Ustavni sud između Ustava i politike

BEOGRAD – Izdvojeno mišljenje tri sudije Ustavnog suda Srbije povodom zastajanja u predmetu „katastarske knjige” nametnulo je pitanje da li postoji ozbiljno neslaganje između sudija koji su „čuvari ustava”.

Da li se izdvojeno mišljenje tri sudije može nazvati „profesionalnom pobunom”, kako su to naslovili neki mediji, pitali smo predstavnike Ustavnog suda, i dobili odgovor da na to nemaju komentara.

Reč je o procesnoj odluci Ustavnog suda da se zastane sa postupkom, a ne o konačnoj kojom se ocenjuje (ne)ustavnost Uredbe o posebnom načinu obrade podataka sadržanih u katastru zemljišta za Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohija. Cilj zaključka o zastajanju sa postupkom je da se vladi pruži mogućnost da izmeni uredbu. Problem je, međutim, što se ovim zastajanjem produžava važenje očigledno neustavnog akta.

Sudije Bosa Nenadić, Olivera Vučić i Katarina Manojlović-Andrić detaljno su obrazložile zašto nisu ispunjeni uslovi za zastajanje sa postupkom u ovom predmetu.

Da li je izdvajanje mišljenja sudija neuobičajena situacija u ovoj fazi postupka pred Ustavnim sudom i kakve mogu biti posledice takvog neslaganja sudija?

Dr Vladan Petrov, profesor ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu kaže da su èzdvojena mišljenja sastavni element ustavnosudskog odlučivanja:

„Laički posmatrano, ona mogu biti pokazatelj razjedinjenosti u Ustavnom sudu. U stvari, ona su potvrda da se u pitanjima ocene ustavnosti, koja katkad imaju snažnu politički dimenziju, sudije Ustavnog suda ne mogu uvek slagati. Specifičnost ovog slučaja ogleda su u tome što su tri sudije izdvojile mišljenje ne na konačnu odluku, kojom se rešava spor, već na procesnu odluku o zastajanju s postupkom. To je retkost. One su, najjednostavnije rečeno, ocenile da nisu ispunjeni materijalni i procesni zakonski uslovi za zastajanje s postupkom. Autoritet ovom mišljenju daju i njegovi potpisnici, jedan je sudija s najvećim iskustvom u Ustavnom sudu i bivši predsednik suda, drugi je redovni profesor Ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu, a treći je i ranije izdvajao mišljenje, spreman da se ne složi sa većinom. Ovakvo izdvojeno mišljenje ne bi trebalo da doprinese „rascepu” u Ustavnom sudu, već da podstakne i druge sudije Ustavnog suda da budu pravi čuvari Ustava i zakona“,  kaže dr Petrov.

Profesor priznaje da je položaj sudija Ustavnog suda znatno otežan u vremenu u kojem su odredbe Ustava koje se odnose na autonomiju KiM daleko od realnosti.

„U ovako osetljivoj situaciji neophodno je fleksibilnije tumačenje Ustava, ali argumentacija koju je Ustavni sud dao u zaključku o zastajanju sa postupkom teško bi se mogla smatrati takvim tumačenjem Ustava. Vezivati donošenje konačne odluke o ustavnosti uredbe za prethodno usvajanje ustavnog zakona o suštinskoj autonomiji KiM znači odložiti odlučivanje na neodređeno vreme. Možda je to politički celishodno, ali na Ustavnom sudu nije da se rukovodi tim merilom. Drugo je pitanje koliko je merilo važećeg Ustava pouzdan osnov za odlučivanje, ali se Ustavni sud, za razliku od političara, ne sme praviti kao da Ustav, takav kakav je, čas postoji čas ne postoji. To bi bila suštinska poruka ovog izdvojenog mišljenja“,  ističe profesor Vladan Petrov.

Ustavni sud je nedavno doneo i odluku o zastajanju u postupku ocene ustavnosti Uredbe o posebnom načinu obrade podataka sadržanih u matičnim knjigama za područje Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, a ocenjuje i ustavnost uredbe koja se odnosi na kontrolu prelaska administrativne linije prema Kosovu i Metohiji, kao i uredbe o posebnom načinu priznavanja visokoškolskih isprava i vrednovanja studijskih programa univerziteta sa teritorije Kosova i Metohije.

„Za sva četiri predmeta zajedničko je to da vlada do sada nije dostavila Ustavnom sudu tražene odgovore, podatke, obaveštenja i dokumentaciju koji su od značaja za vođenje postupka i odlučivanje, ali je sudu dostavljeno više zahteva da zastane sa postupkom ocene ustavnosti osporenih uredbi”, navodi se, između ostalog, u izdvojenom mišljenju sudija Bose Nenadić, Olivere Vučić i Katarine Manojlović-Andrić.

One ističu da mora postojati visok stepen izvesnosti da će donosilac osporenog akta u određenom roku otkloniti uočene neustavnosti odnosno nezakonitosti, a da vlada nije ponudila Ustavnom sudu ni minimum izvesnosti. To je samo jedan od argumenata u izdvojenom mišljenju, a navedeni su i analizirani i drugi argumenti.

Celokupan tekst zajedničkog izdvojenog mišljenja objavljen je u „Službenom glasniku” od 31. jula, a nedavno je omladina opozicione Demokratske stranke Srbije ocenila postupanje Ustavnog suda u vezi sa takozvanim Briselskim uredbama – kao ćutanje i „nečasni muk”. Sudu je zamereno da se stavio „na stranu vlasti, a ne ustava”.

Šta znači zastajanje sa postupkom

„U toku postupka, a na zahtev donosioca osporenog opšteg akta, Ustavni sud može, pre donošenja odluke o ustavnosti ili zakonitosti, zastati sa postupkom i dati mogućnost donosiocu opšteg akta, da u određenom roku otkloni uočene neustavnosti ili nezakonitosti. Ako u određenom roku neustavnost ili nezakonitost ne bude otklonjena, Ustavni sud će nastaviti postupak”, piše u članu 55. Zakona o Ustavnom sudu.

Izvor: Politika