Vojska protiv izbeglica

Poslanici Evropskog parlamenta prihvatili su plan o obaveznom prihvatu izbeglica koji im je pre dva dana predstavio predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker. Njegov plan podržala su 432 poslanika, 142 je bilo „protiv”, a 57 uzdržano.

Plan predviđa raspoređivanje 160.000 migranata, koji su trenutno na teritoriji Grčke, Italije i Mađarske, u druge članice Evropske unije. Da bi prijem izbeglica postao obavezan za sve, međutim, plan moraju prihvatiti i zemlje članice, a pojedine države istočne Evrope oštro mu se protive.

Predsednik Rumunije Klaus Johanis izjavio je da „nema šanse” da će njegova zemlja prihvatiti dodatni broj migranata. Od Rumunije je, nakon što je pristala da primi oko 1.785 ljudi, zatraženo da primi 6.351 izbeglicu. Lideri te zemlje navode da je taj broj previsok, javlja AP.

Irska nije prihvatila plan Evropske komisije (EK) o razmeštaju migranata. Ali, vlada te zemlje će, izjavila je ministarka pravde Frensis Ficdžerald, primiti 4.000 izbeglica, što je 2.900 osoba više nego što je prvobitno planirala.

I Hrvatska će na sebe preuzeti dodatan broj migranata, saopštio je, kako prenosi Tanjug, potpredsednik vlade te države Ranko Ostojić. Prema Junkerovom planu, Zagreb, koji je ranije odlučio da prihvati 550 osoba, trebalo bi da se, navodi Hina, postara za još 1.064.

Sjedinjene Američke Države su, prenosi Tanjug navode francuskog lista „Figaro”, spremne da u narednoj godini prihvate 75.000 izbeglica iz Sirije. Migrante žele da prime i južnoameričke države Brazil, Venecuela, Čile, Panama i Peru.

Mađarska i dalje pokušava da zaustavi priliv migranata i najavljuje da bi izgradnju zida, visokog 3,5 metara i dugačkog 175 kilometara, na granici prema Srbiji mogla završiti i pre 31. oktobra, kao što je nameravala. Barijera bi, saopšteno je juče iz kabineta premijera, mogla biti dovršena u narednih nekoliko nedelja, početkom oktobra. I Makedonija je juče poručila da razmatra izgradnju takvog zida na granici s Grčkom, kazao je ministar spoljnih poslova Nikola Poposki za mađarski nedeljnik „Figijelo”. Makedonske mašinovođe su juče stupile u štrajk zbog neisplaćenih zarada za protekla dva meseca, pa je redovan železnički saobraćaj obustavljen, dok je broj vozova za prevoz izbeglica smanjen, javlja Tanjug.

Blizu grčke granice s Makedonijom, kod mesta Idomeni, juče je 7.000 migranata čekalo u blatu, pod snažnim udarima kiše, a izbeglice su i dalje pristizale, javio je AP. Na železničkoj stanici Keleti i Mađarskoj broj migranata koji čekaju da prođu dalje ka unutrašnjosti EU juče je dostigao 2.000. Rekordan broj izbeglica koji je u zemlju ušao u jednom danu (3.321 osoba) juče je registrovan u Mađarskoj, čija je policija odbacila optužbe da se prema njima loše ophodi, preneo je Tanjug. Za prvih devet dana septembra iz Srbije je u Mađarsku prešlo gotovo 22.00 migranata. Od januara ove godine je u toj zemlji zabeleženo oko 176.000 ilegalnih ulazaka. Ministar odbrane Ištvan Simitskom je najavio da će 4.000 vojnika biti razmešteno na granici sa Srbijom.

Mnogi od onih kojima je danas, u ograničenom broju, dozvoljeno da na stanici Keleti uđu u vozove koji idu ka zapadu izašli su u Heđešalomu i krenuli pešice preko mađarsko-austrijske granice. Austrijska železnica je juče obustavila prevoz preko te granice jer, prenosi Rojters njihovo obrazloženje, više nije bila u stanju da izađe na kraj s tolikim brojem migranata. Vozovi koji su pristizali iz Mađarske nisu dobijali dozvolu za nastavak putovanja jer su bili prepuni. Kako je naveo portparol železnice, u Austriji je pravilo da se takvim vozovima ne odobrava da napuste stanicu. Sistem je toliko preopterećen da, uprkos prilivu migranta kojima je većinom cilj Nemačka, nisu planirani vanredni vozovi ka toj zemlji iz Austrije, a u redovne linije može da uđe samo ograničen broj ljudi. U Austriju je u noći između srede i četvrtka došlo više od 3.500 migranata, dok je tokom proteklog vikenda u tu zemlju stiglo njih 16.000, od kojih su mnogi već produžili ka Nemačkoj. Oni su kancelarku Angelu Merkel juče dočekali aplauzom u filijali Saveznog biroa za migracije i izbeglice u berlinskom naselju Špandau.

Evropske zemlje, izvestio je „Njujork tajms”, žele da izdejstvuju rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija koja bi im dozvolila da u međunarodnim vodama upotrebe vojne snage za presretanje brodova kojima se migranti krijumčare preko Mediterana, na putu od Libije do Italije. Ranija ideja EU je bila da se vojne operacije sa tim ciljem sprovode duž libijske obale i na kopnu te države, ali za to nije obezbeđen pristanak Libije. Razlog tome je što je Libija rastrzana između dve vlade, a ona koju priznaje Zapad, kako navodi, ne kontroliše obalu. Rezolucija koju EU nastoji da progura u Savetu bezbednosti predviđa da presretnuti brodovi budu zaplenjeni, dok bi migranti s njih bili odvedeni u Italiju, gde bi se utvrdilo kome se može dodeliti azil. U Italiji bi uhvaćeni krijumčari ljudi bili krivično gonjeni.

Izvor: Politika