Makedonija nije jedini cilj

O najnovijoj krizi u Makedoniji i okolnostima destabilizacije te zemlje minulih dana je mnogo rečeno i čini se da je sada sve poznato. Utisak je, međutim, da je nejasno koliko će ta kriza potrajati i kako će se okončati. Nejasno je takođe šta je pravi cilj te destruktivne akcije Zapada i većina analiza i javnih izjava sugerišu da su problemi uticaj Rusije, novi gasovod Turski tok, „izdaja“ premijera Nikole Gruevskog i neizbežni mit o „Velikoj Albaniji“. Vrlo malo pažnje se poklanja činjenici da Makedonija za Zapad ustvari i nije pravi problem u tom delu Balkana, nego pre svega Grčka. To je zemlja koja na Zapadu i u NATO budi najveću zabrinutost.

Bez obzira što se aktuelna vlada Grčke zaklinje u Evropsku uniju i tvrdi kako ne želi da napusti evro, realnost svakim danom postaje drugačija, a zna se da konkretne prilike a ne izjave i planovi diktiraju konkretnu politiku. Konkretne prilike su uvek odlučujuće. Grčka vlada, uprkos nekim ustupcima, još uvek ne odustaje od drugačijeg regulisanja ogromnog javnog duga i – što je za Zapad najveći problem – društvenog modela. Istovremeno, od svoje pozicije stroge štednje i kažnjavanja Grčke ne odustaju ni ključni poverioci – zemlje evrozone na čelu sa Nemačkom. Dok traju uobičajeno celonoćni evropski pregovori, situacija se samo pogoršava i u ključnim evropskim centrima se sada mnogo više vremena troši na analize i zatvorene diskusije kako da evro preživi bez Grčke. Većina – kako je to javno rekao i predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker – veruje da evro neće moći da preživi ako Grčka ili izađe ili bude izbačena iz tog sistema. Junker tvrdi da bi se raspad evra pre svega desio zbog „anglosaksonskog elementa“. U prevodu, berze u Londonu i Njujorku bi u tom slučaju razbile evro, a time i čitav evropski politički projekat. Da li bi se to baš i desilo, u ovom času teško je reći, i to pre svega zbog toga što je na posredan način veliki deo grčkih dugova u vlasništvu i američkih banaka. Preko berzanske magije i takozvanih derivata, od prodaje prihoda od očekivanih kamata, pa do osiguranja kredita – grčki dug se našao i u vlasništvu najvećih američkih banaka, pa su zato i Amerikanci, a ne samo Nemci, veoma zainteresovani šta će biti epilog dužničke krize Grčke.

ZAŠTO GRČKA TOLIKO BRINE SAD I EU

Amerikance posebno brine i to što aktuelna grčka vlada pokušava da proširi svoja političko-ekonomska prijateljstva, pre svega sa Rusijom i Kinom, i da tako smanji nivo zavisnosti od zapadnih centara moći. Kada je reč o Rusiji, pored izvesne političke sklonosti dela aktuelne Atine, postoje i konkretne finansijske ponude i projekti, među kojima je za Ameriku najveći problem gasovod Turski tok, koji bi Grčkoj obezbeđivao ne samo jeftiniji ruski gas nego i značajne prihode od transportnih taksi. Obnavljanje ruskih raketnih sistema S-300 smeštenih na Kritu nije toliki problem jer Grčka odavno ima te odbrambene sisteme. Grčka je jedina stara članica NATO koja ima i rusko naoružanje. Kina nastavlja sa svojim starim planovima da deo evropskog trgovačkog baziranja smesti u Grčku, odakle bi železnicom transportovala svoje proizvode ka Evropi. Razvoj tih odnosa bi – strahuje se – ozbiljno narušio balans snaga u Grčkoj i vremenom čak doveo u pitanje snagu Zapada u toj zemlji.

Amerika i EU kao glavnog krivca za takav razvoj i to strahovanje vide u aktuelnoj grčkoj vladi. Sve se još uvek krčka, ali već sada je jasno da Amerika i EU neće dozvoliti takav razvoj događaja i neće dozvoliti da Grčka na bilo koji način iskorači iz postojećeg EU-NATO političkog i ekonomskog poretka. Tu nema dileme, i to se neće dozvoliti po bilo koju cenu – od državnog udara do „obojene revolucije“, prve u zapadnoj integraciji. To je svima koji to žele da vide jasno. Atinskim ulicama se već povremeno pojavljuju mladi ljudi sa maskama na licu, u patikama i ruksacima na leđima sejući nasilje. U medijima se nazivaju anarhistima, ali u njihovom ponašanju nema baš toliko anarhije koliko sistema. I, naravno, ne sme se izgubiti iz vida da u Grčkoj postoji i albanski elemenat, koji se za Zapad i u toj zemlji pre nekoliko godina pokazao kao koristan u destabilizaciji.

I, po starom pravilu, Amerika i Zapad nikada ne sprovode agresivne akcije samo zbog jednog cilja ili razloga; uvek ih ima više. Destruktivni projekat u Makedoniji nije samo poruka Grčkoj nego i drugima, pre svega Rusiji, Kini i Turskoj. Rusija je medijski instrumentalizovana, pa se zato stalno javnost fokusira na Turski tok, koji bi trebalo da prođe kroz Makedoniju. Poruka je da Rusija ipak ništa ne može da uradi bez Amerike i EU a ni zemlje koje se nadaju da mogu same da sarađuju sa Rusijom.

Ništa manje važna poruka nije ni ona koja se šalje Kini. Šta vrede Kini luke u Grčkoj ako Amerika ne dozvoljava da tu robu vozi železnica kroz Makedoniju, Srbiju i Mađarsku. To je u ovom trenutku utoliko važnije mada tako ne izgleda na prvi pogled jer Kina i Amerika ubrzano zaoštravaju međusobne odnose u Južnom kineskom moru. Turskoj se poručuje da ne može biti partner i Evrope i Rusije. Turska je među zemljama koje su veoma prisutne u Makedoniji.

ONO ŠTO ZAPAD NE OPRAŠTA

Preko Makedonije se šalju poruke i Srbiji i Mađarskoj. I to mnogo više Mađarskoj jer Zapadu su, po pravilu, daleko veći problem zemlje koje su u njegovim sistemima i koje su zvanično prijatelji. O tome najbolje svedoče najnovije afere o međusobnim prisluškivanjima „najbližih saveznika“. Za Srbiju je važna poruka sama sudbina premijera Gruevskog. To je čovek koji je ispunjavao sve što Zapad traži, on je bio zapadna uzdanica, ali je izgleda shvatio da se od toga ne živi, pa je krenuo da potraži pomoć na drugoj strani. To Zapad ne oprašta.

Da li će projekat poruka i razbijanja već uveliko napaćene Makedonije uspeti, u ovom času je teško reći. U dosadašnjoj fazi – utisak je – premijer Nikola Gruevski je uspeo, ali samo za sada. Ali organizatori protesta i nemira neće odustati – to je jedino sigurno. Gruevski još uvek, ipak, ima većinsku podršku građana Makedonije, ili bolje reći etničkih Makedonaca. Makedonski Albanci se praktično još javno ne izjašnjavaju i njihova partija je i dalje koalicioni partner Gruevskog. Do kada će to biti, teško je reći, a utisak je da Albanci samo čekaju dogovoren trenutak i nalog svojih zaštitnika pa da sruše vladu Gruevskog. Iako je u vladi Gruevskog, lider Albanaca Ali Ahmeti je već nagovestio njegovu stvarnu poziciju. Izjavio je, na primer, da su snimci prisluškivanja, koji su inicirali krizu, „autentični“. Kako on to može da zna? I rekao je da nije tačno da su proteste organizovali Amerikanci i Zapad.

Otežavajuća okolnost za Gruevskog je i to što ima veoma malo – skoro da nema ni jednog saveznika, pre svega u regionu. Bugarska i Albanija su se već izjasnile protiv njega, i one su deo projekta njegovog rušenja. Na Srbiju, takođe, teško može da računa, bez obzira što je na mitingu podrške u Skoplju bilo i zastava Srbije. Na čijoj strani je zvanična Srbija sugerišu provladini mediji u Beogradu. List Politika, na primer, na naslovnoj strani objavljuje intervju sa vođom protesta Zoranom Zaevim. Skora poseta premijera Aleksandra Vučića Tirani se već sada tumači kao poruka da Albanci nisu problem, jer, eto, i premijer Srbije ide u Albaniju, nego je problem premijer Makedonije.

1:0 ZA GRUEVSKOG

U osnovi, sve dok ima dovoljnu podršku naroda i dok se na to bude oslanjao, Gruevski može da uspe čak i ako raspiše vanredne izbore. Ono što bi mu moglo doći političke glave su pregovori sa Zapadom i njihove ponude, kao i u slučaju bivšeg ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča. Uz to, mora marljivo da vodi računa o bezbednosnim aspektima jer oni koji su autori destabilizacije se neće ustručavati ubistava opozicionih lidera za koja bi optužili aktuelnu vladu i inicirali potpuni haos. To je toliko puta viđeno.

Autori projekta destrukcije Makedonije su trenutno malo zastali ali, naravno, ne odustaju. Iako je tehnologija projekta, po svemu što je viđeno, američka, u tom poslu je, zajedno sa Amerikancima, i EU, tačnije Nemačka. Nemačka je zemlja koja je dosta politički investirala u Makedoniju i iznad svega u albanski korpus. Ali trenutno je oslabljen intenzitet projekta. O tome možda najbolje svedoči to što su domaćini razgovoru premijera Gruevskog i lidera opozicije Zaeva u Brislu bili poslanici Evropskog parlamenta. To najbolje govori o „važnosti“ tih razgovora u ovoj fazi krize.

Drugim rečima, kriza će potrajati, ali se neće odustati jer sada je kasno za odustajanje. Neuspeh projekta u Makedoniji za Zapad jednostavno nije prihvatljiv. Ali neuspeh je ipak moguć. Ne samo u Makedoniji.

Izvor: Novi Standard