BRISEL– Evropska unija očekuje da novoimenovani premijer Srbije dođe u Brisel onog trenutka kada Vlada u Beogradu bude formirana, rečeno je Tanjugu u Briselu.
„Očekujemo posetu premijera Srbije u trenutku kada se vlada formira i položi zakletvu”, izjavila je za Agenciju Tanjug portparolka Evropske komisije Maja Kocijančić u odgovoru na pitanje da li je poseta Aleksandra Vučića Briselu planirana, pa otkazana.
U sedištu Evropske komisije za Tanjug dodatno kažu da su redovni kontakti sa srpskim zvaničnicima u toku, ali da zvanična poseta premijera može biti organizovana i najavljena tek pošto se formira Vlada u Beogradu.
Diplomatski izvori u Briselu objašnjavaju da je Srbija prošla kroz izborni period i da postoji mnogo tema o kojima o kojima bi sada trebalo da se razgovara, između ostalog i o nastavku dijaloga sa Prištinom.
„Očekujemo da Srbija formira vladu i da se nastavi rad na našoj zajedničkoj agendi”, navode u Evropskoj komisiji.
Kada su u pitanju dalji koraci Srbije u procesu evrointegracija, u Briselu je za 22. jun planiran sastanak Saveta za primenu Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji (ŠA).
Iz Saveta EU kažu da još nema zvaničnih informacija o mogućem zakazivanju konferencije na kojoj bi bila otvorena poglavlja 23, 24 i 5
Ponavlja se da se rad na ispunjavanju uslova za otvaranje ovih poglavlja i dalje nastavlja u nadležnim telima EU.
Vučić otkazao posetu Briselu i America
Mandatar Vlade Srbije otkazao je posetu Briselu 21. juna, kao i sve ranije dogovorene bilateralne susrete s visokim američkim zvaničnicima povodom njegovog odlaska u Sjedinjene Američke Države 23. juna prvim direktnim letom „Er Srbije” na relaciji Beograd–Njujork, saznaje „Politika” u dobro obaveštenim krugovima bliskim premijeru.
I poseta Briselu i odlazak u SAD odavno su zakazani i do u detalje isplanirani, tako da je otkazivanje putovanja u Brisel i susreta u Njujorku veliko iznenađenje, s potencijalno dalekosežnim političkim posledicama.
„Politika” juče nije uspela da od Aleksandra Vučića ili ljudi iz njegovog kabineta dobije potvrdu ove informacije iz nezvaničnih izvora. U odsustvu takve potvrde, krajnje je nezahvalno spekulisati o razlozima odustajanja od važnih susreta s čelnicima EU i Sjedinjenih Država. Tim pre što se sve zbiva u krajnje delikatnom političkom trenutku, posle vanrednih parlamentarnih izbora i dok zemlja još nema vladu, a javnost čak ni jasnu predstavu o tome koje će tačno stranke ući u sastav nove vlade.
Prema informacijama koje imamo, odluka o otkazivanju puta u Brisel i ranije ugovorenih susreta s visokim zapadnim zvaničnicima donesena je tokom vikenda, posle telefonskih kontakata koje je Aleksandar Vučić imao s najvišim predstavnicima Evropske unije. Tokom tih učtivih, ali i krajnje uzdržanih razgovora, zapadni sagovornici obavešteni su da Vučić neće ići u Brisel sve dok se ne formira vlada Srbije, ma ko da je formira.
Kao što je poznato, Vučić je pre više meseci lično najavio svoje putovanje u SAD, a bio je i jedan od najgorljivijih promotera prvog direktnog leta „Er Srbije” od Beograda do Njujorka. Rešenost da bude putnik na tom letu demonstrirao je javnom kupovinom prve karte.
Otkazivanje važnih susreta potez je kakvom se pribegava samo u vanrednim okolnostima, pa je razumno pretpostaviti da je Aleksandar Vučić iz nekog razloga nezadovoljan odnosom važnih saveznika, bilo prema njemu lično ili Vladi Srbije. Ovakve odluke ne donose se olako i bez ozbiljnog vaganja mogućih posledica po odnose s važnim međunarodnim centrima moći.
Za očekivati je da će Vučićevo otkazivanje putovanja u Brisel i susreta u Americi u prozapadnim opozicionim krugovima biti protumačeno kao uvod u politiku konfrontacije sa zapadnim silama. U odsustvu zvaničnog objašnjenja, logično je tumačiti njegove odluke kao odraz do sada jedva vidljive zategnutosti na relaciji s Briselom i Vašingtonom.
Mediji naklonjeni premijeru spekulisali su poslednjih dana da su zapadne prestonice na neki način povezane s onim što krugovi bliski premijeru vide kao akcije čiji je cilj „urušavanje” srpske vlade. Tu se pre svega misli na logističku podršku optužbama o izbornoj krađi, a zatim i optužbama vezanim za smene urednika na Radio-televiziji Vojvodine i protestima uperenim protiv projekta „Beograd na vodi”. Govorka se i o velikim finansijskih iznosima kojima se iz Brisela potpomažu protesti protiv vlade, bez obzira na činjenicu da ih vode novoosnovane grupe koje brižljivo poriču svaku prethodnu nameru ili vezu s opozicijom, iako na upadljiv način dele retoriku, političku filozofiju i metode delovanja oprobane devedesetih godina u borbi protiv Slobodana Miloševića. Da se nešto ozbiljnije dešava dalo se naslutiti i kada se Evropska komisija pre nekoliko dana, sasvim iznimno, odlučila da zvanično demantuje pisanje lokalnog tabloida.
S druge strane, antizapadni opozicioni krugovi tvrde da premijer i njemu bliski tabloidi samo fingiraju sukob sa Zapadom, budući da Vučić tobož ispunjava sve zapadne naloge – dabome, sa izuzetkom sankcija protiv Rusije. Istovremeno, otuda stižu i kontradiktorne tvrdnje da Zapad radi na slabljenju vlade i Vučića i vrši sve snažniji pritisak u korist takve selekcije ministara koji će biti popustljiviji prema zapadnim pritiscima. Vredi podsetiti i da je Aleksandar Vučić u periodu posle izbora boravio u privatnoj poseti Moskvi i susreo se s Vladimirom Putinom, kao i da je ruski ambasador Aleksandar Čepurin u autorskom tekstu u nedeljnom broju beogradskih „Novosti” rekao: „Visoko cenimo iskreno raspoloženje srpskog rukovodstva za dalje unapređivanje saradnje s Rusijom. To je nedavno još jednom potvrdio susret Vladimira Putina i Aleksandra Vučića u Moskvi. Treba istaći i značajni konstruktivni doprinos srpske diplomatije koja se protivi donošenju antiruskih odluka, zagovara smanjenje napetosti u Evropi i teži proširenju spoljnopolitičkih horizonata zemlje. Novi impuls našoj saradnji će bez sumnje dati poseta Dmitrija Medvedeva Srbiji, koja je planirana za jesen”.
