Исламски тероризам, јака Српска и „мирна Босна“

Злочин исламских терориста у Француској је дигао  Европу на ноге. Али, и пре тога смо читали о неким ружним појавама у САД и Немачкој. Светску суперсилу и европску водећу земљу захватиле су појаве масовне расне и верске мржње са провалама насиља, а о гажењу људских права да и не говоримо. Рецимо, у демократској Америци мало-мало па бели полицајци убију понеког црног младића, а када афро-американци реагују демонстрацијама, падају жртве на обе стране. Па онда и Гвантанамо.

Тамо, осумњичене за спектакуларни акт исламског тероризма од 11. септембар 2001, већ деценију сурово мрцваре законом забрањеним методама испитивања. Иако гушењем затвореника сипањем воде у душник нису потврдили сумње, не пуштају их на слободу јер САД неће да их прихвате, а са наговарањем других земаља споро иде. У међувремену, Обама нема подршку већине у Конгресу да затвори злогласну казнионицу, а према анкетама ни већина америчких грађана није за то да се тамо прекину истражна мучења затвореника.

У Немачкој опет Патриотски фронт за одбрану од исламизације Европе је почео у једном граду са протестном шетњом мање од хиљаду десничара, а онда се муњевито проширио по целој земљи на скуповима од по двадесет хиљада. Зна се да је још пре две године Меркелова прогласила крај мултикултурализма, а после јој се придружио и Камерун. А према нешто каснијем сведочењу пензионисаног британског дипломате, Ангелин чувени страначки и канцеларски претходник Кол поверио се Тачеровој да „бројни имигранти из исламских земаља нити хоће нити могу да се интегришу у хришћанску Европу и да их треба враћати кући“. Меркелова сада зове на узбуну због страха од већих верских сукоба у земљи, јер анкете показују да и већина Немаца, који остају код куће, пасивно подржава манифестације Пегиде.

Нема сумње да ће најновији акт исламског тероризма против карикатуриста и новинара паришког сатиричног листа распламсати ксенофобију и посебно исламофобију у Европи и Америци. Политичари, новинари и интелектуалци већ објашњавају да тероризам нема никакве везе са исламском релгијом, а многи исламски поглавари се ограђују од минорног процента милитантних екстремиста, који само компромитују њихову веру. Али, и једни и други добро знају и осјећају да ће, уз све то, сваки муслиман у дну душе објашњење за злочин потражити у ономе што Запад ради у Палестини, Ираку и Авганистану где дневно гине на стотине, као што ће се и сваки амерички и европски хришћанин упитати како одбранити западне вредности плурализма и толеранције од све бројнијих комшија, који и у  трећој генерацији следе друге вредности.

Код нас, хвала богу,  већ 20 година нема таквих проблема. Истина, Бошњаци би и данас хтели целу БиХ, Хрвати да уједине кантоне са својом већином, а Срби бране „мањи ентитет“. Али, у Српској, рецимо, нема ни појединачних убистава из верских и националних мотива, нема антимуслиманских манифестација, нема ни дискриминације по тој основи. Чак половину владе чине несрби од које су више од пола бошњачки министри. Штавише, потпредседник Српске из реда бошњачког народа каже да га прослава Дана Републике вређа па тражи и да се укине. А председник му лаконски одговора да „и њега вређа БиХ, па је трпи“. И мирна Босна.

Време је да Миле позове америчку и немачку мабасаду у Сарајеву, изрази искрену забринутост и понуди сајете из властитог искуства.

Извор: Пресс РС