Završeni razgovori u Moskvi

MOSKVA – Posle više od pet sati, razgovori lidera Rusije, Nemačke i Francuske završeni su u Moskvi, javile su ruske agencije, pozivajući se na Kremlj, iz kog se najavljuje priprema mogućeg zajedničkog dokumenta o rešavanju krize u koji bi bili uključeni predlozi ruskog i ukrajinskog predsednika, Vladimira Putina i Petra Porošenka.

„Polazeći od predloga koje su formulisali predsednik Francuske (Fransoa Oland) i nemačka kancelarka (Angela Merkel), trenutno se zajednički radi na pripremi teksta mogućeg zajedničkog dokumenta za implementaciju dogovora iz Minska, dokumenta koji bi uključivao predloge predsednika Ukrajine i predloga, koje je danas formulisao i dodao predsednik Rusije”, rekao je Putinov pres sekretar Dmitrij Peskov.

Peskov je, kako navodi TASS, rekao da se to radi, kako bi se zatim tekst i predlozi ponudili stranama u sukobu.

Prema rečima Putinovog pres sekretara, nastaviće se sa radom a preliminarni rezultati će biti izneti u nedelju, kada će telefonom razgovarati lideri „Normandijskog kvarteta” – Oland, Merkelova, Putin i Porošenko.

Kako je javio AFP, jedan francuski zvaničnik potvrdio je da su razgovori bili konstruktivni i sadržajni i da se priprema plan o implementaciji prethodno postignutog mirovnog sporazuma.

Portparol nemačke kancelarke Štefen Zajbert, takođe, je potvrdio da će biti izrađen dokument za sprovođenje sporazuma iz Minska, javio je Rojters.

Razgovori u Moskvi vođeni su „oči u oči”, bez učešća članova delegacija i eksperata, a završeni su iza ponoći po moskovskom vremenu, nakon čega su Merkelova i Oland otišli na aerodrom, navode ruske agencije.

Peskov je razgovore lidera Francuske i Nemačke sa predsednikom Rusije nazvao konstruktivnim i sadržajnim, prenela je RIA Novosti.

Evropski lideri doputovali su u Moskvu radi razmatranja rešavanja situacije na istoku Ukrajine, nakon što su u četvrtak boravili u kratkoj poseti Kijevu i razgovarali sa Porošenkom.

Mirovna ofanziva Merkelove i Olanda

Istovremeno sa kratkoročnim humanitarnim primirjem koje su dogovorili proruski separatisti i ukrajinska vlada, lideri Nemačke i Francuske su u Kijevu i Moskvi pokrenuli dvodnevnu diplomatsku mirovnu ofanzivu. Kancelarka Angela Merkel i predsednik Fransoa Oland pokušavaju da naprave pomak u rešavanju ukrajinske krize, dok se sve češće čuju najave da će SAD odobriti snabdevanje ukrajinske vojske defanzivnim oružjem.

Nakon susreta sa ukrajinskim predsednikom Petrom Porošenkom, ni uoči sastanka sa Vladimirom Putinom javnost nije bila upoznata sa detaljima nemačko-francuske mirovne inicijative.

Londonski „Tajms” međutim piše da je tvorac mirovnog plana u stvari ruski predsednik, kao i da su njegove ideje napravile razdor između zapadnih saveznika pa su se, navodi list, na jednoj strani našli Francuska i Nemačka, a na drugoj SAD i Velika Britanija. Potencijalni mirovni sporazum uključuje „momentalni prekid ratnih dejstava i mogućnost razmeštanja snaga Ujedinjenih nacija”, navodi „Tajms”.

Dopisnik agencije Beta iz Brisela javlja da su ključne odredbe sporazuma sa kojim Merkelova i Oland dolaze kod Putina i Porošenka: primirje, razdvajanje sukobljenih strana na istoku Ukrajine uz mogući razmeštaj „plavih šlemova” UN i pregovori o federalizaciji zemlje slično Dejtonskom mirovnom sporazumu kojim je 1995. okončan rat u BiH.

Francuski predsednik je upozorio da se mora sprečiti „totalni rat” u Ukrajini, dok je nemačka kancelarka jasno predočila da će sve biti učinjeno za „evropski mir” i naglasila da se Oland i ona angažuju „za francusko-nemačke interese, ali i interese Evrope”. Francuski predsednik je istakao da je „Rusija prijateljska zemlja”.

Iako je francusko-nemački plan zasad nepoznat, neki mediji tvrde da se temelji uglavnom na ranijem ukrajinsko-ruskom mirovnom sporazumu iz Minska, ali da sadrži i predlog za razmeštaj trupa UN kako bi primirje i razdvajanje sukobljenih strana bili održivi.

Bi-Bi-Si je ranije ocenio da, ukoliko nova mirovna inicijativa zaista bude sledila odredbe protokola potpisanog u Minsku u septembru, najveći problem će biti linija razdvajanja između položaja koje su zauzeli pobunjenici i onih koje kontroliše ukrajinska vojska. Ta granica nije poštovana ni nakon septembarskog dogovora, a postoji bojazan da isto bude učinjeno i ovog puta. Beta prenosi pisanje madridskog „Paisa” da bi linija razdvajanja trebalo da odrazi sadašnju kontrolu teritorije dveju strana, što će teško prihvatiti Kijev jer su pobunjenici na istoku Ukrajine u poslednje vreme potisli ukrajinsku vojsku i zaposeli nova područja u Donbasu.

Španski dnevnik prenosi ocenu zapadnih diplomatskih krugova u Kijevu da se „vođstvo Ukrajine opire razmeštanju trupa UN na liniji razdvajanja na istoku, ali kako se događaji razvijaju, već sutra bi mogli da se nađu u situaciji da u Donbasu budu ruske mirovne snage koje bi tamo ostale godinama”.

I ruska televizija RT javlja da bi mirovni plan Vladimira Putina „na devet stranica” mogao da bude osnova za inicijativu Berlina i Pariza. Prema ovom izvoru, nemačka kancelarka i francuski predsednik obradili su Putinov mirovni plan izbacivši one odredbe kojima su se najviše protivile ukrajinska strana i EU.

Novi tekst navodno sadrži odrednice o većem stepenu autonomije regiona na istoku Ukrajine, kao i veći stepen zaštite za ruski jezik i kulturu.

Nemački list „Zidojče cajtung”, koji je navodno imao uvid u mirovni plan, tvrdi da je proruskim pobunjenicima ponuđena kontrola nad većom teritorijom. Nemački zvaničnici su međutim demantovali tvrdnje da su teritorijalni ustupci deo mirovnih pregovora.

Francuski „Mond” piše da su posle saopštenja da Merkelova i Oland kreću u Kijev i Moskvu s novom ponudom za mir, u Kijevu „odmah upozorili na neprihvatanje novog ’Dejtona’, kojim je ta zemlja postala trajno nesposobna za upravljanje”.

Zapadne diplomate upozoravaju i da Moskva nema potpuni upliv na pobunjenike u Donbasu, koji takođe odbijaju raspoređivanje „plavih šlemova” UN jer smatraju da će to samo dati mogućnost ukrajinskoj vojsci da se oporavi od ozbiljnih poraza, posebno u poslednje vreme. Ruski predsednik je stavio do znanja spremnost da se „konstruktivno razgovara” o francusko-nemačkom planu i podvukao da Moskva sukob u Ukrajini smatra unutrašnjim „građanskim ratom”.

Dok traju mirovna nastojanja Merkelove i Olanda, u Brisel je doputovao američki potpredsednik Džozef Bajden kako bi sa kolegama iz EU razgovarao o daljem toku ukrajinske krize. On je naglasio neophodnost zajedničkog delovanja SAD i EU koje moraju da se suprotstave ruskim pokušajima prekrajanja mape Evrope.

„Dok se Ukrajina bori za opstanak, Rusija šalje tenkove i plaćenike”, rekao je Bajden novinarima u društvu predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska, koji mu je poželeo dobrodošlicu.

Potpredsednik SAD je optužio Putina da sistematski krši dogovore o prekidu vatre i sporazum koji je prošlog septembra postignut u Minsku.

„Moramo se zajednički suprotstaviti pokušajima Rusije da prekraja mape Evrope jer je to upravo ono što Putin pokušava da uradi”, istakao je Bajden.

Tusk je kazao da EU i SAD stoje jedni uz druge i da će istrajati u podršci teritorijalnom integritetu Ukrajine i pritisku na Rusiju da prihvati mirno rešenje. Mirovnu inicijativu nemačko-francuskog dvojca juče je u ime NATO-a podržao i generalni sekretar alijanse Jens Stoltenberg.

Izvor: Tanjug, Politika