Ja vidim, Vučiću!

Na veliki pravoslavni praznik, Dan Presvete Bogorodice, 28. avgusta, u Suvoj Reci, uhapšen je sedamdesetčetvorogodišnji Srbin, Bogdan Mitrović, nakon obilaska i liturgije na ostacima porušene crkve u Mušotištu, gde je nekada živeo. On je od ljudi u uniformama kosovske policije i sa fantomkama na glavama izveden iz autobusa punog Srba. Policijski službenik koji je rukovodio akcijom hapšenja i obezbeđivanja raseljenih tokom posete Mušutištu naveo je da je za Mitrovićem raspisana poternica kosovskog tužilaštva za teška krivična i ratna dela.(1) Očigledno je da su tražena još neka lica jer su svi Srbi u autobusu bili legitimisani i ispitivani.

Kosovska zločinačka paradržava još jednom je pokazala svoje pravo lice. Na srpsku bruku i tragediju pravo lice pokazao je i Vučićev prevarantski režim koji je ponovo Šiptarima omogućio da glume državu po leđima kosovskih Srba, bez ikakvih posledica.

Na hapšenje sa nekakvih tajnih optužnica, koje su obustavili čak i Hrvati, država Srbija reagovala je sa nivoa tako mladog, a lažima već toliko izlizanog Marka Đurića, koji nam je objavio da je „Policija danas u Mušutištu, kod Suve Reke, postala i otvoreni instrument u šovinističkoj politici sprečavanja povratka raseljenih Srba“(2), ali nam nije predočio šta država Srbija namerava da preduzme tim povodom. Nije ni mogao, jer nije njegov nivo da govori o tome.

On je još jedno nepočinstvo šiptarske paradržave proglasio za političku poruku, što je samo jedna od dimenzija problema, koju može zaključiti svaki politički pubertetlija,  a na tom nivou bio je i njegov odgovor: „Mi smo razumeli tu poruku, i još jednom političarima u Prištini ali i međunarodnoj zajednici poručujumo da naše strpljenje nije neograničeno i da normalizacije odnosa ne može biti ukoliko druga strana to ne želi“(3)

Ali, njegov šef, predsednik Vučić, očigledno ne misli tako. On radi i ponaša se kao da su građani Srbije kreature koje nemaju baš ni malo pameti, ali strpljenja imaju na pretek. I zato nam je, u ponedeljak veče, okružen mirisom lekskovačkog roštilja, piva i neizbežne tucane paprike poručio:  “Idem u Brisel jer je moj posao da brinem o budućnosti ljudi u Srbiji, itekako brinem o Bogdanu Mitroviću, brutalno uhapšenom u Mušotištu, a boleće ih glava od naših pitanja?”(3)

Koga će to boleti glava, Vučiću? Federiku Mogerini? Hašima Tačija? Maju Kocijančić? Ko su ti ONI, u Briselu kojima, ti zadaješ bilo kakve glavobolje?

Da imaš glave, obraza i glavobolje ne bi o tom događaju pričao uz zaljućenu pljeskavicu i crni lukac, nego bi inicirao sednicu Vlade i prekinuo tu briselsku farsu. Ali, ne. On je, nakon što je otvorio Leskovačku roštiljijadu, rekao novinarima da ide na razgovor u Brisel, “jer ne vidi drugi način da se rešavaju problemi”(4).

Pa, Vučiću, pošto ti očigledno vidiš sve manje kada se radi o srpskim interesima, da ne kažem da postaješ slep kod očiju, evo šta je drugi način u konkretnom slučaju. Ja ga vidim prilično jasno:

Drugi način je da otkažeš put u Brisel i prekineš svaku komunikaciju sa svojim prijateljem Tačijem, dok se Bogdan Mitrović ne pusti iz šiptarskih kazamata i dok se ne obelodane sve tajne optužnice koje zločinački Tačijev režim, navodno, ima. Ako ih ima da se iste dostave srpskom tužilaštvu i da se procesuiranje vodi pred našim sudovima. Ukoliko, posle svega što si Šiptarima dao, u “pregovorima” ne možeš da izdejstvuješ takvu sitnicu, onda treba da prestaneš da se baviš politikom!

U Briselu, do sada, nije rešen ni jedan jedini problem srpskom naroda na Kosmetu, ali ih je napravljeno na stotine. Svaka, ali bukvalno svaka, briselska sesija sa predstavnicima šiptarske paradržave Srbima na Kosmetu je donela po neki životni, nacionalni, ili socijalni problem. Boljitak o kome govori Vučićeva medijska mreža ne postoji nigde na terenu. Priština jednostavno ne sprovodi ono na šta se obaveže.

Zato, prvi korak mora biti prekid bilo kakvog dijaloga, dok Priština ne ispuni bukvalno sve ono na šta se obavezala. Ja znam da su “razgovori” sa Tačijem unosni za one koji ih vode,  ali ostatku Srbije, posebno Srbima na Kosmetu, su vrlo mučni i vrlo skupi! Preskupi!

I pri tome uzmi u obzir, Vučiću, da je već svima u Srbiji jasno odakle ti toliko strpljenje za Šiptare i sva poniženja kojima nas izlažu! Nema to veze sa našom decom…

Eto, to je drugi način. A, ako ti se on ne sviđa, ili meni ne veruješ, ima i treći. Zamoli gospodina Zvonka Bogdana da pozove Viktora Orbana i pita ga za savet na tu temu. On izgleda zna kako treba rešavati stvari u Srbiji!

_____________________________________

1.  www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/hronika/2850927/musutiste-uhapsen-muskarac-iz-grupe-raseljenih-srba.html
2. Isto
3.  www.nspm.rs/hronika/vucic-ici-cu-u-brisel-na-sastanak-sa-tacijem-jer-ne-vidim-drugi-nacin-da-se-resavaju-problemi.html
4. Isto

Izvor: Fond Strateške Kulture