Застарела правда није правда

БЕОГРАД – Сва суђења која трају дуже од пет година биће под лупом Врховног касационог суда и Високог савета судства, чија ће дисциплинска комисија предузети мере против судија за које се утврди да су проузроковале кашњење, најављено је ових дана из врха судске власти.

Председник Врховног касационог суда Драгомир Милојевић изнео је податак да се у свим судовима у Србији тренутно налази 3,3 милиона предмета, међу којима су кривична суђења која трају више од десет година. Са толиким бројем предмета, грађанима се не може обећавати брза правда.

Истовремено, министар правде Никола Селаковић најавио је дисциплинске поступке против судија чији су предмети застарели или су пред застаревањем. Рок за дисциплинско гоњење судија продужен је са једне на две године од последње радње коју су предузели у застарелом поступку.

Очекује се да до краја јануара Високи савет судства именује новог дисциплинског тужиоца и нову дисциплинску комисију, који ће покретати и водити поступке против несавесних судија.

Сви судови доставили су податке о предметима који трају дуже од пет година, који се још обрађују, али већ откривају судије које драстично касне у великом броју предмета. Тако је утврђено, на пример, да један кривични судија има чак 90 предмета старијих од пет година.

Правда није задовољена ако стигне прекасно или ако уопште не стигне. Ако кривично гоњење застари – правде нема.

Ако суђење почне па стане и прође му „рок трајања” – то је исто као да никада није ни почело. Узалуд је вођена истрага и подизана оптужница.

Једино што никада не застарева су ратни злочини, а сва остала кривична дела могу да застаре протеком времена, чак и убиства. Ако протекне четврт века од „тешког” или 20 година од „обичног” убиства, починилац не може да буде кривично гоњен.

Што је кривично дело лакше – рокови застарелости су краћи. Гоњење за кривична дела запрећена казном већом од 10 година затвора застаревају у року од 15 година, а она за која се може изрећи више од пет година затвора застаревају за 10 година. Пет година је потребно да застари кривично дело запрећено казном већом од три године затвора, три године за дело које може бити кажњено са више од једне године и две године за дело чијем се починиоцу може изрећи затвор до једне године или новчана казна.

Кривично гоњење може да застари и ако почне поступак. Сваком радњом у поступку, покретањем истраге, саслушањем сведока, подизањем оптужнице, одржавањем суђења – прекида се застарелост. Али, после сваке од тих радњи рок застарелости почиње изнова да тече. На пример, ако се суди за превару, па се са суђењем стане и ништа се не дешава три године – предмет ће застарети. Догађа се чак да су изведени сви докази и да је предмет пред пресуђењем, али се не заказује наставак главног претреса.

Исти рокови застарелости важе и за извршење казне, што је посебна тема, јер многи осуђеници, који су се бранили са слободе, служе се разним триковима да избегну пријем позива да се јаве затворској установи и оду иза решетака. Тако многи осуђени за лакша кривична дела успевају да на „слободи” издрже рок застарелости и изиграју правду.

Посебан проблем је застаревање прекршајних поступака, где су рокови краћи. Како сазнајемо, у току је дисциплински поступак против једног прекршајног судије који има изузетно велики број застарелих предмета.

За спорост у поступању нису криве само судије, већ систем који је неке од њих преоптеретио послом, док други успевају у року да реше мали број предмета са којима су задужени. Ипак, постоје и драстични примери судијске недисциплине, али чињеница је да је прошле године покренуто само осам дисциплинских поступака, а пријава грађана било је 539. Све анонимне пријаве се одмах одбацују, а највећи број пријава које нису анонимне су непотпуне, неуредне и неосноване, како нам је рекла судија Мирјана Илић, досадашњи дисциплински тужилац, којој је истекао мандат крајем прошле године.

Новим законом предвиђена је и одговорност судија за повреде уставних права грађана на правично суђење и права на суђење у разумном року. О жалбама грађана за повреду ових права одлучиваће сами судови, а судије за које се утврди да су намерно одуговлачиле поступке и кршиле људска права биће у обавези и да надокнаде штету.

Ове поступке не треба мешати са дисциплинским поступцима, али тек ће се показати да ли ће се грађани више обраћати пријавама дисциплинском тужиоцу или жалбама које се подносе судовима.

Извор: Политика