao je on u komentaru objavljenom u „Njujork dejli njuzu“, dodajući da je svet platio cenu toga.

Prema rečima Kamerona, Putin je suočen sa jasnim izborom kako da odluči da odgovori na ovu tragediju, a ako Rusija ne promeni svoj pristup Ukrajini, jasno je da Evropa i Zapad moraju fundamentalno da promene svoj pristup Rusiji.

Amerika je, dodao je, već dala primer, a Britanija poziva evropske partnere da uvedu nove oštre ekonomske sankcije.

„Nanošenje ekonomskog bola Rusiji će doneti bol i našim privredama. Ali ozbiljne ekonomske mere su jedini jezik koji će Rusija razumeti“, poručio je Kameron.

On je podsetio da su se članice EU dogovorile da na spisak sankcija dodaju 15 daljih lica i 18 kompanija, kao i drugih organizacija zbog potkopavanja teritorijalnog integriteta Ukrajine.

„Vreme je da se oseti naša moć, uticaj i resursi. Zajedno sa SAD, prema njegovim rečima, Evropa mora da učini što je potrebno da se okonča konflikt u Ukrajini pre nego što se izgubi još više nevinih života“, zaključio je britanski premijer.

11.35 – RIA Novosti: Američki režiser Oliver Stoun poziva da se ne veruje američkim medijima o katastrofi Boinga.

11.30 – MUP Ukrajine otvorio je krivični postupak protiv lidera ruskih komunista Genadija Zjuganova i liberala Vladimira Žirinovskog.

11.25 – Australija će poslati još 100 policajaca koji će čuvati mesto katastrofe u Ukrajini.

11.22 – Itar-tas: Moskva od 28. jula zabranjuje eksport mleka i mlečnih proizvoda u Ukrajinu.

11.20 – Veći deo noći trajao je artiljerijski napad ukrajinske armije na Donjeck i druge gradove Donjecke i Luganske oblasti, saopštava dopisnik RIA Novosti.

11.17 – Dve osobe su poginule, a sedam je ranjeno protekle noći u Lugansku, saopštava sajt gradskog veća.

11.15 – Evropska unija je objavila da će nove sankcije protiv Rusije i Ukrajine stupiti na snagu uveče 25. jula, nakon objavljivanja u Službenom listu EU. Na crnu listu je dodato 15 ljudi i 18 kompanija.

11.00 – Kanada je uvela nove sankcije Ruskoj Federaciji u vezi sa krizom na jugoistoku Ukrajine. Svoju crnu listu Otava je popunila sa 10 kompanija i banki. Pod sankcijama su se našli: „Vnešekonombank“, „Gazprombank“, koncern „Almaz-Antej“ i „Kalašnjikov“.

10.35 – Maksimalne količine reversnih isporuka gasa sa teritorije Slovačke u Ukrajinu od 10 milijardi kubika godišnje biće dostignute na proleće 2015. godine, rekao je Vagram Čugurjan, zvanični predstavnik kompanije koja upravlja slovačkim gasovodom.

10.30 – U traganju za telima poginulih u avionskoj nesreći na istoku Ukrajine pomagaće 40 holandskih vojnika. Ovu odluku je donela Vlade kraljevine, čijih građana je najviše bilo u zlosrećnom putničkom avionu – 193.

10.25 – Stejt department: SAD  još ne znaju ko je oborio Boing iznad Ukrajine, ali je odgovornost na Rusiji

Sjedinjene Države još uvek tačno ne znaju koja strana je pustila projektil koji je oborio malezijski avion iznad Ukrajine, priznala je portparol Stejt departmenta Meri Harf na brifingu za novinare.

Ipak, odgovornost za tragediju SAD, kao i ranije, stavljaju na Rusku Federaciju. Pri tom, informacije koje mogu da potvrde ili opovrgnu mišljenje američke strane – podaci američke vazduhoplovno-obaveštajne službe – Vašington još uvek nije objavio, i to će uraditi kada bude neophodno, rekla je Harf.

Ona je takođe dodala da istraga mora da se nastavi.

10.10 – Šef Delegacije EU u Moskvi Vigaudas Ušackas saopštio je da je EU dobila podatke Ministarstva odbrane RF o nesreći malezijskog Boinga na istoku Ukrajine i da se sada analiziraju.

10.00 – SAD bi mogle uskoro da daju Ukrajini status privilegovanog vojnog partnera NATO, saopštava agencija UNIAN, pozivajući se na bivšeg šefa spoljne obaveštajne službe Ukrajine Nikolaja Malomuža.

On smatra da i Senat i Kongres SAD podržavaju ovu odluku.

09.30 – Malezijski Boing su mogli oboriti tokom vežbi PVO Ukrajine

Malezijski Boing su mogli oboriti tokom vežbi PVO Ukrajine, saopštio je predstavnik jedne od bezbednosnih struktura Ukrajine.

Prema njegovim rečima, 17. jula jedinice PVO Ukrajine izvodile su vežbe na uklanjanju blokade sistema za lansiranje raketa. Vanredna situacija tokom njenog izvođenja mogla je izazvati tragediju.

On je napomenuo da je komandantu 156 vazdušno-raketnog puka bilo propisano da razmesti bataljon, odradi praćenje ciljeva i obavi čitav algoritam praćenja i uništavanja uslovnih ciljeva raketnim sistemom „Buk-M1“.

On je dodao da nije bilo predviđeno stvarno lansiranje raketa, uprkos činjenici da su komandantima baterija bili dati ključevi za razblokiranje sistema i ispaljivanje raketa.

Izvor je saopštio da se istragom nesreće bave radnici SBU. Uveče na dan nesreće, oni su uzeli komandanta baterije sa posadom.

09.00 – Barak Obama i Mark Rute: Neophodno uvođenje novih sankcija protiv Rusije

Američki predsednik Barak Obama i premijer Holandije Mark Rute tokom telefonskog razgovora izrazili su neophodnost uvođenja novih sankcija protiv Rusije, saopštava Bela kuća.

Dvojica lidera veruju da Ruska Federacija nije preduzela nikakve korake na de-eskalaciji sukoba na istoku Ukrajine u poslednjih nedelju dana, nakon katastrofe malezijskog Boinga.

Obama je takođe razgovarao i sa premijerom Australije Tonijem Abotom. Oni su naglasili značaj hitnog dostupa mestu katastrofe međunarodnim istražiteljima.

Izvor: Agencije