Vučić, Dačić, Toma i još sedmoro statista

Aleksandar Vučić – Red za audijenciju kod premijera je toliko dugačak, da verovatno ni Sloba nije imao takav spisak onih koji bi najradije doprli do njega. Sav taj silni svet koji čeka u redu da mu celivaju ruku, na kraju će mu odgristi prst. Jer, tajna klauzula ugovora između Srba i njihovih vladara glasi: kada stupe na tron, ruka koja se celiva počinje da liči na šniclu. Vladar zna za taj divni kanibalistički običaj u Srba. Zato traži najširu podršku, kako njegova odgovornost ne bi bila apsolutna. Pa, dok traje, traje! Da sam zao, rekao bih da se Vučiću toliko osladila vlast, da premijer, od stupanja na tron, još nije uzeo ni jedan slobodan dan. Pošto nisam kvaran, kažem da on samo uvodi kult rada lenjim Srbima, kako bi svi na kraju živeli srećno, bar do kraja njegovog mandata. S obzirom na to kakva nam je opozicija, to se može otegnuti da kraja naših života. Otuda Vučić sebe bespoštedno daje Srbima, da ga sve vreme prati dr Zlatibor Lončar, s bocom infuzije. Jer, budućnost u koju verujemo ne može da čeka! Zbog toga je sve nepopularne mere Vučić doneo na početku svog mandata, s logikom da će mnoge penzionere u međuvremenu posetiti lično Alchajmer. Taj ugledni gospodin posećuje i Borisa, Čedu i Čanka, praveći im društvo dok čekaju u Nemanjinoj rekonstrukciju vlade.

Ivica Dačić – Možda Ivica nije aerodinamički građen, ali, s obzirom na to kako je jezdio po srpskoj političkoj magistrali, zaista je istakao kandidaturu da po njemu naprave sledeću liniju limuzine „Dačić 2015”. Ivica je još davno pokazao da upravlja onostranim u Srba: iz banane je izašao neizgužvan, kao da ga je iz limuzine, a ne iz banane, izveo Big Lale. Funkcija šefa države je zapravo njegova ambicija. Ako ne bude rekonstruisan, moguća su dva scenarija: Ivica će učiniti sve da nastavi neobičnu interesnu kohabitaciju sa Acom. Samo Svevišnji i Kleopatra znaju da li će obojica imati koristi od nje! Vučić će se i zvanično rešiti Tome, sa neoborivim alibijem, da u vreme predsedničkih izbora nije pozajmio nož od sina Bruta, već je držao grede za podizanje obnovljenih kuća po Obrenovcu i Krupnju. Tako će i Vučić biti sit i Dačić na broju! Druga opcija je da Ivica svakih šest meseci, uoči rekonstrukcija, drhti od Vučićeve odluke. Možda je zato izabrao da novi logo SPS-a bude – petokraka. Ako ga otera Vučić, Ivica će se odmetnuti u šumu!

Tomislav Nikolić – Poglavica Toma Bez Zemlje, postao je Toma Koji se Budi! Verovatno bi predsednik Srbije ostao tokom svog celog prvog mandata ovo prvo, i spokojno bi ložio kazan u Bajčetini, da nije primetio kako se oko Andrićevog venca mota Ivica. Kasnije je počela da mu se izuzetno ne dopada teorija kako se, prerušen, oko dvora, muva i Vučić. Već suočen sa sudbom kletom da je dvor zauzela njegova Dragica, a da njegov ministar-prijatelj Bačević pušta brodiće od papira u kanalčiću fontane u Pekingu, dok je još jedan njegov bivši ministar, Braca Petković, vraćen u poslastičarnicu da meša žito sa šlagom, i eventualno, sa Tasovcem, Toma je shvatio da on i njegovi ljudi nisu izgubili bitku od cara Konstantina. Taj je, naime, odavno spomenik! Intenzitet putovanja Tominih misli koje su tražile odgovor na pitanje – ko čisti njegove ljude i ostavlja ga u onolikoj zgradi samog sa Dragicom – jednak je broju naslovnica u tabloidima, gde je predstavljen kao poslednji u bajčetinskom šampionatu malih proizvođača rakije. Da li je pametno potcenjivati Tomu? Nije! To je čovek koji je sa stiropora odleteo u fotelju predsednika.

Aleksandar Vulin – Ono što Broj Jedan pomisli, Vulin izgovori, te se, osim uloge Vučićevog prezentera, Novosađanin smatra i skenerom najskrivenijih Vučićevih misli. Sadašnjost se, ipak, pokazala naklonjena Vulinu koji je, kako bi se uklopio u novu Vučićevu estetiku, pristao čak i na unutrašnju modnu kontrarevoliciju. Izbledeo je svoje crne košulje i odela, te je nekako sav posiveo u novom, veberovskom modnom poretku. Ali, negde se vremenski poklopilo da Vučić umesto Vebera sve češće citira Konfučija i da Vulin, objavljujući rat Americi, ekselenciji Kirbiju, i nevladinom sektoru, ponovo postaje kandidat za srpskog Čea! Utešno za njega, jer mu je pretila opasnost da ostane vođin pauer-point! Sada je postao i „vaistinu Vulin”. Dobio je Blagodarnicu za iskazanu ljubav prema pravoslavlju. To je sigurno nateralo Miru Marković da se prekrsti!

Zorana Mihajlović – Ono što je Gorica Gajević nekada bila Slobi, to je Zorana Mihajlović danas Aleksandru Vučiću. Uz jedan aneks. Sloba je još imao i Miru, što, donekle, može predstavljati kakvu-takvu nadu za Vučića. Žena koja je od vožda zadužena da prenosi uvredljive poruke Ivici i crvenima, jeste i dama koja veruje da još obavlja poslove ministarke energetike, iako joj u sistematizaciji piše – ministarka saobraćaja. Samim tim je Zorana kandidatkinja za potencijalnu „crnu udovicu” naprednjaka. Iako je, nesumnjivo, Zorana plavuša! Pri tome, ona još veruje da je postala naprednjačka broj dva. I, uz sve to, Zorana je vrlo simpatična Olji Bećković. To, će, svakako biti jedan od Vučićevih utisaka poslednje nedelje 2014.

Rasim Ljajić – Od čega je sazdan jedini političar koji nije srpske krvi a mogao bi da bude vožd? Inteligencija mu je ravna Šešeljevoj. Dakle, nemerljiva je. Ali, za razliku od Vojine, nije destruktivna. Rasimova lukavost je identična Dačićevoj. Dakle, lisičja je. Ili, identična je lukavosti lisice koja je član Mense. Rasim poseduje još nešto. To je Šeherezadin instinkt za preživljavanje. Kao čovek koji je bajkama jednako opčinjavao Aliju i Amerikance, a potom, redom, Đinđića, Koštunicu, Tadića, Dačića i Vučića, a da su oni sve vreme verovali da je priča o nevaljalom kralju Šahrijaru kome princeza prodaje fore – istina i samo istina – Rasim je daleko prevazišao čarobne moći princeze iz 1001. noći. Ako je ona dve godine i sedam meseci opstajala u šatoru cara, Rasim to čini, evo, na srpskom dvoru, već petnaestu godinu!

Jorgovanka Tabaković – Nacija koja se mnogo više bavi frizurom guvernerke nego deviznim kursom zaslužila je da joj, umesto šiški, izraste konjski rep. Možda se upravo zbog analize natapirane Jorgovanke, kada zavirimo u džepove, osećamo – kao gorepomenute plemenite životinje! Otuda nije čudo što ispred menjačnica ržemo dok menjamo evre. Valjda se zbog toga, kao mudra žena, Jorgovanka povukla u medijsku ilegalu, prepustivši žensku dominaciju među naprednjacima Zorani. Jer, kada u budućnosti pitaju Srbe kako su u evoluciji od homosapijensa postali lipicaneri, jedna od naših majki ostaće zaboravljena.

Vojislav Šešelj – Ima li lider radikala, čije je osnovno pogonsko gorivo derivat sastavljen od inteligencije, cinizma i prezira, ličnu i političku energiju da promeni političku krvnu sliku Srbije? Ima li Vojino telo snage za mitinge širom Srbije? Hoće li, ukoliko je bude, ta turneja, čiji će opisi Vučića i Tome podsećati na pisanje Bukovskog, biti bliska Srbima, među kojima Voja tako dugo nije boravio? U Voji su, naime, uvek boravila dvojica Šešelja. Jedan je bio vremenska prognoza prokletstva, drugi je bio politička preteča „Zvezda Granda“. Prezirući druge, Voja zapravo nije ni sebe lišio tog, tako dragog osećanja među Srbima. Hoće li mlađe generacije prihvatiti taj arhaični jezik kojim vladaju smrt, ratovi, majka majčina, političke fukare, bitange i strane zavere? Voja, međutim, opet iznenađuje! U sebi je pronašao trećeg Šešešlja. Poslednjih dana je vatreni mirotvorac! Možda, na kraju karijere, vojvodu unaprede u Sonju Biserko?

Bojan Pajtić – Zašto je čovek koji je u sebi imao dovoljnu dozu integralizma da postane prvi Srbin, ali i dovoljno semena autonomaštva, da u njemu vide Čanka koji ne tamani čvarke, pristao na ulogu dobrog vojnika Bojana? Šta je prvog srpskog genetski modifikovanog političara, sa po jednim molekulom Mila Đukanovića, Marije Terezije, Boška Krunića, Gordane Čomić i Bože zvanog Pub, kao najplodnijeg izdanka žute Vojvodine, nateralo da, tako nasemenjen kvalitetnim davaocima, stavi na kocku svoju političku karijeru? Zašto Bojan, smatran najtvrđim nasipom pred poplavom naprednjaka, sada izgleda kao Paja Patak koga je Pata ostavila i pobegla sa Šiljom u Segedin? Za taj izraz njegovog lica nije kriva Vučićeva hajka, već Borko Stefanović, koji je već preuzeo žute. I svi to vide, osim Bojana.

Boris Tadić – Kada je u izbornoj noći, posle poraza od Tome, održao verovatno svoj najbolji govor – valjda su Šaper i Krle bili već daleko i zvali su Vučića, zaklevši mu se da Borisa nikada nisu ni videli – pomislio sam da je Srbija dobila džentlmena koji dostojanstveno politički stari.

Ali, Borisa smo u drugom filmu gledali samo jednu noć. Ujutru, čim se pogledao u ogledalo, video je Tomu. Sutradan, iz ogledala mu se u lice smejao Đilas. Ni prekosutra se nije prepoznao. Video je Pajtića. Bilo je to previše za gospodara Srbije u drugom predsedničkom mandatu kome se, posle silaska sa prestola, činilo da mu je neko natakario uši, samo za pet brojeva veće. Sada misli da će mu te uši spasti, ako ga Vučić pozove za šefa diplomatije, umesto Ivice. Boris bi učinio mnogo više i sebi i Srbima da je ostao da peca u Višnjici. Možda bi ga, posle izvesnog vremena, Srbi sami pozvali?

Izvor: Politika