Vreme preokreta

Milorad Dodik, uza sve napore, nije imao sreće. Kada je došao na vlast, svi veliki privredni sistemi Republike Srpske, bili su uništeni i opljačkani. Poreske obaveze od 750 milijuna maraka, nastale pre njegovog dolaska, nisu mogle biti realizovane jer su dužnička fantomska poduzeća netragom nestala. Neke su banke bile takođe opljačkane i budzašto prodate.

Dve godine kasnije, počela je svetska ekonomska kriza, a oporavak svetske privrede je počeo tek 2011. godine, dok se kod nas to počelo osećati mnogo kasnije. Za to su vreme pare od Telekoma nestale u kupovanju socijalnog mira.

Nažalost, pljačke prirodnih resursa i privrede, koja je započela i pre samog Dejtona, te masovna zapošljavanja radi politikantskih ciljeva nisu prestajala, posebno na lokalnim nivoima. Slab realni sektor i bujanje budžetske, dobrim delom parazitske, klase, pogoršalo je krizu.

Povrh svega, možda i nemogućnost donošenja strateškog plana razvoja RS, uzrokovalo je i krpljenje budžeta svake godine. Kada se privreda počela pomalo oporavljati, došle su poplave.

Milorad Dodik, kao predsednik vlade i predsednik Republike, jest komandno odgovoran za sadašnju ukupnu situaciju, što nema veze sa onim što mu opozicija prebacuje jer, ponovimo, ostaje činjenica da mu ni loše ekonomsko nasleđe, ni okolnosti (svetska kriza, poplave) nisu išle na ruku.

Nije, međutim, bio odlučan u borbi protiv korupcije i kriminala. Posebno je propustio trenutak onda kada, imajući veliku harizmu u narodu, nije izašao iz svoje partije koja se nakon 2010. godine nije mogla više uspešno moralno oporaviti, i nije formira svoj pokret, svoju novu političku partiju. Da je to uradio, stanje u zemlji bi sada bilo puno bolje.

Pokušaji ojačanja privrede nekim, pokazalo se, iluzornim projektima: aerodrom u Trebinju, električni poštanski automobili, tekstilne fabrike u Hercegovini, nedovoljno jasni međunarodni krediti, itd, nisu doneli očekivane rezultate.

Nažalost, nisu se realizovali, iz nepoznatih razloga, ni ruski krediti koji su Republiku Srpsku mogli izvući iz sadašnje nezavidne situacije. Možda će se jednog dana objasniti ova „ruska izdaja“.

Republika Srpska u ovom času ima tri izlaza.

– Da, imajući u Vladi vizionare, a ne samo stručnjake i dobronamerne osobe, odlučno krene ka svom političkom osamostaljivanju u kombinaciji sa hitnim stvaranjem poduzetničko-finansijskog kapitala čime bi se privreda brzo i učinkovito oporavila. Stvar bi još uvek mogla uspeti ako bi se u tome složili SNSD sa svojim koalicionim partnerima.

– Druga opcija je da se, bez puta ka daljnjem osamostaljivanju, stvori preduzetničko-finansijski kapital, da privreda RS ojača i da se na ravnoj nozi uspostave odnosi sa Federacijom i međunarodnom zajednicom, dakle i sa NATO-om. U tom bi slučaju RS, unutar federativne BiH, racionalno objedinjene ali i dovoljno decentralizirane, možda mogla očuvati izvesnu samostalnost.

– Treća opcija je ona čemu se RS sada užurbano kreće uz svesrdnu pomoć nekih opozicionih partija: potpuna zavisnost od MMF-a, stvaranje unitarne, centralizovane bošnjačke države. Zemlje koja će ući u NATO ali, kao ni Turska, a iz istih razloga, nikada u Evropsku uniju.

Izvor: NSPM