NATO guslari i sudbina Republike Srpske Krajine

Gusle su srpski narodni instrument sa posebnim značenjem (naročito kod Dinaraca!), utvrdio je poodavno srpski akademik Jovan Cvijić, a njegova tvrdnja se nikako ne poriče.

U poluokupiranoj Srbiji trenutno, najglasnije „guslaju“ u natoovske gusle dva Dinarca, oba Hercegovca, poodavno već dokazana natoovca. Oni ne slučajno baš sada udariše u značaj natoovske „miroljubivosti“, u misijama nasilnog progona Srba sa njihovih zemalja.

Upravo ovih dana, kada su pre dve decenije završene pripreme NATO borbene avijacije da podrži početak planirane vojno-redarstvene operacije „Oluja“ hrvatskih neofašista, udobno zavaljen u baštensku stolicu, bez ikakvog srama i blama, odgudiće jedan pisac (u njegovoj ličnoj interpretaciji) „natodeseterac“ o krajinskoj tobožnjoj „gluposti“ odbijanja plana Z-4 kao božijeg dara ali sa natoovskog neba, koji tada darivaše prekodrinske Srbe samo bombama sa osiromašenim uranijumom.

Već pune dve decenije lažu nazovi političari i drugosrbijanski naručeni analitičari, NVO „soroš tete i seke“, uz belosvetske „delitelje mudrih saveta“, o neophodnosti tadašnjeg prihvatanja tzv. plana Z-4, kako se potomci hrvatskih fašista ne bi dalje igrali reprize nad ostatkom zaklanog naroda srpskog, u „lijepoj njihovoj“.

Srpskom se narodu već smučilo ko sve nosi i prima razne legije besčasti, za izdaju nacionalnih interesa. Evo dakle šta „guslar“ u svom izlaganju („Danas“ od 30.07.) kaže:

“Po tom sporazumu, Srbima u Hrvatskoj ponuđena je federalna, u mnogo čemu i konfederalna Srpska Krajina, koja bi imala svoj parlament, vladu, predsednika, zakone, sudove, policiju, grb i zastavu, čak i sopstvenu monetu i pravo da Srpska Krajina sklapa i međunarodne ugovore. Čim su obelodanjeni detalji Plana Z-4, ratno huškačka mašinerija u Beogradu uzvratila je propagandnom ofanzivom da je reč o ‘podmukloj antisrpskoj zaveri Vašingtona, Berlina i Vatikana’“.

Guslar zaboravlja ali srpski narod Krajine ne zaboravlja – Republika Srpska Krajina imala je svoj parlament, vladu, predsednika, zakone, sudove, policiju, grb, zastavu, monetu i svoju vojsku, samo joj je odlukom UN zabranjeno sklapanje međunarodnih ugovora, i nije priznato pravo srpskom narodu u dotadašnjoj zajedničkoj republici koja je bila deo međunarodno priznate države Jugoslavije, da i dalje ostane (svojom odlukom) u svojoj zajedničkoj državi.

Istovremeno, srpski narod u Hrvatskoj nije branio Hrvatima da se oni izdvoje iz zajedničke države, samo je odbio da i njega sa sobom povedu kao goveče na klaonicu, posle iskustva u NDH.

Vašington, Berlin i Vatikan (zaista je guslar tačno detektovao centre zla) planirali su da rasture zajedničku državu Jugoslaviju, i znali su da su Srbi u Krajini njeni čuvari, prethodnica vazda budna od zla latinskoga, zato im je preko UN i zabranjeno demokratsko pravo naroda da se na referendumu izjasne, sami o svojoj sudbini.

Vidno koordinisano, počeo je ovogodišnji medijski nastup negiranja etničkog čišćenja Srba i zločinačke natoovske akcije čiji su izvođači radova hrvatski neofašisti, koje međunarodna zajednica (čitaj – natoovska prethodnica širom sveta) tako stidljivo opominje za vidno izraženi sveprisutni neofašizam.

Poznati „međunarodni mediji“ instruisani iz odeljenja za psihološko-propagandna dejstva u Lengliju – VOA, BBC, DW, RFE, CNN, SKY, SENSE i njihovo čedo BIRN, čiji su svi srbijanski dopisnici uspešni polaznici soroševskih kurseva u Segedinu, orkestrirano će podržati „objektivno kazivanje“ guslara, kao glasa vapijućeg u pustinji.

Novina u lažima „guslara“ uvođenje je u priču Leonida Kerestedžijanca, tadašnjeg ruskog ambasadora u Zagrebu, zajedno sa već po zlu poznatim kaubojskim mirotvorcem Piterom Galbrajtom (jahačem na neoustaškom tenku!) koji jeste jedan od inicijatora plana Z-4.

Šta to uporni lažovi o planu Z-4 nikako neće da kažu, a što jeste stvarna istina?

Prvo, to nije plan UN-a kojim se rešava status područja pod zaštitom snaga UNPROFOR-a, a zove se Republika Srpska Krajina i nastao je pre sporazuma koji se zove Vensov, koji jeste međunarodno predložen te su ga prihvatile i njegove supotpisnice, SFRJ Jugoslavija, JNA i Republika Hrvatska (doduše, još međunarodno nepriznata i bez članstva u UN), već je to predlog „kontakt-grupe“ zadužene za posredovanje u krajinsko-hrvatskom dijalogu.

Krajinskim Srbima to je bio jasan znak, da međunarodno pravo gubi mogućnost svoje primene pred brutalnom NATO silom, a da savezna država Jugoslavija sniva sanak pusti o njegovoj nepovredivosti, iako je upravo počelo i samo njeno rasturanje.

Još u septembru 1990.godine, ponudili su predstavnici HDZ kao vladajuće stranke, izvestan stepen lokalne samouprave za tzv. „kotare Glina i Knin“, gde bi se uključilo nekoliko opština sa izrazitom srpskom većinom, i to nakon neuspešne hrvatske policijske akcije sprečavanja referenduma, kao najvišeg oblika demokratski iskazane volje naroda, a Srbi u Hrvatskoj su to bili, kao i u Austro-Ugarskoj i pre toga u Austriji, što bečki carski dokumenti potvrđuju, ali vatikansko-germanski revanšisti zlonamerno negiraju.

Plan Z-4 jeste modifikacija hrvatskog predloga o „autonomnim kotarima Knin i Glina“, bez suštinski ikakvih bilo federalnih, bilo konfederalnih karakteristika i naročito bez podrške generalnog sekretara OUN, koji nije ni učestvovao u njegovoj kreaciji.

Zloupotreba OUN, kao garanta demokratskih prava srpskog naroda u RSK, vidljiva je kroz napore raznih visokih predstavnika, zvanih kopredsednici, koji su bili tobožnji „predlagači“ a zapravo organi prinude NATO-a, koji su od Srba zahtevali da se odreknu svojih istorijskih prava naroda i „dobrovoljno demokratski“ prihvate sumnjiv status nacionalne manjine, koji se već dvadeset godina uporno krši i umanjuje, sve do nedavnog zahteva jednog nemačkog parlamentarca (hrvatskog porekla) u SE, da se Srbima u Hrvatskoj ukine i biračko pravo (sve u duhu poštovanja demokratije i ljudskih i građanskih prava, u zemljama EU).

Nosioci ideje o planu Z-4 upravo su bili skandinavski predstavnici u OUN, tajni pregovori u Norveškoj o modelu Olandskih ostrva tada su obrazloženi kao najoptimalnije rešenje koje su prethodno hrvatski eksperti izrazito prilagodili potrebi da se Srbi u RSK „prevedu žedni preko vode“.

Zato se sada u poluokupiranoj Srbiji iz naftalina ubrzano vade razni „objektivni vidioci“ kao tegljači, da povuku posrnula kola natoovskih zlotvora, koji još nisu završili svoj razbijački posao na brdovitom Balkanu.

Period od dve decenije razobličio je jasno njihove prljave planove i zločinačku izvedbu, koja i ovog 4.-og avgusta podseća krajinske Srbe na trenutak brutalnog neofašističkog udara, pred kojim su spasavali samo goli život, jer tada nije bilo sile u svetu koja bi se tom međunarodnom zločinu i suprotstavila, a gaženje međunarodnog prava bilo je vešto kamuflirano.

Zato je i planerima i izvođačima tih radova preko potrebno da razni „guslari“ guslaju o tobožnjim sporazumima Beograda i Zagreba, jer se tada ne pominju prave adrese – Vašington, Berlin, i sveprisutni Vatikan.

Naravno, razni „mirotvorački vidioci uz kaubojski bendžo“ neminovno će pominjati i krajinski model Z-4 kao jedino spasonosno rešenje za Srbe u južnoj srpskoj pokrajini (Kosovo i Metohija) koja je takođe okupirana, ali je usvojena rezolucija OUN 1244 tretira kao srpsku zemlju a ne lažnu i nasilno proglašenu „Republiku Kosovo“, koju „guslar“ tretira kao „stvarnost“ koja se ne može poricati.

Pritom zaboravlja, da se srpski narod u Hrvatskoj na referendumu izjasnio za svoj status, a da se šiptarska nacionalna manjina samoproglasila za „državu“, uz obilatu pomoć NATO-a i EU, te se ni to ne sme poricati, već se mora tretirati kao objektivna stvarnost.

Izvor: Fond Strateške Kulture