Зашто су нас преплавили тајни снимци

Рекло би се да шпијунажа никад није била популарније занимање. Коришћење тајних агената, тајно снимање и експлоатација снимљеног материјала постали су захвално средство за политичке обрачуне.

Снимке настале прислушкивањем македонског премијера Николе Груевског и неколико министара лидер опозиције Зоран Заев јавности је презентовао на неколико конференција за новинаре. Заев није крио да је снимљене материјале добио од странаца јер су странци, односно стране тајне службе у Македонији постали легитиман политички фактор. Напуштање посланичких клупа од дела опозиције у Народној скупштини Српске „док буде говорила премијерка“, нова је епизода у случају „Снимак“.

Не треба заборавити да је првобитан „доказ“ о руском учешћу у обарању малезијског авиона такође био снимак наводног разговора руских оператера на ракетном систему, који се више не спомиње пошто су Руси светску јавност уверили да је поменути снимак на интернет постављен десет минута пре него што је авион стварно оборен. Недуго затим већина украјинских медија објавила је да је „тим холандских експерата“ утврдио да је малезијски авион изнад Донбаса био оборен руским зенитно-ракетним системом „Бук“. Одговор на питање зашто је холандским форензичарима, који се помињу у контексту оптужби на рачун Русије и председника Путина дат на вјештачење снимак који се месецима користи за дискредитацију Владе Републике Српске, вероватно је познат тајанственим пријатељима Драгана Чавића, за које се не зна ни ко су, ни чиме се баве, ни колико су новца издвојили за ово вештачење, ни из којих фондова је вештачење плаћено. Лабораторија у Лондону, којој је првој вештачење било поверено, испала је из игре после упорног инсистирања Лондона да буде усвојена британска резолуција о геноциду у Сребреници, након чега је вештачење поверено холандским форензичарима. Да је британска резолуција била усвојена, оцене које би из ње дугорочно проистекле по српски род не би разликовале партијске лидере који радо одлазе у британску амбасаду, од оних који често критикују британски однос према Србима.

Српске политичке партије као да живе у виртуелном простору, у којем се неуморно међусобно оптужују, не марећи за економске параметре, за терористичке претње, и све аспекте псиоп (психолошких операција), које тајне службе примењују у региону. Велики мигрантски талас за сада протиче мимо БиХ, али после 15. септембра, када на снагу ступају нове мере које је припремила мађарска влада у циљу запречавања пута мигрантима, мигрантски токови би могли да „уквасе“ и БиХ, носећи са собом низ безбедносних импликација, о којима већ дуже бруји немачка штампа. Када се у обзир узме повратак бх. држављана, који на Блиском истоку ратују за идеје Исламске државе и велика идеолошка индоктринација младих коју поједини портали и блогови спроводе са низом шејхова, који успевају да окупе и хиљаду младих душа на својим сесијама, много је више разлога за саборност него за свађе и оптужбе у парламенту Српске.

Зар је требало да се догоди терористички напад у Зворнику да бисмо схватили да је тероризам реална претња? Терористи не разликују оне који систематски подривају МУП Српске од полиције која треба да прими и заустави први терористички удар. Не разликују ни оне који им својим текстовима иду наруку и олакшавају посао, од оних који годинама указују на терористичку претњу.

Извор: Пресс РС