Vremenski pregled dešavanja u Ukrajini

20.27 – Proruske snage kamionom probile ogradu baze Juharnji kod Sevastopolja, u kojoj se nalazi stoinak ukrajinskih vojnika, javlja Interfaks-Ukrajina. Nema informacija o sukobima.

20:20 – MSP Rusije: OEBS da prizna da su vlasti u Ukrajini smenjene nezakonito

Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju mora osuditi nasilje učesnika Majdana i priznati smenu vlasti u Ukrajini nezakonitom, izjavili su u petak u Ministarstvu spoljnih poslova Rusije.

„Pojedine države učesnice Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju i njene izvršne strukture su se ponašale u Ukrajini u „najgorim tradicijama dvojnih aršina“. Uprkos mandatu nisu ni reč rekli o rastu nacionalističkih i neonacističkih raspoloženja u Ukrajini i „nisu primetili“ nasilje ekstremističkih snaga“, – naglašavaju u MIP-u Rusije.

Moskva je ubeđena da „međunarodna pomoć u stabilizaciji situacije u Ukrajini može biti korisna i efikasna, ali samo ako bude objektivna“.

20:15 – Glas Rusije: Ukrajina ukida ruski jezik

Administracija v.d. predsednika Ukrajine Aleksandra Turčinova je naložila organima ukrajinske vlasti da do 10. marta uklone verzije svojih zvaničnih veb stranica na ruskom jeziku, rekao je danas novinarima izvor u kabinetu ministara.

Već su uklonjeni internet resursi na ruskom jeziku 14 glavnih ministarstava, kao i portal Vrhovnog suda Ukrajine i internet stranice centralnih organa izvršne vlasti.

19.30 – Sergej Lavrov upozorio Džona Kerija u telefonskom razgovoru da bi „nagli i nesmotreni koraci SAD“ mogli da nanesu štetu odnosima Vašingtona i Moskve, preneo Rojters.

19.18 – Ukrajinski krajnji desničarski pokret „Pravi sektor“ saopštio da će se lider Dmitro Jaroš kandidovati na predsedničkim izborima 25. maja.

19: 15 – Američki razarač uplovio u Crno more

ISTANBUL – Jedan američki razarač je prošao kroz Bosforski moreuz na putu ka Crnom moru, radi manevara u blizini Krimskog poluostrva gde je stanje napeto.

Razarač „Traktun” treba da učestvuje u manevrima s Rumunijom i Bugarskom, a očekuje se da u Crnom moru bude nekoliko dana, i to usred spora Zapada i Rusije oko Ukrajine.

18:39 – EK: Situacija na Krimu se ne može porediti sa Kosovom

Brisel — Situacija na Krimu se ne može porediti sa Kosovom, poručio je danas portparol Evropske komisije Alehandro Munjoz.

„Nema mesta poređenju Krima i Kosova“, rekao je Munjoz novinarima osvrćući se na paralelu između intervencije NATO na Kosovu i ruske intervencije na Krimu koju je povukao ruski predsednik Vladimir Putin.

Predstavnik za štampu u Evropskoj komisiji je bez daljeg komentara time odgovorio na pitanje novinara, a Maja Kocijančic, portparolka visoke predstavnice EU Ketrin Ešton je rekla da za sada ne zna kada će doći do nove runde dijaloga Beograd-Priština.

Maja Kocijančič je navela da ne može da saopšti datum sledećeg susreta Ketrin Ešton s premijerima Srbije i Kosova, Ivicom Dačićem i Hašimom Tačijem i da li će do tog susreta doći pre ili posle izbora u Srbiji 16. marta.

Na pitanje novinara da li jučerašnje upućivanje američkih aviona u vazdušni prostor Poljske i baltičkih zemalja doprinosi smanjivanju zategnutosti u Ukrajini ili ne, Maja Kocijančič je rekla da nema šta da doda onome što su o tome poručili lideri Unije.

Ona je naglasila da, s tim u vezi, može reći da je smanjivanju zategnutosti doprineo sporazum koji su, uz posredovanje trojice ministara EU, 21. februara u Kijevu potpisali opozicija i tadašnji predsednik Viktor Janukovič.

Taj sporazum je „jako važan jer je doprineo onome što je dobro ostvareno do sada“, dodala je Maja Kocijančič.

Iako delovi tog sporazuma nisu sprovedeni, Evropska unija smatra da je na osnovu njega Parlament Ukrajine izglasao legalnu vladu i drugu vlast. Ali Rusija – čiji predstavnik 21. februara nije potpisao sporazum, to osporava tvrdeći da je ta vlast nastala uz kršenje ustava i uz pritisak naoružanih grupa opozicije.

Podsetimo, Putin je u nedavnom intervjuu izjavio da „stanovništvo Krima ima pravo na samoopredeljenje kao što je to prethodno dozvoljeno kosovskim Albancima”.

Francuska je saopštila da ne može biti referenduma o budućnosti Krima ukoliko se Ukrajina ne složi sa njegovim održavanjem, javio je AFP.

„Teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine nisu nešto o čemu se može pregovarati“, izajvio je danas predsednik Francuske Fransoa Oland nakon susreta sa Vitalijem Kličkom, bivšim bokserom i jednom od vodećih figura u protestiuma nakon kojih je svrgnut sa vlasi ukrajinski predsednik Vikotor Janukovič.

Ranije danas prvi zamenik predsednika krimske skupštine Grigorij Jofe izjavio je da blokiranje baze podataka o biračima na Krimu i u Sevastopolju, o kom je saopštila Centralna izborna komisija Ukrajine, nikako neće uticati na održavanje referenduma 16. marta.

Predsednik Vrhovnog sovjeta (skupštine) Krima Vladimir Konstantinov, koji se nalazi u poseti Moskvi, izjavio je da će ta autonomna republika na referendum o statusu Krima 16. marta pozvati medjunarodne posmatrače a „pre svega iz Rusije“.

18:00 – Kina: Zapad potcenio Rusiju i „pucao sebi u noge“ u Ukrajini

Peking — Zapadni lideri bi na trenutak mogli da prestanu da čestitaju jedni drugima na „uspesima“ u Ukrajini, komentar je kineske državne agencije Sinhua.

Agencija dalje navodi da su ukrajinski opozicioni demonstranti, uz podršku Zapada, uspešno srušili prorusku vladu, opozvali predsednika koga se gnušaju i zadali ponižavajući udarac Kremlju.

Zapad je možda i dobio bitku u poslednjoj rundi geopolitičke borbe, međutim stvari su ipak drugačije, stoji u komentaru.

Ubrzo nakon toga, Rusija je uzvratila. Kako navodi agencija, sada kada su ruska vojna lica raspoređena u istočnoj Ukrajini sa ciljem da zaštite ruske legitimne interese, a proruski regioni traže otcepljenje od Ukrajine, zemlja je na ivici haosa i potpunog raspada.

Strategija Zapada da stvori takozvanu demokratsku i zapadno orjentisanu Ukrajinu, nije nigde dospela. Nasuprot, napravili su “nered i pometnju”, a nemaju ni kapacitet, ni mudrost da to “počiste”.

Međutim, njihov zlokobni plan je pogrešan od samog početka. Pre svega, oni su bili predodređeni da „pucaju sebi u noge“, kada su se „pod plaštom demokratije umešali u unutrašnje stvari Ukrajine“, posrednim angažovanjem.

Agencija takođi napominje da su zapadni lideri potcenili volju Rusije da štiti svoje interese u Ukrajini. Rusija možda više neće biti zainteresovana da se takmiče za globalnu „prevlast“ sa Zapadom, ali kada je u pitanju čišćenje nereda koji je Zapad stvorio u dvorištu zemlje , ruski lideri još jednom su dokazali svoj kredibilitet i lukavstvo u planiranju i sprovođenju kontra poteza .

Poslednje, ali ne i najmanje važno, zapadni lideri su bili u zabludi kada su verovali , da su “oštećenog” moralnog autoriteta i sa smanjenom finansijskom kasom , ipak mogli da se upuste u tako krupan zadatak, kao što je izgradnja nacije.

Nažalost, Ukrajina i njen narod postali su velika žrtva u ovom napornom procesu.

17:58 – Gasprom zapretio Ukrajini prekidom snabdevanja gasom

Ruski državni gigant Gasprom je danas zapretio da će obustaviti izvoz gasa u Ukrajinu zbog duga od 1,89 milijardi dolara.

– Ukrajina je de fakto prestala da plaća gas, a mi ga ne možemo isporučivati besplatno. Ukrajina treba da plati zaostale obaveze, ili preti rizik od povratka na situaciju s početka 2009 – upozorio je direktor Gasproma Aleksej Miler, dodajući da je 7. marta istekao rok da ta bivša sovjetska republika plati isporuke gasa iz februara.

17:35 – Moskva kritikuje OEBS

Rusija je danas optužila pojedine zemlje-učesnice i izvršne strukture Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) da se u ukrajinskoj situaciji ponašaju „u najgorim tradicijama dvostrukih standarda“, kao i da „zatvarajući oči pred zločinima u Kijevu i zapadnoj Ukrajini“ teži „strogom praćenju aktivnosti legalnih krimskih vlasti“ ne čekajući njihov zvaničan poziv.

Ranije danas agencije su javile da vojne posmatrače OEBS-a drugi dan zaredom „naoružani ljudi“ nisu pustili na teritoriju Krima kod mesta Ccongar, posle čega su se vratili u Herson.

17:29 – Fransoa Oland: Ne može biti referenduma bez saglasnosti Ukrajine

Francuska je danas saopštila da ne može biti referenduma o budućnosti Krima ukoliko se Ukrajina ne složi sa njegovim održavanjem.

– Teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine nisu nešto o čemu se može pregovarati – izajvio je danas predsednik Francuske Fransoa Oland nakon susreta sa Vitalijem Kličkom, bivšim bokserom i jednom od vodećih figura u protestima nakon kojih je svrgnut sa vlasi ukrajinski predsednik Viktor Janukovič.

17:47 – Pripadnik „Berkuta“: Nismo pucali na Majdanu, nismo ni imali vatreno oružje

Pripadnik ukrajinske milicijske jedinice za specijalne namene „Berkut“ Aleksandar Vasjukov koji je učestvovao u sukobima u Kijevu demantovao je pred novinarima u Simferopolju informacije zapadne i ukrajinske štampe da je njegova jedinica imala vatreno oružje i snajperiste na Majdanu.

„To je čista laž! Snajperista naše jedinice je čitavo vreme bio sa nama. Nismo mogli da koristimo oružje jer ga jednostavno nismo imali! Upravo su radikali koristili oružje, a njihovi snajperisti su otvarali vatru na organe reda prvo samo noću, a zatim danonoćno“, – ispričao je Vasjukov.

On je takođe rekao da je od 150 pripadnika krimskih „Berkuta“ ubijen jedan, a 32 je ranjeno.

17:38 – Vladimir Putin: Paraolimpijada će smiriti strasti oko Ukrajine

Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin se nada da će Paraolimpijske igre smiriti strasti oko Ukrajine. Putin je to rekao predsedniku Paraolimpijskog komiteta seru Filipu Krejvenu na susretu u Sočiju, gde se danas otvaraju Igre.

„Najvažije je da se histerija oko Ukrajine ne prenese na sportiste, da oni budu u stanju da se skoncentrišu na takmičenja“, – rekao je Putin. On je dodao da se juče sastao sa šefom Paraolimpijskog komiteta Ukrajine koji je dao reč da će ukrajinska reprezentacija u punom sastavu učestvovati u takmičenjima.

17:30 – Valentina Matvijenko: Krim će postati  novi član Ruske, ako građani odluče

Krim će postati novi član Ruske Federacije, ukoliko većina njihovih građana podrži referendum o secesiji od Ukrajine, izjavila je danas predsjednik Gornjeg doma ruskog parlamenta Valentina Matvijenko.

Poslanici parlamenta na Krimu donijeli su odluku da održe referendum o otcijepljenju od Ukrajine 16. marta.

Matvijenko je istakla da je referendum u skladu sa međunarodnom praksom i uporedila je glasanje sa planiranim referendumom u Škotskoj u septembru.

„Imaće ista prava kao i drugi ruski regioni“, rekla je Matvijenko nakon sastanka sa poslanicima iz parlamenta Krima.

Poslanici ruske Dume već su podnijeli nacrt zakona kojim se olakšava prijem novih teritorija u Rusku Federaciju.

Očekuje se da će taj nacrt zakona biti usvojen u prvom čitanju 21. marta.

17:00 – Krim: Opet sprečen ulazak predstavnika OEBS-a

KIJEV — Dva autobusa OEBS-a koji su i danas pokušali da uđu na Krim vratili su se u ukrajinski grad Kerson pošto su im prilaz poluostrvu blokirali naoružani ljudi.

Dva izvora u OEBS-u naveli su da se tim od 47 vojnih i civilnih posmatrača vraća u Kerson gde su proveli noć nakon što im je i juče na sličan način blokiran prilaz Krimu.

Direktor odeljenja za informisanje u ukrajinskom Ministarstvu inostranih poslova Evgenij Perebijnis izjavio je ranije danas da „naoružane osobe“ ni danas nisu pustile grupu vojnih posmatrača OEBS-a na teritoriju Autonomne Republike Krim, prenela je agencija Interfaks-Ukrajina.

I reporter Frans presa je sa mesta događaja javio da su „naoružani ljudi“ na kontrolnom punktu zaustavili posmatrače koji pokušavaju da uđu na Krim.

„Pokušavamo da prođemo kao gosti ukrajinske vlade pod mandatom OEBS. Pokušavaćemo i pregovaraćemo sa ovim ljudima ovde „, rekao je jedan neimenovani posmatrač francuskoj agenciji.

Prema rečima Perebijnisa, misija OEBS ponovo je u petak pokušala da ode na Krim, ali „naoružane osobe na kontrolnim punktovima je nisu pustile“.

Interfaks-Ukrajina podseća da su „nepoznate naoružane osobe u četvrtak zaustavile grupu OEBS-a u blizini Armjanska i saopštili da je za kretanje po teritoriji AR neohpodna dozvola njenog novog rukovodstva, koje u ovom trenutku nije prisutno“.

U Ukrajini se od 5. do 12. marta nalazi Verifikaciona misija OEBS, u čijem su sastavu 40 posmatrača iz 21 zemlje te organizacije, navodi ta agencija, dodajući da je programom njenog boravka predviđena poseta vojnih objekata Oružanih snaga Ukrajine i ruske Crnomorske flote na teritoriji Krima.

16:55 – Julija Timošenko: Nemačka da odmah uvede sankcije Rusiji

Bivša premijerka Ukrajine i jedna od opozicionih vođa Julija Timošenko pozvala je Nemačku da odmah uvede sankcije protiv Rusije zbog opasnosti od dugotrajnog gerilskog oružanog sukoba na Krimu.

Prema rečima Timošenkove, koju je intervjuisala agencija Rojters, rusko preuzimanje Krima stvorilo bi dugotrajnu opasnost za ceo region.

U razgovoru koji je obavila posle sastanka sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, Timošenkova je ocenila da su dosadašnje međunarodne mere protiv Rusije bile neefikasne i pozvala je na neposrednu akciju kako bi se sprečilo “usijanje”.

“Do danas ovi instrumenti koje su primenili SAD i EU nisu proizveli opipljive rezultate. Ukoliko ovi instrumenti nisu dali rezultate, postoje dve opcije. Snažnije sankcije, nenasilne ekonomske mere, a alternativa je da se Krim prepusti Rusiji”, rekla je Timošenkova sumirajući razgovor sa nemačkom kancelarkom.

Predlažući sankcije protiv Rusije ona je rekla da one “moraju da budu ubedljive za (predsednika) Putina i da pošalju najjači signal da njegove akcije neće biti tolerisane”.

Timošenkova je istakla da SAD i Velika Britanije “imaju ozbiljnu obavezu” da podrže Ukrajinu, pozivajući se na sporazum sa Kijevom o nuklearnom razoružanju u zamenu za garancije za njenu teritoriju.

“U pogledu međunarodnog prava postoje jasno definisani žiranti zemlje, poimenice Velika Britanija i SAD”, rekla je Timošenkova dodajući da Zapad ne bi smeo da dopusti odvajanje Krima od Ukarajine.

Ona je navela da bi neposredna posledica toga bio gerilski rat i upitala gde bi se Putin zaustavio ako bi mu bilo dopuštena vojna kampanja na Krimu, zaključujući da bi “on išao onoliko daleko koliko bi mu to bilo dozvoljeno”.

Julija Timošenko je nedavno nakon nasilne smene vlasti u Kijevu oslobođena iz zatvora u kojem je bila zatočena posle presude zbog finansijskih malverzacija, ali je sve vreme tvrdila da je žrtva političkog progona.

16:35 – Moskva zvanično upozorava da Rusija ne prihvata jezik pretnji iz EU

Rusija ne prihvata jezik sankcija i pretnji a u slučaju njihove realizacije, one neće ostati bez odgovora, saopštila je danas zvanična Moskva, reagujući na rezultate jučerašnjeg vanrednog zasedanja Evropskog saveta u Briselu posvećenog Ukrajini.

„Teško je oteti se utisku da su prevladali interesni pristupi nad zdravim razumom, koji nalaže potrebu da se bar sasluša principijelna pozicija strateškog partnera Unije – Rusije“, navedeno je u saopštenju ruskog Ministarstva inostranih poslova.

„U ovom delikatnom trenutku, kada međunarodna zajednica ulaže sve napore kako bi se pronašlo rešenje za izlazak iz krize u Ukrajini, EU je zauzela krajnje nekonstruktivnu poziciju, odustajući od saradnje sa Rusijom u važnim pravcima bitnim za građane i poslovne krugove naših zemalja, uključujući liberalizaciju viznog režima i zaključenje novog baznog sporazuma o saradnji“, ističe zvanična Moskva.

Ruski MIP ističe da je Brisel u zabludi ukoliko smatra da je uspešan dovršetak zajedničkog posla, u kom je postignut ne mali napredak povodom spornih pitanja, potreban Rusiji više nego Uniji.

Itar-Tass je preneo izjavu ambasadora u ruskom MIP-u Anvara Azimova da EU nije uvela nikakve vizne sankcije konkretnim građanima, ni političarima, Rusije.

Prema oceni Azimova koji učestvuje u dijalogu o viznom režimu Rusije sa EU, uvođenje bilo kakvih ograničenja ruskim građanima bilo bi kršenje sporazuma o pojednostavljenom postupku izdavanja viza iz 2006. godine.

„Mislim da naši partneri neće krenuti tim putem i praviti prepreke za ruske turiste, koji imaju važnu ulogu u popunjavanju prihoda budžeta mnogih evropskih zemalja“, rekao je on, objašnjavajući da nije u pitanju ukidanje izdavanja viza, već obustavljanje bilateralnog dijaloga o viznim pitanjima, odnosno o daljim potezima za pojednostavljenje viznog režima.

Posle jučerašnje vanredne sednice EU u Briselu javljeno je da je doneta odluka da se zamrznu pregovori sa Rusijom o vizama i novom sporazumu o partnerstvu i da je zaprećeno sačinjavanjem „crne liste“ i ekonomskim sankcijama.

15.30 – Više od 65.000 ljudi okupilo se danas blizu Kremlja u znak solidarnosti s proruskim vlastima na Krimu, koje žele da se to poluostrvo pripoji Rusiji.

Demonstranti, okupljeni kod Hrama Vasilija Blaženog na Crvenom trgu, mahali su ruskim zastavama i transparentima, preneo je AFP.

15.25 – Lider ukrajinskih radikala Dmitrij Jaroš želi da se kandiduje za predsednika

Lider ukrajinske ekstremističke organizacije „Desni sektor“ Dmitrij Jaroš za kojim je Rusija raspisala međunarodnu poternicu planira da se kandiduje na predsedničkim izborima, kažu njegovi saborci.

Jaroš je ranije javno tražio pomoć vođe kavkaskih terorista Doku Umarova, koji tesno sarađuje sa Al Kaidom.

Mediji su juče objavili da je vršilac dužnosti premijera Ukrajine Arsenij Jacenjuk razrešio dužnosti trojicu zamenika ministra odbrane pošto se ne slažu da se od pripadnika „Desnog sektora“ treba napraviti regularna vojna jedinica.

14.21 – Jacenjuk: Kijev i EU spremni za delimični sporazum o asocijaciji, EU odobrila 15 milijardi dolara Ukrajini

Vršilac dužnosti premijera Ukrajine Arsenij Jacenjuk tvrdi da su Kijev i EU odlučili da uskoro potpišu politički deo sporazuma o asocijaciji. „Zonu slobodne trgovine sa Ukrajinom će stvarati svaka zemlja Unije ponaosob“, – rekao je Jacenjuk.

On je takođe saopštio da je na sednici šefova država i vlada zemalja članica EU odobren paket ekonomske i finansijske pomoći Ukrajini od 15 milijardi dolara. Osim toga, Evropska investiciona banka i Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj predlažu investicije od osam milijardi dolara.

13.50 – Evropska unija traži ozbiljnu istragu o angažovanju snajperista tokom nereda u Kijevu, javlja agencija Tanjug.

13.40 – Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo da neće prihvatiti jezik sankcija i pretnji i da će odgovoriti ako sankcije budu nametnute, prenosi Rojters.

13.08 – Aleksandar Lukaševič: NATO faktor krajnje opasan za situaciju u Ukrajini

Odluka Saveta NATO da prekine kontakte sa predstavnicima Rusije svedoči o pristrasnom prilazu situaciji u Ukrajini, izjavio je zvanični predstavnik MIP-a RF Aleksandar Lukaševič.

Odluka da se rad na reagovanju na zajedničke izazove i pretnje ograniči protivreči zdravom smislu, objavljeno je danas na zvaničnom veb sajtu ruskog ministarstva.

„Pokušaji da se komplikovanoj situaciji u Ukrajini doda NATO faktor su krajnje opasni, smatraju u Moskvi.

13.05 – Ukrajinska granična straža rekla da se 30.000 ruskih vojnika nalazi na Krimu, prenosi Rojters.

12.42 – Situacija na Krimu se ne može porediti sa Kosovom, poručio je danas portparol Evropske komisije Alehandro Munjoz. „Nema mesta poređenju Krima i Kosova“, rekao je Munjoz novinarima osvrćući se na paralelu između intervencije NATO na Kosovu i ruske intervencije na Krimu koju je povukao ruski predsednik Vladimir Putin.

12.35 – Dmitrij Peskov: Rusija ne diriguje dešavanjima u Ukrajini

„To što se događa na istoku Ukrajine i na Krimu nije nikako povezano sa Rusijom. To nisu dirigovani procesi i nisu procesi koji su posledica nekakvih radnji Rusije“, – izjavio je na konferenciji za štampu portparol predsednika Rusije Dmitrij Peskov.

„Naprotiv, Rusija je ta zemlja od koje se očekuje pomoć i koja u konkretnom slučaju ne može da ne posveti pažnju tim procesima“, – rekao je Peskov.

„Ali ti procesi su započeli unutar Ukrajine“, – naglasio je portparol predsednika Ruske Federacije.

11.32 – Mediji: Viktor Janukovič doživeo infarkt

Mediji javljaju da je uklonjeni s dužnosti predsednik Ukrajine Viktor Janukovič hospitalizovan u jednoj moskovskoj klinici u teškom stanju. Lekari smatraju da se radi o infarktu.

Informacija nije zvanično potvrđena. Poslednji put je Viktor Janukovič viđen na konferenciji za štampu 28. februara u Rostovu na Donu.

10.50 – Niko u civilizovanom svetu neće priznati rezultate tzv. referenduma na Krimu, kaže Arsenij Jacenjuk ističući da je zatražio da razgovara sa ruskim premijerom, prenosi Rojters.

10.29 – Neće biti rata između Rusije i Ukrajine, izjavila je Valentina Matvijenko, šef Saveta ruske federacije.

„Insinuacije da će biti rata su kompletan nonsens i takve izjave ne reflektuju naše namere i naša osećanja empatije i bola koji delimo sa narodom Ukrajine.

Apsolutno smo sigurni da neće biti rata između dve bratske nacije“, navela je ona, a prenosi Raša Tudej.

10.24 – Centralna izborna komisija Ukrajine blokirala je vlastima sa Krima pristup bazi podataka o glasačima, prenose RIA Novosti. Ovaj potez je usledio nakon odluke da se 16. marta sprovede referendum na Krimu po pitanju da li će se ova oblast pripojiti Rusiji.

10.14 – Posmatrački tim OEBS-a ponovo krenuo ka Krimu. Juče je tim od 35 vojnih stručnjaka sa prilaza Krimu proterala grupa naoružanih osoba.

9.45 – Budući da prva tura sankcija protiv Rusije nije dala rezultat, mogle bi uslediti nove, kaže francuski šef diplomatije za radio Info.

9.15 – Neće biti rata između Rusije i Ukrajine, poručila predsedavajuća gornjeg doma ruskog parlamenta i dodala da će Moskva poštovati odluku građana sa referenduma, prenosi Rojters.

09:14 – Sergej Nariškin: Rusija će poštovati demokratski izbor stanovništva Krima

Ruski parlament poštovaće „istorijski izbor“ Krima iskazanog na referendumu o pripajanju Rusiji, izjavio je danas predsedavajući ruske Državne Dume Sergej Nariškin.

07:37 – Sevastopolj glasao za povezivanje sa Rusijom

Gradsko veće Sevastopolja, lučkog grada na Krimu, gde je smeštena ruska Crnomorska flota, izglasalo je odluku, koja odmah stupa na snagu, o pridruživanju Rusiji i prekidanju svih veza sa Ukrajinom.

06:53 Sinoć su Vladimir Putin i Barak Obama na inicijativu američke strane obavili telefonski razgovor o dešavanjima u Ukrajini, ali se nisu složili u uzrocima i rešenju krize.

Političari su dali različite ocene uzrocima konfliktne situacije, navedeno je na zvaničnom sajtu Kremlja.

Putin je rekao da novo ukrajinsko rukovodstvo koje je došlo na vlast antiustavnim putem i nema nacionalni mandat da upravlja zemljom nameće istočnim, jugoistočnim regonima i Krimu apsolutno nelegitimne odluke. Ruska Federacija ne može da ignoriše pozive za pomoć i čini to u okviru međunarodnog prava.

Istovremeno predsednik Rusije je naglasio važnost rusko-američke saradnje zbog stabilnosti i bezbednosti u svetu.

Izvor: Glas Rusije