Украјинска криза – преглед дана

14.58 – Русија неће остати дужна САД ако јој уведу нове санкције и жестоко ће узвратити, изјавио је представник МИП Русије Алексадар Лукашевич, преноси РИА Новости.

14.50 – Председник Русије Владимир Путин наредио је да се у Москви, Севастопољу и Симферопољу вечерас организује слављенички ватромет, јављају Раша тудеј и Интерфакс.

Тиме ће се свечано обележити пријем Крима и Севастопоља у састав Руске Федерације. Славље ће почети у десет увече по локалном времену, а у Москви ће ватромет бити испаљен са десет локација.

14.43 – Бан Ки Мун: Најтежи период за Украјину

Генерални секретар УН Бан Ки Мун изјавио у Кијеву да украјинска криза може бити решена само уз поштовање принципа територијалног интегритета те земље.

„Криза може бити решена једино мирним и дипломатским путем, уз поштовање принципа територијалног интегритета Украјине“, рекао је Бан новинарима.

Он је казао и да је ово за Украјину „један од најдраматичнијих и најтежих периода у историји“.

„Украјина неће никада прихватити окупацију Крима и учиниће све да ослободи ту окупирану територију“, рекао је прелазни председник Украјине Олександер Турчинов на конференцији за новинаре.

Турчинов је казао и да је генералном секретару УН предложио да се на Криму формира „демилитаризована зона“, уз повлачење руских и украјинских војника са те територије.

„Потом можемо да тражимо дипломатско решење“, додао је он.

Од како је избила криза у Украјини, генерални секретар и други званичници УН константно позивају на решење које би било вођено начелима Повеље светске организације и које би уважавало јединство, суверенитет и територијални интегритет Украјине.

Током боравка у Москви, Бан је изјавио да напетости између Украјине и Русије представљају велики ризик за саме те земље и шире и позвао на уздржаност у кризи која би могла да измакне контроли.

„Све стране треба да се уздрже од било какве исхитрене или провокативне акције која би могла да погорша ионако веома напету и веома нестабилну ситуацију. Оштра реторика може да доведе до ширења тензија и могућих погрешних процена, као и опасних контрареакција“, рекао је Бан после састанка с председником Русије Владимиром Путином.

Генерални секретар УН је, такође, истакао да по сваку цену треба спречити деловање радикалних елемената. За састанак који је трајао више од једног сата, Бан је рекао да је био веома продуктиван и конструктиван и додао да је „Русија кључна у одржању међународног мира и безбедности – нигде више него у овом региону“.

„Постоје у историји тренуци као што је овај, кад мали инцидент може брзо да доведе до тога да ситуација измакне било чијој контроли. Кључан је искрен и конструктиван дијалог између Кијева и Москве“, нагласио је Бан и додао: „Јасно је да смо на прекретници“.

Генерални секретар УН је разговарао и са шефом руске дипломатије Сергејем Лавровом, којем је такође поручио да ће УН помоћи у нормализацији ситуације у Украјини, у интересу дуготрајне стабилности.

Лавров је том приликом изразио дубоку забринутост због „бројних случајева кршења права Руса на истоку и југоистоку Украјине“, саопштило је руско Министарство спољних послова. Лавров је Бану рекао да „радикалне групе“ подстичу раст тензија у Украјини „уз прећутни пристанак власти у Кијеву“.

14.15 – Русији потребна Европа више него што је Европи потребна Русија када је у питању снабдевање гасом, каже Дејвид Камерон, преноси Ројтерс.

13.51 – Француска је одлучила да до даљег обустави војну сарадњу са Русијом, изјавио је данас француски министар одбране Жан-Ив Ледријан.

12.35 – Председник Русије Владимир Путин потписао је у Кремљу документ којим се украјинско полуострво Крим и град Севастопољ припајају Руској Федерацији.

Председник Русије Владимир Путин ставио је потпис на Споразум о пријему Крима и Севастопоља у Руску Федерацију, чиме је тај споразум постао закон. Крим је сада Русија.

На свечаности у Кремљу, са председницом горњег дома парламента Валентином Матвијенко с десне и председником доњег дома парламента Сергејом Наришкином с леве стране, председник Русије је пред посланицима оба дома парламента ставио на документ историјски потпис, после којег су Кримљани и званично постали Руси.

Владимир Путин прво се обратио присутнима кратким говором, у којем је похвалио повратак Крима у територијални састав Русије, оценивши да је то изузетан догађај, а затим је потписао закон.

Русија од данас нема више 83, него 85 федералних јединица. До 1. јануара 2015. трајаће прелазни период, током којег ће бити уређена практична питања интеграције Крима и Севастопоља у економски, финансијски и правни систем Руске Федерације.

Овим законом за државне језике на Криму проглашени су руски, украјински и кримско-татарски. Државне границе су оне које су де факто затечене у моменту потписивања. Граница Крима са Украјином сада је државна граница Руске Федерације.

Крим је био у саставу Русије од 18. века до 1954. године када га је тадашњи совјетски лидер Никита Хрушчов поклонио Украјини. И Руси и већина становника Крима, углавном руског порекла, сматрају да је прикључење тог црноморског полуострва исправљање историјске грешке.

Претходно је Савет федерације, горњи дом парламента Русије, усвојио једногласно Споразум о пријему Републике Крим и града Севастопоља у састав Руске Федерације.

О самом споразуму, корацима који су до њега довели, о међународним законима и легитимитету референдума на Криму, а затим и одлуке председника Русије да потпише споразум, посланицима је говорио шеф дипломатије Сергеј Лавров.

Лавров је западне санкције против Русије назвао „неправедним и ирационалним“ и додао да ће оне створити непотребне баријере. Оценио је да Москва отежано комуницира са Западом, који је одвојен од реалности и још сматра да ће Русија одустати од Крима.

Такође је најавио да ће руска влада објавити „Белу књигу“ о последњим догађајима у Украјини. „Сматрам да је то неопходно“, рекао је он.

Валентина Матвијенко, председавајућа горњег дома парламента Русије, која је на листи руских званичника под америчким санкцијама, предложила је Западу да све чланове Савета федерације ставе под санкције.

12.25 – Арсениј Јацењук затражио од међународне заједнице да заведе економске санкције Русији како би се зауставило њено стварање „новог светског поретка“, преноси АФП.

11.16 – Руски председник Владимир Путин рекао је да би Москва, за сада, требало да се уздржи од наметања санкција Американцима у знак одмазде за казнене мере које је Вашингтон увео његовим блиским сарадницима због кризе у Украјини, као и од увођења визног режима Кијеву, јавиле су руске новинске агенције.

11.03 – Премијер Русије Дмитриј Медведев рекао је на састанку са председником Владимиром Путином да Украјина треба да врати Русији 16 милијарди долара, јер постаје неважећи споразум из Харкова, према којем Москва снабдева Украјину јефтиним гасом.

10.29 – Представници привремене украјинске владе потписали су данас у Бриселу Споразум о придруживању са Европском унијом. Споразум је у име Украјине потписао вршилац дужности премијера Арсениј Јацењук, пренео је Ројтерс.

ЕУ је поделила Споразум на два дела, политички и економски, како би пружила прилику прелазној влади да одмах потпише први део.

Економски део споразума биће потписан након председничких избора и формирања нове владе у мају.

10:31 Савет Федерације одобрио припајање Крима Русији

Савет Федерације је данас једногласно ратификовао међудржавни Уговор о припајању Републике Крим Руској Федерацији и о формирању нових субјеката РФ.

За ратификацију документа је гласало свих 155 присутних чланова горњег дома руског парламента.

Уговор је потписан у Кремљу 18. марта од стране председника Русије Владимира Путина, председника Државног савета Републике Крим Владимира Константинова, премијера Републике Сергеја Аксјонова и градоначелника Севастопоља Алексеја Чалог.

09:25 Пентагон: Русија обећала Америци да неће напасти источну Украјину

Руски министар одбране Сергеј Шојгу обећао је америчком министру одбране Чаку Хејгелу, у телефонском разговору, да Москва неће напасти источну Украјину, саопштио је Пентагон.

Хејгел је изразио забринутост због руских потеза, али Шојгу га је уверио да су снаге које су распоредјене дуж границе са Украјином тамо послате само да спроводе вежбе, да немају намеру да пређу границу и неће вршити агресију, изјавио је у четвртак портпарол Пентагона Џон Кирби.

Шојгу је апеловао на Хејгела да направи објективну процену војне активности Русије у регионима дуж украјинске границе и да не диже тензије, навео је Итар-Тасс.

08:14 ЕУ увела санкције за још 12 појединаца због Крима Руских и Кримских званичника

БРИСЕЛ –Европска унија је додала 12 имена списку оних којима су уведене санкције због руског припајања Крима, објавио је ноћас француски председник Франсоа Оланд по завршетку првог дана самита ЕУ у Бриселу углавном посвећеном украјинској кризи.

„Биће 33 особа на том списку. Русија треба да схвати да не може да настави овако и да треба да нађе пут дијалога”, рекао је Оланд.

Санкције се састоје у рестрикцији издавања виза и у замрзавању њихове имовине у ЕУ.

Прва група од 21 Руса и Украјинаца, на којој се налази и проруски премијер Крима и команданта руске флоте на Црном мору објављена је у понедељак.

Нова листа биће објављена данас, а доста је слична оној коју су увеле САД, рекао је Оланд и додао да ће се односити на руске и украјинске званичнике који су имали удела у припајању украјинског полуострва Русији.

Председник Еврпопског савета Херман Ван Ромпеј је рекао да ће у недостатку политичког решења садашњи руски став имати и „економске последице” и најавио да је Европска комисија задужена да припреми „циљане мере” у том смислу.

САД су јуче прошириле своје санкције на 31 особу, међу којима су Сергеј Иванов, шеф кабинета председника Владимира Путина и његов веома близак сарадник, његов помоћник Алексеј Громов, као и председник Думе Сергеј Наришкин.

Амерички председник Барак Обама казао је и да је потписао нову уредбу којом се Вашингтону омогућава да уведе санкције за кључне секторе руске економије, уколико Москва не промени понашање. Он је упозорио да би те мере могле да имају „озбиљне последице” по руску економију.

Извор: Агенције