Pismo sa Kosova ili muke po tablicama

Smanjenje cene osiguranja vozila na prelazima Srbi južno od Ibra čekaju četiri godine, od kada je Borko Stefanović u Briselu potpisao Sporazum o slobodi kretanja.

Kako je tekla cela priča vezana za registraciju i preregistraciju vozila na Kosovu i Metohiji od 1999. godine?

Sve počinje od Bernara Kušnera, drugog specijalnog predstavnika UN na Kosovu koji je u delo sproveo Unmikovu Uredbu 1999/15 o privremenoj registraciji privatnih vozila na Kosovu, odnosno preregistraciji na „KS” tablice. Ta Uredba nikada do kraja nije sprovedena u delo jer je sever Pokrajine te tablice odbio, a Srbi južno od Ibra delimično prihvatili – sa njima je bilo bezbednije voziti, pogotovo onima koji žive u mešovitim sredinama. To znači da su se godinama u svim delovima Kosova i Metohije gde žive Srbi vozili automobili i sa registarskim oznakama gradova Prištine, Uroševca, Prizrena, Gnjilana i dr. Kretanje sa ovim tablicama nosilo je sa sobom rizik, jer su bile jasan znak da su u kolima Srbi.

Oni koji su imali registarske oznake „KS” nisu mogli da pređu prelaze između Kosova i centralne Srbije, već su im bile potrebne privremene tablice. Njih su mogli da uzimaju na prelazima Merdare, Bela Zemlja i Jarinje, i za osiguranje plaćali, ako me sećanje dobro služi, oko 1.300 dinara, plus oko 400 dinara za dan boravka u centralnoj Srbiji.

Ne želeći da se odreknu tablica sa kojima su vozili do 1999. godine, većina Srba koja je imala „KS” tablice plaćala je duplu registraciju – „KS” za kretanje po Kosovu i Metohiji i tablice grada na čijoj su teritoriji živeli za kretanje po centralnoj Srbiji. Tablice su menjali na prelazima.

Na severu Pokrajine registarska oznaka „KS” nije prihvaćena, i zato se sa njima na sever Kosova nije smelo. To je bio i razlog što se privremene tablice na prelazu Jarinje gotovo nisu ni uzimale.

Srbi južno od Ibra godinama su sa kosovskom policijom muku mučili zbog tablica „PR”, „GL”…, plaćali kazne i šta sve ne. Sve je nekako bilo podnošljivo do 2008. godine, odnosno do jednostranog proglašenja nezavisnosti. Tada je počela opšta hajka policije na vozila sa registarskim oznakama kosovskometohijskih gradova. Oduzimali su ih na svim putevima, osima na severu Kosova.

Potpisani Sporazum o slobodi kretanja iz juna 2011. godine nije Srbima doneo ništa dobro. Protiv njega smo bili od samog početka, jer je ukidao tablice kosovskih gradova. Prema tom sporazumu, Srbi su mogli da preregistruju svoja vozila na „KS” tablice, koje vlasti u Beogradu smatraju statusno neutralnim i sa njima će moći da se voze i kroz centralnu Srbiju, i na „RKS” tablice, koje se neće priznavati u centralnoj Srbiji, već će se na prelazima uzimati privremene tablice.

Rok o preregistraciji dogovoren u Briselu primenjen je samo južno od Ibra, i mogli smo da biramo: ili ćemo preregistrovati vozilo na kosovske tablice, ili nećemo voziti uopšte – tablice „PR”, „UR”, „PZ”…, više ne važe. Odbijali smo koliko smo mogli, ali je policija počela da zaplenjuje vozila, naročito po gnjilanskom kraju. Iz Beograda pomoći nije bilo, i morali smo da savijemo glavu.

Našli smo se pred dilemom koje tablice da koristimo, odnosno koje su sigurnije za kretanje po Kosovu? Sa „KS” tablicama mi južno od Ibra opet sebe obeležavamo, jer mali broj Albanaca će svoja vozila registrovati na te tablice, da ne kažem niko. Sa druge strane, „RKS” tablice onemogućavaju slobodno kretanje po centralnoj Srbiji, što znači da opet treba da uzimamo duplu registraciju ili da plaćamo osiguranje na prelazu. Tako smo zaključili da, šta god da su naši pregovarači u Briselu mislili da ovim sporazumom postignu, u praksi je on bio katastrofalan za Srbe.

Dogovor o osiguranju nije postignut kada i Sporazum o slobodi kretanja, i svih ovih godina plaćamo osiguranje na prelazima Merdare i Bela Zemlja, i to 115 evra za mesec dana, i za „KS” i za „RKS” tablice. Mnogi Srbi su se opet odlučili za duple registracije, „RKS” za kretanje po Kosovu i Metohiji i, na primer, „PR” za kretanje po centralnoj Srbiji. Za dolazak na Kosovo sa tablicama gradova iz centralne Srbije osiguranje iznosi 20 evra nedeljno.

Duple registracije su nosile i nove probleme. Čim policija zaustavi Srbina recimo kod Podujeva, a njegovo vozilo je registrovano na „RKS” tablice, to automatski znači da negde u kolima ima tablice sa imenom nekog kosovskometohijskog grada koje izdaju Policijske uprave iz Pokrajine izmeštene u centralnoj Srbiji. (Srbi pored Podujeva prolaze u 99 odsto slučajeva samo kada putuju za centralnu Srbiju.) Znaju policajci da je za Srbe ogroman izdatak plaćanje 115 evra mesečno za osiguranje i da je isplativije imati duple tablice. Kada vam pronađu i oduzmu tablice, to znači da vas čeka policijsko maltretiranje u centralnoj Srbiji jer imate važeću registraciju, ali ne i tablice. Da bi to izbegli, na prelazu platite 115 evra za privremene tablice. Onda u svojoj policijskoj upravi uzimate duplikat tablica koje koštaju oko sedam hiljada dinara i rizikujete da će vam ih na Kosovu opet oduzeti. Tako godinama Srbima južno od Ibra oduzimaju tablice sa imenima kosovskih gradova, i to još uvek rade. Sve ovo ne važi za sever Kosova, jer oni i dalje odbijaju preregistraciju vozila.

Jedino što se promenilo „Borkovim sporazumom” je to što Srbi koji imaju „KS” ili „RKS” tablice na prelazu Jarinje mogu da dobiju privremene tablice, a plaćanje osiguranja je povoljnije nego na ostalim prelazima.

Kako to izgleda u praksi?

„KS” ili „RKS” tablice morate da skinete pre ulaska u severni deo Kosovske Mitrovice i da bez tablica vozite do Jarinja. Čim stignete do prelaza, nabrzinu stavljate tablice da vas ne vidi kosovska policija. Čim pređete kontrolu sa kosovske strane, odmah vidite srpske policajce koji su, prema briselskom Sporazumu o integrisanim prelazima, na dvadeset metara od kosovske strane, i opet na brzinu skidate tablice da ih sada ne vide srpski policajci. Kada prođete autom tih nekoliko metara, naš policajac pita povišenim tonom: „Gde ćeš ti bez tablica?”

Smireno objasniš kako želiš da platiš privremene tablice. On pokaže da se parkiraš sa strane, i onda kreće igra živaca. Da bi dobili potrebne papire za prelaz, morate da stopirate da vas neko poveze dva kilometara dalje, do mesta gde je ranije bila srpska strana prelaza, i da tamo platite osiguranje od oko 3.800 dinara plus oko 400 dinara po danu – te se cene menjaju, ali otprilike je toliko. Onda opet stopirate kako bi se vratili do svog auta i čekali službenika iz Raške, koji treba sve to na prelazu da zavede i odštampa vam privremene tablice. Njemu je odmah javljeno da ga čekaju na prelazu zbog tablica, ali različita su iskustva čekanja službenika iz Raške. Ja sam ga čekala tri i po sata. Ima i onih koji su čekali pet i više sati. Od Raške do Jarnja ima desetak kilometara.

Procedura je maksimalno komplikovana, ali da je sve na jednom mestu kao na Merdaru, na primer, osiguranje bi bilo 115 evra. Šta da kažem na kraju?

Niko još uvek ne zna kako treba da izgleda primena Sporazuma o osiguranju, koja je trenutno odložena. Neko kaže da će se na godišnjem nivou plaćati 45 evra, neko pak kaže samo 2.000 dinara i da će se u centralnu Srbiju moći samo sa „KS” tablicama, ali sve su to nagađanja. Pomenuti sporazum svakako smanjuje troškove, pogotovo nama južno od Ibra, ali je loš za Srbe na severu Pokrajine. Ako su iz Prištine zapretili da će da oduzimaju srpske tablice, to znači da i oni sada moraju da registruju vozila na tablice „države Kosovo”. Da bi registrovali auto, moraju da imaju kosovska dokumenta, donesu potvrde da „državi Kosovo” plaćaju sve dažbine – od poreza do iznošenja smeća. Sve to znači da se odriču tablica sa imenom kosovskometohijskih gradova, u ovom slučaju „KM”. Tako u potpunosti nestaju tablice sa imenima gradova na Kosovu i Metohiji. Osim ako su Albanci u Briselu pristali da Borko potpiše sporazum koji će se odnositi samo na Srbe južno od Ibra.

Sporazumi koji se potpisuju u Briselu na terenu deluju pogubno za Srbe i polako zaokružuju takozvanu kosovsku nezavisnost. Sami smo zatvorili oči pred pravim problemima zbog kojih Srbi žive u getima i potpisali sporazum o tablicama praveći se tako da je sve na Kosovu i Metohiji u najboljem redu – još malo pa Švajcarska. Sada iz tog lošeg sporazuma, od kojeg nova vlast nije htela da odustane, pokušavamo da izvučemo nešto, a to, ako gledate iz perspektive nas na Kosovu i Metohiji, uopšte nije moguće. Gubimo kako god da bude.

Izvor: Novi Standard