Imperija uzvraća udarac – pripremite se za otpor

Naučnici jednog od najpoznatijih svetskih univerziteta došli su do zaključka da SAD nisu demokratska država. U Americi više ne vlada demokratija, jer donesene političke odluke ne služe potrebama građana, već samo interesima manje ekonomske elite, navodi se u istraživanju američkog Univerziteta Prinston. Rezultati istraživanja pokazuju da finansijke elite i grupe za pritisak imaju značajan uticaj na politiku američke administracije, dok organizacije koje predstavljaju interese većine građana imaju mali ili nikakav uticaj. Dakle, Američko društvo je daleko od demokratskog pošto većina Amerikanaca ima malo šanse da utiče na politiku Vlade SAD.ⁱ Ovim radom rukovodioci projekta Martin Gilens i Bendžamin Pejdž pokazuju da su Sjedinjene države plutokratija. Da su ispitivali malo dublje uočili bi da Bela kuća širom sveta organizuje ubistva političara koji sumnjaju u američku demokratiju i izuzetnost. Likvidacija podgoričkog istraživača Saše Markovića koji je od prozapadnog političara postao odlučan borac protiv američkog imperijalizma, pokazuje da Vašington više ni ne pokušava da skrije svoje zločinačko lice.

„Suludi krstaši“ su u Crnoj Gori stavili na listu za odstrel sve koji kritikuju Imperiju. Nije slučajno sa prošlogodišnjeg NATO samita u Velsu poručeno Podgorici da mora pošto – poto očistiti svoju teritoriju od proruskih elemenata ukoliko želi da postane deo Zapada. Crnom Gorom vlada mafijaški režim na čelu sa Milom Đukanovićem, kojeg u šaci drži američka obaveštajna služba zbog njegove umešanosti u trgovinu narkoticima i druge zločine. Zbog toga je Đukanović već godinama jedna od najvažnijih poluga Sjedinjenih država u srpskim zemljama. Ovaj bivši patriota je doprineo stvaranju i širenju jake srbofobije, podražavajući strategiju Hrvata koji svoj nacionalni identitet grade na mržnji prema Srbima. Logično je da iz srbofobije veoma brzo nastane i rusofobija. Crna Gora je odmah nakon nagovora iz Vašingtona uvela sankcije Rusiji. U organizaciji Đukanovićeve tajne policije ANB, 27. marta tokom fudbalske utakmice Crna Gora – Rusija izvedeni su napadi na ruske reprezentativce. Tom prilikom huligani su upaljenom bakljom pogodili u glavu ruskog golmana Igora Akinfejeva, koji je hitno prebačen u bolnicu. Sve ovo nije omelo crnogorske reprezentativce da svoju privrženost mafijaškom klanu Đukanović pokažu napadajući ruske fudbalere. Ova krvava predstava je trebala da pokaže kako Rusi nisu dobrodošli u Crnoj Gori iako većina naroda gaji pozitivna osećanja prema svojoj slovenskoj i pravoslavnoj braći. Nije prošlo ni mesec dana od ovog nasilja a u Budvi je u mafijaškoj zasedi 17. aprila ubijen Saša Marković, protivnik ulaska Crne Gore u NATO. Ubica je ispalio gotovo ceo šaržer u glavu i telo Markovića u blizini njegove kuće. Ne zaboravimo da su baš u to vreme u Ukrajini kojom upravljaju američka obaveštajna služba i Pentagon organizovana ubistva proruskih novinara i političara. Bivši poslanik Oleg Kalašnjikov ubijen je 14. aprila, a novinarka Olga Moroz, urednica lokalnog lista iz hmeljnicke oblasti u centralnoj Ukrajini, nađena je mrtva 15. aprila. Novinar, pisac i televizijski voditelj Oles Buzina likvidiran je 16. aprila u Kijevu, nedaleko od svoje kuće. Buzinu su, kako su naveli svedoci, napala dva maskirana čoveka.ⁱⁱ Sličnost u metodama zločinaca u Crnoj Gori i Ukrajini je očigledna.

Saša Marković je bivši poslanik prozapadnog Liberalnog saveza Crne Gore i nekada jedan od najbližih saradnika Slavka Perovića, ali je već godinama poznat kao protivnik ulaska Crne Gore u NATO. „Crna Gora je okupirana država od strane SAD. Ona je to de fakto, a de jure će biti onoga trenutka kada nas na silu uguraju u NATO. Činjenica je da određene političke stranke fingiraju svoju samostalnost i svoj opozicioni kapacitet, a u suštini, kao i crnogorska vlast, idu po mišljenje u američku ambasadu“, bile su Markovićeve reči na okruglom stolu „Crna Gora i NATO“ u martu 2014. godine. Po njegovim rečima, tri četvrtine parlamentarnih partija vodi Crnu Goru u NATO, dok je tri četvrtine naroda protiv.ⁱⁱⁱ Marković je bio crnogorski politikolog, istoričar i magistar diplomatije koji je svoje zaključke o Sjedinjenim državama predstavio u knjizi „Manifest protiv imperije – prilog istoriji američkog neoimperijalizma“. U javnim nastupima on je otvoreno hvalio poteze ruskog predsednika. „…To što bombe još uvek ne padaju po našim gradovima možemo zahvaliti samo Vladimiru Putinu i novoprobuđenoj Rusiji, koja je jasno stavila do znanja Vašingtonu da je kadra i da je odlučna da upotrebi nuklearno oružje ako to bude potrebno.“ Evropsku uniju je video kao „pravno-politički provizorijum“, koji je precizno nazvao „okupacionom zonom Sjedinjenih država.“ Saša Marković je smatrao da je slobodni i višepolarni svet moguć jedino ukoliko Rusija bude njegov garant.^iv Kao bivši član Liberalnog saveza on je objašnjavao da SAD teže svetskoj dominaciji a ne uspostavljanju demokratije. Marković je u stvari ponovio zaključak Zorana Đinđića pred njegovu likvidaciju 2003. godine, prema kojem Vašington ne haje za demokratske vrednosti.

Otkriće da Kosovo i Metohija za Sjedinjene države nisu demokratsko već geopolitičko pitanje snažno je delovalo na Zorana Đinđića. Uticaj je bio toliki da je on veoma brzo izašao sa predlogom mera za odbranu Južne srpske pokrajine. Četiri meseca pre ubistva, u decembru 2002. godine, Đinđić je sastavio strategiju za Kosovo i Metohiju, koju će članovima vlade pokazati tek kasnije. „Nezavisna država KiM najlakše će nastati u mraku i u tišini. Čim se upali svetlo i čim počne otvorena rasprava, naše šanse rastu“, smatrao je Đinđić. Njegov prvi zahtev, prema ovom planu, bilo je vraćanje kontingenata vojske i policije, što je predviđeno Rezolucijom 1244 i insistiranje na tačnom datumu povratka. Za Zorana Đinđića, pre ubistva, Kosovo i Metohija su bili državni prioritet broj jedan. „Istina je, već sam, zbog Kosmeta, pokvario odnose sa dosta svojih kolega u međunarodnim organizacijama. Neki od njih su ovo zašta se zalažem shvatili kao guranje prsta u oko. Kosmet je, međutim, za mene državni prioritet broj jedan. Status Kosova je, u stvari, status Srbije. Mi ne možemo da zaokružimo državnost Srbije, dok ne znamo kakav je status Kosova i Metohije.“ ^v

Tako su Marković i Đinđić od prozapadnih političara postali neprijatelji Vašingtona koji će zbog toga izdati nalog za njihovu likvidaciju. Sadašnja vlast u Beogradu je izvukla pouke iz ove lekcije. Vučiću ne pada na pamet da ističe Kosovo i Metohiju kao prioritet, iako preko svojih poslušnika u medijima širi priču kako je sličan Đinđiću. Zamislite vođu naprednjaka kako zahteva povratak srpske vojske i policije prema Rezoluciji 1244. On će govoriti o svemu osim o Južnoj srpskoj pokrajini. Za razliku od Đinđića, Vučić gasi svetlo na KiM i tako sakriva stravične zločine nad srpskim narodom. Takođe, premijer prihvatanjem i primenom protivustavnog Briselskog sporazuma u praksi stvara veliku Albaniju što ni jedan normalan srpski političar ne bi činio.

Događaji u Crnoj Gori i Ukrajini nam pokazuju da ono što Vučić čini za Imperiju nije dovoljno. Bela kuća želi da baci Rusiji na kolena i od svih svojih satelita očekuje podršku u toj strategiji. Crna Gora je za Sjedinjene države trenutno aktuelnija. Vašington je mišljenja da zbog prisutne srbofobije i rusofobije mafijaškog režima tamo može lakše nametnuti svoju volju. Međutim nema sumnje da će SAD i od režima u Beogradu tražiti da započne sa potpunom antiruskom kampanjom i akcijama. Odsudna borba tek predstoji – budimo spremni za otpor!

_____________________________________________

Izvor: Fond Strateške Kulture

Komentari

Jedan komentar na Imperija uzvraća udarac – pripremite se za otpor