Islamski terorizam, jaka Srpska i „mirna Bosna“

Zločin islamskih terorista u Francuskoj je digao  Evropu na noge. Ali, i pre toga smo čitali o nekim ružnim pojavama u SAD i Nemačkoj. Svetsku supersilu i evropsku vodeću zemlju zahvatile su pojave masovne rasne i verske mržnje sa provalama nasilja, a o gaženju ljudskih prava da i ne govorimo. Recimo, u demokratskoj Americi malo-malo pa beli policajci ubiju ponekog crnog mladića, a kada afro-amerikanci reaguju demonstracijama, padaju žrtve na obe strane. Pa onda i Gvantanamo.

Tamo, osumnjičene za spektakularni akt islamskog terorizma od 11. septembar 2001, već deceniju surovo mrcvare zakonom zabranjenim metodama ispitivanja. Iako gušenjem zatvorenika sipanjem vode u dušnik nisu potvrdili sumnje, ne puštaju ih na slobodu jer SAD neće da ih prihvate, a sa nagovaranjem drugih zemalja sporo ide. U međuvremenu, Obama nema podršku većine u Kongresu da zatvori zloglasnu kaznionicu, a prema anketama ni većina američkih građana nije za to da se tamo prekinu istražna mučenja zatvorenika.

U Nemačkoj opet Patriotski front za odbranu od islamizacije Evrope je počeo u jednom gradu sa protestnom šetnjom manje od hiljadu desničara, a onda se munjevito proširio po celoj zemlji na skupovima od po dvadeset hiljada. Zna se da je još pre dve godine Merkelova proglasila kraj multikulturalizma, a posle joj se pridružio i Kamerun. A prema nešto kasnijem svedočenju penzionisanog britanskog diplomate, Angelin čuveni stranački i kancelarski prethodnik Kol poverio se Tačerovoj da „brojni imigranti iz islamskih zemalja niti hoće niti mogu da se integrišu u hrišćansku Evropu i da ih treba vraćati kući“. Merkelova sada zove na uzbunu zbog straha od većih verskih sukoba u zemlji, jer ankete pokazuju da i većina Nemaca, koji ostaju kod kuće, pasivno podržava manifestacije Pegide.

Nema sumnje da će najnoviji akt islamskog terorizma protiv karikaturista i novinara pariškog satiričnog lista rasplamsati ksenofobiju i posebno islamofobiju u Evropi i Americi. Političari, novinari i intelektualci već objašnjavaju da terorizam nema nikakve veze sa islamskom relgijom, a mnogi islamski poglavari se ograđuju od minornog procenta militantnih ekstremista, koji samo kompromituju njihovu veru. Ali, i jedni i drugi dobro znaju i osjećaju da će, uz sve to, svaki musliman u dnu duše objašnjenje za zločin potražiti u onome što Zapad radi u Palestini, Iraku i Avganistanu gde dnevno gine na stotine, kao što će se i svaki američki i evropski hrišćanin upitati kako odbraniti zapadne vrednosti pluralizma i tolerancije od sve brojnijih komšija, koji i u  trećoj generaciji slede druge vrednosti.

Kod nas, hvala bogu,  već 20 godina nema takvih problema. Istina, Bošnjaci bi i danas hteli celu BiH, Hrvati da ujedine kantone sa svojom većinom, a Srbi brane „manji entitet“. Ali, u Srpskoj, recimo, nema ni pojedinačnih ubistava iz verskih i nacionalnih motiva, nema antimuslimanskih manifestacija, nema ni diskriminacije po toj osnovi. Čak polovinu vlade čine nesrbi od koje su više od pola bošnjački ministri. Štaviše, potpredsednik Srpske iz reda bošnjačkog naroda kaže da ga proslava Dana Republike vređa pa traži i da se ukine. A predsednik mu lakonski odgovora da „i njega vređa BiH, pa je trpi“. I mirna Bosna.

Vreme je da Mile pozove američku i nemačku mabasadu u Sarajevu, izrazi iskrenu zabrinutost i ponudi sajete iz vlastitog iskustva.

Izvor: Press RS