БРИСЕЛ– Европска унија очекује да новоименовани премијер Србије дође у Брисел оног тренутка када Влада у Београду буде формирана, речено је Танјугу у Бриселу.
„Очекујемо посету премијера Србије у тренутку када се влада формира и положи заклетву”, изјавила је за Агенцију Танјуг портпаролка Европске комисије Маја Коцијанчић у одговору на питање да ли је посета Александра Вучића Бриселу планирана, па отказана.
У седишту Европске комисије за Танјуг додатно кажу да су редовни контакти са српским званичницима у току, али да званична посета премијера може бити организована и најављена тек пошто се формира Влада у Београду.
Дипломатски извори у Бриселу објашњавају да је Србија прошла кроз изборни период и да постоји много тема о којима о којима би сада требало да се разговара, између осталог и о наставку дијалога са Приштином.
„Очекујемо да Србија формира владу и да се настави рад на нашој заједничкој агенди”, наводе у Европској комисији.
Када су у питању даљи кораци Србије у процесу евроинтеграција, у Бриселу је за 22. јун планиран састанак Савета за примену Споразума о стабилизацији и асоцијацији (ША).
Из Савета ЕУ кажу да још нема званичних информација о могућем заказивању конференције на којој би била отворена поглавља 23, 24 и 5
Понавља се да се рад на испуњавању услова за отварање ових поглавља и даље наставља у надлежним телима ЕУ.
Вучић отказао посету Бриселу и Америца
Мандатар Владе Србије отказао је посету Бриселу 21. јуна, као и све раније договорене билатералне сусрете с високим америчким званичницима поводом његовог одласка у Сједињене Америчке Државе 23. јуна првим директним летом „Ер Србије” на релацији Београд–Њујорк, сазнаје „Политика” у добро обавештеним круговима блиским премијеру.
И посета Бриселу и одлазак у САД одавно су заказани и до у детаље испланирани, тако да је отказивање путовања у Брисел и сусрета у Њујорку велико изненађење, с потенцијално далекосежним политичким последицама.
„Политика” јуче није успела да од Александра Вучића или људи из његовог кабинета добије потврду ове информације из незваничних извора. У одсуству такве потврде, крајње је незахвално спекулисати о разлозима одустајања од важних сусрета с челницима ЕУ и Сједињених Држава. Тим пре што се све збива у крајње деликатном политичком тренутку, после ванредних парламентарних избора и док земља још нема владу, а јавност чак ни јасну представу о томе које ће тачно странке ући у састав нове владе.
Према информацијама које имамо, одлука о отказивању пута у Брисел и раније уговорених сусрета с високим западним званичницима донесена је током викенда, после телефонских контаката које је Александар Вучић имао с највишим представницима Европске уније. Током тих учтивих, али и крајње уздржаних разговора, западни саговорници обавештени су да Вучић неће ићи у Брисел све док се не формира влада Србије, ма ко да је формира.
Као што је познато, Вучић је пре више месеци лично најавио своје путовање у САД, а био је и један од најгорљивијих промотера првог директног лета „Ер Србије” од Београда до Њујорка. Решеност да буде путник на том лету демонстрирао је јавном куповином прве карте.
Отказивање важних сусрета потез је каквом се прибегава само у ванредним околностима, па је разумно претпоставити да је Александар Вучић из неког разлога незадовољан односом важних савезника, било према њему лично или Влади Србије. Овакве одлуке не доносе се олако и без озбиљног вагања могућих последица по односе с важним међународним центрима моћи.
За очекивати је да ће Вучићево отказивање путовања у Брисел и сусрета у Америци у прозападним опозиционим круговима бити протумачено као увод у политику конфронтације са западним силама. У одсуству званичног објашњења, логично је тумачити његове одлуке као одраз до сада једва видљиве затегнутости на релацији с Бриселом и Вашингтоном.
Медији наклоњени премијеру спекулисали су последњих дана да су западне престонице на неки начин повезане с оним што кругови блиски премијеру виде као акције чији је циљ „урушавање” српске владе. Ту се пре свега мисли на логистичку подршку оптужбама о изборној крађи, а затим и оптужбама везаним за смене уредника на Радио-телевизији Војводине и протестима упереним против пројекта „Београд на води”. Говорка се и о великим финансијских износима којима се из Брисела потпомажу протести против владе, без обзира на чињеницу да их воде новоосноване групе које брижљиво поричу сваку претходну намеру или везу с опозицијом, иако на упадљив начин деле реторику, политичку филозофију и методе деловања опробане деведесетих година у борби против Слободана Милошевића. Да се нешто озбиљније дешава дало се наслутити и када се Европска комисија пре неколико дана, сасвим изнимно, одлучила да званично демантује писање локалног таблоида.
С друге стране, антизападни опозициони кругови тврде да премијер и њему блиски таблоиди само фингирају сукоб са Западом, будући да Вучић тобож испуњава све западне налоге – дабоме, са изузетком санкција против Русије. Истовремено, отуда стижу и контрадикторне тврдње да Запад ради на слабљењу владе и Вучића и врши све снажнији притисак у корист такве селекције министара који ће бити попустљивији према западним притисцима. Вреди подсетити и да је Александар Вучић у периоду после избора боравио у приватној посети Москви и сусрео се с Владимиром Путином, као и да је руски амбасадор Александар Чепурин у ауторском тексту у недељном броју београдских „Новости” рекао: „Високо ценимо искрено расположење српског руководства за даље унапређивање сарадње с Русијом. То је недавно још једном потврдио сусрет Владимира Путина и Александра Вучића у Москви. Треба истаћи и значајни конструктивни допринос српске дипломатије која се противи доношењу антируских одлука, заговара смањење напетости у Европи и тежи проширењу спољнополитичких хоризоната земље. Нови импулс нашој сарадњи ће без сумње дати посета Дмитрија Медведева Србији, која је планирана за јесен”.
