Vulin i sindikati

BEOGRAD – Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin izjavio je danas da je kompromis sindikata i poslodavaca oko Zakona o radu moguć i da će to ministarstvo nastojati da se pronađe zajednički stav svih socijalnih partnera.

Vulin je gostujući na RTS-u rekao da nije sporno da poslodavci i sindikati imaju značajnih primedbi na zakon i da su primedbe i jednih i drugih opravdane, a da je država ta koja mora da nađe način da „svi manje pate”.

„Najbolje bi bilo kada bi se sindikati i poslodavci dogovorili i dođu pred državu sa papirom koji ona samo aminuje. Kompromis je moguć i biće ga, naravno da parlament daje zadnju reč”, rekao je Vulin.

On je podsetio da vladajuća stranka ima ubedljivu većinu u parlamentu i da može da usvoji „bilo šta”, ali da to nije razlog da se do poslednjeg trenutka ne pokušava da nađe zajednički stav svih socijalnih partnera.

Ono što je sigurno, kaže on, više neće biti moguće da u policiji imate 740 ljudi koji na osnovu sindikalnih privilegija ne dolaze na posao, a Beogradu treba 300 policajaca, Novom Sadu isto toliko i to može da se pokrije bez novog zapošljavanja.

„Neće biti moguće da radniku ne isplatite platu, a da on nema nikakav mehanizam da tu platu brzo dobije, ako treba da utuži poslodavca bez troškova, bez advokata”, naglasio je Vulin

Komentarišući štrajk u PIO fondu, on je rekao da veruje da će tokom ove nedelje biti postignut kompromis, jer je vlada ponudila određene mere kako bi zaštitila radnike PIO fonda od najavljenog smanjenja plata za 10 odsto.

Govoreći o nedavnoj najavi da ubuduće oni koji doniraju humanitarnu pomoć budu oslobođeni poreza, on je rekao da je to moguće i da su te donacije vrednije od poreza.

„Moramo to samo odgovorno da uredimo. Možda čak uvođenjem centralnog registra humanitarnih akcija, da država zna ko organizuje humanitarne akcije i da može da proveri”, navodi Vulin.

On je najavio i zakon o boračkoj zaštiti, ali je dodao da prvo mora biti napravljen registar ko su bili borci, pa tek nakon toga u saradnji sa boračkim udruženjima i sindikatima da napravimo zakon.

Sindikati iznenađeni Vulinovim potezima

SSSS i UGS „Nezavisnost“ saopštili su da ne žele da učestvuju u pregovorima o Nacrtu izmenama Zakona o radu koji im je dostavilo Ministarstvo rada.

Kako je obrazloženo, za sindikate je neprihvatljivo što je Ministarstvo proširilo spisak oblasti iz radnog zakonodavstva koje sindikati treba da usaglašavaju s predstavnicima vlasti i poslodavcima.

„Neprijatno smo iznenadjeni činjenicom da su u radnoj verziji Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu koja je dostavljena sindikatima, proširene teme na kojima je Radna grupa za izradu tog zakona radila, a koja je formirana na inicijativu tadašnjeg prvog potpredsednika Vlade Srbije, a sadašnjeg premijera Aleksandra Vučića“, navodi se u zajedničkom saopštenju dva sindikata.
Ukazano je da je Radna grupa tri meseca radila na pripremi nacrta zakona o radu, a koja je sada izmenjena na inicijativu ministra rada Aleksandra Vulina.

Reprezentativni sindikati traže da se pregovara o pet najvažnijih tema koje treba da reguliše novi zakon o radu – radu na odredjeno vreme, otkazima od strane poslodavca, otpremninama, proširenom dejstvu kolektivnog ugovora i minimalnoj zaradi.

„To su oblasti koje mogu da pospeše zapošljavanje i pokrenu otvaranje novih radnih mesta, a dodavanje novih je apsurdno i potpuno nepotrebno“, smatraju sindikati.

SSSS: Ubačene niže plate na bolovanju i odmoru

Radna grupe za izmene Zakona o radu i na današnjem sastanku raspravljala je o pet stavki koje su sporne u tom dokumentu, oko kojih sindikati i poslodavci pokušavaju već duže vreme da usaglase stavove, a to će biti tema i narednih sastanka, a sledeći je već sutra.

Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (S S S S) Zoran Mihajlović rekao je da sindikati nisu bili zadovoljni zbog toga što je u radnu verziju zakona „vraćeno“ sve ono sa čime se sindikati ni ranije nisu složili.

To se odnosi pre svega na umanjenje plata usled odlaska na odustvo sa posla ili bolovanja, odnosno time bi plate bile značajno umanjene (od 10 do 15 odsto).

„To je neprihvatljivo, i moglo bi da utiče na to da ćemo imati sve više ljudi na minimalcu“, rekao je Mihajlović.

Izvor: Tanjug, Beta