Vulin nastavlja lobiranje za izbore

Nedavnu izjavu šefa vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandra Vulina da bi Srbi sa KiM trebalo da imaju „svog Dodika”, pojedini politički predstavnici kosovskih Srba prilično su oštro odbacili. Tako je bivši ministar za KiM Goran Bogdanović (DS) ocenio da bi stvaranje nekog „kosovskog Dodika“ među Srbima samo izazvalo nove podele, dok je Marko Jakšić (DSS) poručio da „Srbima ne treba vođa” i da „Kosovo nije BiH, nego deo Srbije”. Istovremeno je formiranje jedinstvene srpske liste na predstojećim lokalnim kosovskim izborima, koji će se održati 3. novembra, ocenjeno kao gotovo „nemoguća misija”…

– Politička scena je slobodna. Poštujem svačiji stav, jer svako i treba da ima svoje mišljenje. A čije je mišljenje ispravno, e to ćemo videti na izborima – prokomentarisao je Vulin za „Dnevnik”.

Da li je realno da Srbi izađu sa jednistvenom listom na predstojeće lokalne izbore na KiM?

– Naravno. To je najbolje za Srbe, jer zašto bi rasipali svoje glasove, zašto bi se prepuštali raznim koalicionim sporazumima i nesporazumima, zašto ne bi iskoristili jedinu prednost koju imaju na severu KiM, a to je broj, zašto ne bi ostvarili apsolutni uticaj u vlasti u odnosu na Prištinu…? Dakle, da! Srbi će izaći na izbore sa jedinstvenom listom, i zato što njihova država to traži od njih, jer tako je, ponavljam, najbolje. Naravno, svako ima pravo da pokuša da na te izbore izađe samostalno, mimo svoje države, i da biračima objasni otkud on to zna bolje od Srbije šta i kako treba raditi. Ali uveren sam u to da će Srbi ipak biti jedinstveni!

Kako to ostvariti kada se predstavnici pojedinih političkih partija na Kosmetu i dalje protive izlasku na te izbore?

– Najpre, izlasku na izbore se protivi samo jedna stranka. Ali to, zapravo, i nije bitno, jer sa svima ćemo razgovarati. Jedino što na KiM može da sačuva Srbe i da u perspektivi poveća njihov broj, jeste jedinstvo. Svako stranačarenje za Srbe na KiM može da bude pogubno. I ja to ne želim. Uostalom, podsetiću da sam baš zbog toga odmah po dolasku na ovu funkciju predložio uvođenje moratorijuma na rad stranaka na KiM, zato što te podele koje stranke nose nama na Kosovu i Metohiji ne trebaju.

Formiranju jedinstvene srpske liste usprotivili su se i predstavnici Srba u kosovskim institucijama?

– Nisu oni u tome bili sami. Priština se takođe suprotstavila jedinstvenoj srpskoj listi. I to samo potvrđuje da smo u pravu. Inače, oni koji sede u kosovskim institucijama u njih su ušli bez saglasnosti svoje države. Čemu onda čuđenje što im se ni sada ne sviđa da se država Srbija pita.

Tehnički dijalog, koji je po pitanju telekomunikacija vođen krajem nedelje sa Prištinom, okončan je bez dogovora. Ipak, kosovski mediji su saopštili da se očekuje stav Beograda o predlogu da se utvrdi jedan međunarodni pozivni broj, +383, da srpski operater dobije dozvolu za ulazak na tržište KiM, kao i da se za pozivanje Srbije ne plaća međunarodna tarifa, na šta je Priština izgleda konačno pristala…

–  Nema pregovora bez kompromisa i naravno da očekujem da on bude postignut. Ne mogu, recimo, da razumem zašto je problem da se iz Kosovske Mitrovice zove Beograd bez ikakvog međunarodnog pozivnog broja, i obrnuto. Podsetiću na to da je Briselski sporazum statusno neutralan. Prema tome, svi sporazumi koji iz njega proističu, a ovaj o telekomunikacijama je jedan od njih, takođe moraju biti statusno neutralni. Da mi prihvatimo uvođenje međunarodnog pozivnog broja, koji našim ljudima onemogućava da komuniciraju sa svojom državom, odnosno tera ih da za to dodatno plaćaju kao da zovu Pariz, to je sve samo ne statusno neutralno. Tako neće moći…

Ocene su da će ipak i o telekomunikacijama, kao i energetici, zapravo konačnu reč morati da daju Ivica Dačić i Hašim Tači…

– Nadam se da će dogovor biti postignut i pre njihovog susreta, jer za to, uostalom, i služi tehnički dijalog. Znate kako, čak bi bilo i logičnije da se sve završi na ekspertskom nivou, jer suštinski problemi i nastaju kada se u sve umeša politika. Da uzmem za primer jezero Gazivode. Ono se nalazi na teritoriji opštine Zubin Potok. A ta teritorija će pripadati Zajednici srpskih opština. I šta je problem? Za struku problema nema. Ali politika u Prištini htela bi da Srbi nemaju imovinu i da ne mogu da odlučuju o tome šta se dešava na teritoriji na kojoj žive. Upravo zato se i nadam da će sve lepo biti dogovoreno na tehničkom nivou i da će politici onda ostati samo da se s dogovorenim složi.

Analitičari ocenjuju da Priština zateže jer ocenjuje da je Srbiji ovaj trenutak, zbog puta ka EU, veoma važan i da će, shodno tome, biti spremna da popušta na svim poljima?

– Implementacija Briselskog sporazuma je nešto do čega je Srbiji stalo, ne zbog Prištine, nego zbog Srba. Jer hoćemo da Srbi na KiM što pre dobiju svog šefa policije, svog sudiju, svog gradonačelnika, svoju Zajednicu srpskih opština, svog predsednika ZSO. Nama je stalo da Srbi na KiM tamo preuzmu ključnu političku ulogu i da država Srbija s njima može da se posveti obezbeđivanju boljeg i kvalitetnijeg života, obrazovanja, zdravstva… Nama je do Briselskog sporazuma stalo zato što hoćemo da Srbi na KiM preuzmu kontrolu nad sopstvenim životom i životom njihove dece u budućnosti.

S druge strane, Priština je, izgleda, u ovom trenutku nezadovoljna onim što je sama potpisala i sada bi jako volela da sve to promeni i da Srbi ne dobiju prava za koja smo se izborili u Briselu. Da se razumemo, ne mislim da su ta prava dovoljna, ali to što imamo, u punoj meri moramo da iskoristimo. A Priština će i to pokušavati da opstruiše i na nama je da se s time nosimo kako znamo i umemo, naravo u saradnji sa Srbima na KiM. Dakle, Priština će kroz sve što radi pokušavati da dobije neku mrvicu državnosti, a mi joj tu mrvicu nećemo dati. Koliko god nas budu ucenjivali i šta god da budu tražili.

Izvor: Dnevnik