Zašto su nas preplavili tajni snimci

Reklo bi se da špijunaža nikad nije bila popularnije zanimanje. Korišćenje tajnih agenata, tajno snimanje i eksploatacija snimljenog materijala postali su zahvalno sredstvo za političke obračune.

Snimke nastale prisluškivanjem makedonskog premijera Nikole Gruevskog i nekoliko ministara lider opozicije Zoran Zaev javnosti je prezentovao na nekoliko konferencija za novinare. Zaev nije krio da je snimljene materijale dobio od stranaca jer su stranci, odnosno strane tajne službe u Makedoniji postali legitiman politički faktor. Napuštanje poslaničkih klupa od dela opozicije u Narodnoj skupštini Srpske „dok bude govorila premijerka“, nova je epizoda u slučaju „Snimak“.

Ne treba zaboraviti da je prvobitan „dokaz“ o ruskom učešću u obaranju malezijskog aviona takođe bio snimak navodnog razgovora ruskih operatera na raketnom sistemu, koji se više ne spominje pošto su Rusi svetsku javnost uverili da je pomenuti snimak na internet postavljen deset minuta pre nego što je avion stvarno oboren. Nedugo zatim većina ukrajinskih medija objavila je da je „tim holandskih eksperata“ utvrdio da je malezijski avion iznad Donbasa bio oboren ruskim zenitno-raketnim sistemom „Buk“. Odgovor na pitanje zašto je holandskim forenzičarima, koji se pominju u kontekstu optužbi na račun Rusije i predsednika Putina dat na vještačenje snimak koji se mesecima koristi za diskreditaciju Vlade Republike Srpske, verovatno je poznat tajanstvenim prijateljima Dragana Čavića, za koje se ne zna ni ko su, ni čime se bave, ni koliko su novca izdvojili za ovo veštačenje, ni iz kojih fondova je veštačenje plaćeno. Laboratorija u Londonu, kojoj je prvoj veštačenje bilo povereno, ispala je iz igre posle upornog insistiranja Londona da bude usvojena britanska rezolucija o genocidu u Srebrenici, nakon čega je veštačenje povereno holandskim forenzičarima. Da je britanska rezolucija bila usvojena, ocene koje bi iz nje dugoročno proistekle po srpski rod ne bi razlikovale partijske lidere koji rado odlaze u britansku ambasadu, od onih koji često kritikuju britanski odnos prema Srbima.

Srpske političke partije kao da žive u virtuelnom prostoru, u kojem se neumorno međusobno optužuju, ne mareći za ekonomske parametre, za terorističke pretnje, i sve aspekte psiop (psiholoških operacija), koje tajne službe primenjuju u regionu. Veliki migrantski talas za sada protiče mimo BiH, ali posle 15. septembra, kada na snagu stupaju nove mere koje je pripremila mađarska vlada u cilju zaprečavanja puta migrantima, migrantski tokovi bi mogli da „ukvase“ i BiH, noseći sa sobom niz bezbednosnih implikacija, o kojima već duže bruji nemačka štampa. Kada se u obzir uzme povratak bh. državljana, koji na Bliskom istoku ratuju za ideje Islamske države i velika ideološka indoktrinacija mladih koju pojedini portali i blogovi sprovode sa nizom šejhova, koji uspevaju da okupe i hiljadu mladih duša na svojim sesijama, mnogo je više razloga za sabornost nego za svađe i optužbe u parlamentu Srpske.

Zar je trebalo da se dogodi teroristički napad u Zvorniku da bismo shvatili da je terorizam realna pretnja? Teroristi ne razlikuju one koji sistematski podrivaju MUP Srpske od policije koja treba da primi i zaustavi prvi teroristički udar. Ne razlikuju ni one koji im svojim tekstovima idu naruku i olakšavaju posao, od onih koji godinama ukazuju na terorističku pretnju.

Izvor: Press RS