Još jedna sednica SB UN o Kosovu

Prošle nedelje SB UN ponovo je razmatrao situaciju na Kosovu i Metohiji. Kao i obično, razmatranje se baziralo na osnovu redovnog izveštaja Generalnog sekretara UN Ban Ki Muna, Visokog predstavnika EU za inostrane poslove Ketrin Ešton i nastupa specijalnog izaslanika Generalnog sekretara UN F. Zarifa. Ban Ki Mun je u celini, kao i obično, istakao neke nedostatke, nacrtao obrise ružičaste slike razvoja “nezavisnog” Kosova.

Međutim, situaciju na Kosmetu nikako ne možemo nazvati ružičastom. Stanovništvo sa severa Kosmeta praktično je potpuno isključeno iz svih političkih pa skoro i ekonomskih dešavanja. Nasilje je i dalje norma na Kosmetu. Naravno, nije se moglo ni očekivati nešto drugo od “države” koju su stvorili nasilnici, uz pomoć masovnih i sofisticiranih zločina.

Bukvalno uoči zasedanja SB UN došlo je do nove tragedije u rejonu sela Orlovac i Kuševo usled čega je poginulo nekoliko ljudi, uključujući i srpskog policajca, a još nekoliko ljudi je ranjeno iz vatrenog oružja.

Uprkos činjenici da preliminarni rezultati o izveštaju Dika Martija o trgovini ljudskim organima i drugim zločinima na Kosmetu, jasno pokazuju da su prikupljeni dokazi dovoljni za pokretanje optužnice protiv pojedinih visokih funkcionera takozvane  “Oslobodilačke Vojske Kosova”, optužnica ipak još nije podignuta. Radi se o mnogobrojnim slučajevima ubistava, hapšenja, silovanja, nezakonitog držanja pod stražom, neljudskog obraćanja, skrnavljenja crkvi, u čijem rezultatu je došlo do etničkog čišćenja i progona Srba iz centralnog i južnog kosmeta. Ta dejstva nosila su organizovani karakter i nosila su širok i sistematičan karakter. U periodičnom izveštaju se potvrđuju i činjenice vezane za trgovinu organima na Kosmetu. Rezultati ove istrage raskrinkali su mit o “pravednoj oslobodilačkoj borbi” OVK, koji je posebno bio iskorišćen za opravdavanje jednostrano proglašene nezavisnosti srpske pokrajine Kosovo i Metohija od strane tih ljudi. Krivci za zločine moraju biti kažnjeni nezavisno od njihove sadašnje pozicije, međutim, prema mnogim saopštenjima (posebno o tome govori Klint Vilijamson), tome se aktivno protive “vlasti” na Kosmetu što svedoči o neiskrenosti izjava iz Prištine o navodnoj njihovoj spremnosti da sarađuju sa istragom.

Uprkos činjenici da SB UN predstavlja organ međunarodne organizacije sa fiksnim članstvom, nije jasno zbog čega se na njegova zasedanja pozivaju lica sa strane. Tako je na ovo zasedanje pozvan neki Enver Hodžaj koji sebe zove “ministrom inostranih poslova Kosova”. Tu čast su mu dodelili Britanci koji ovog meseca predsedavaju Savetom. Štaviše, ova persona verovatno po ukazu onih koji su ga pozvali, organizovao je provokaciju protiv Rusije.

Uprkos činjenici da je tema zasedanja bila situacija na Kosovu i Metohiji, “ministar inostranih poslova” Hodžaj je načinio grub ispad u odnosu prema Srbiji i Rusiji, pokazavši svima “osnove kosovske diplomatije”. Evo šta je izjavio taj “diplomata”:

“Kosovo je ozbiljno zabrinuto zbog sukoba u Siriji i Iraku i ruske agresije u Ukrajini i osudilo je učešće nekih svojih građana u ratu u Siriji, ali je zabrinuto i zbog Srba koji u Ukrajini pružaju podršku proruskim separatističkim grupama na istoku Ukrajine. Smatram da Ruska Federacija u ovom trenutku nema pravo da deli lekcije povodom situacije na Kosovu ili da izražava zabrinutost povodom našeg regiona. Rusija je pregazila sve “crvene linije” međunarodnog poretka, međunarodnog prava i međunarodne prakse. Mi smo osudili okupaciju Krima od strane Rusije i danas mi osuđujemo aktuelnu agresiju na istoku Ukrajine. Iz ovog razloga Rusija je izgubila veliki deo svog međunarodnog autoriteta i legitimnosti koji bi joj dozvolili da govori o međunarodnom miru, pravdi i stabilnosti. U ovom trenutku Rusija postaje glavna pretnja međunarodnom miru i stabilnosti”.[1]

Predstavnik Ruske Federacije (Rusiju je tog dana predstavljao L. Iljičev) kategorički je odbacio optužbe koje je izneo Hodžaj. I zaista, Hodžaj je optužujući rusiju, izgledao smešno. Krim je proglasio svoju nezavisnost  i dobrovoljno ušao u sastav Rusije na osnovu referenduma na kome je učestvovalo više od 80% stanovništva republike. Od tih 80% za tu opciju je glasalo 98% glasača. Albanski separatisti na Kosmetu nisu sprovodili nikakav referendum. A na tek održanim izborima u “nezavisnom” Kosovu izlaznost je iznosila svega 41% (lokalni izbori od 6. juna). Da li izabrani predstavnici mogu pretendovati na to da predstavljaju čitavo stanovništvo pokrajine?

Na žalost, predstavnik izuzetne ”kosovskolbanske diplomatije” uspeo je da isprovocira i zamenika Premijera Srbije Ivicu Dačića  koji se nalazio u sali, da odgovori na otvorene laži, dajući donekle čudne izjave.

Veoma su me začudile reči gospodina Hodžaja. Kosovo nema pravo da bilo kome drži lekcije iz međunarodnog prava, imajući u vidu da je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost od naše zemlje bez bilo kakve njene saglasnosti na tako nešto. Da li želimo da živimo u prošlosti ili ćemo da se krećemo ka budućnosti? Ne znam zbog čega upetljavate Srbiju u vaš dijalog sa Rusijom. Ako imate nešto da pričate protiv Rusije, o kakvoj zajedničkoj rusko-srpskoj aktivnosti pričate? Vi zloupotrebljavate sednicu SB UN za klasičnu propagandu. Ja sam ovde bio više od 10 puta i sa kosovskim premijerom Tačijem i nikada se nisam na ovakav način raspravljao sa njim. Srbija ne učestvuje ni u kakvim aktima agresije nigde u svetu. Ako naši državljani idu u Siriju ili Irak, a islamisti, naši državljani, učestvuju u delatnosti džihadista, mi sami to odlučno osuđujemo i sve ovo se na isti način odnosi i na one koji ratuju u Ukrajini kao dobrovoljci na strani proruskih snaga”.

Ova izjava I. Dačića izaziva čitav niz pitanja. Dakle, da li iz reči gospodina Dačića proizilazi da on Hodžaja smatra odvojenim od Tačija i ispad protiv Rusije i Srbije kao ličnu inicijativu “ministra inostranih poslova”? Sledeće. Da li znači da time što je osudio ruske dobrovoljce u Donbasu, gospodin Dačić osuđuje i ruske dobrovoljce koji su ratovali u bivšoj Jugoslaviji na strani Srba? I ako da, zašto on nije zajedno sa tim osudio zapadne najamnike koji ratuju kako danas na Donbasu, tako i ranije u bivšoj Jugoslaviji? Istovremeno i francuske, nemačke, italijanske i građane drugih zemalja, koji ratuju kako na strani fašističke kijevske hunte, tako i na strani snaga samoodbrane Donbasa? Ako je već gospodin Dačić odlučio da osudi ruske dobrovoljce, njegova zaboravnost u odnosu na građane iz drugih zemalja koji su sedeli sa njim u istoj sali, izgleda nekako čudno… Uprkos činjenici da odgovore na ova pitanja verovatno nećemo dobiti, ipak treba zahvaliti gospodinu Dačiću što je on otvoreno izneo svoje stavove. Kao što se kaže, uvek je korisno znati šta političari zaista misle…

Izvor: Fond Strateške Kulture