Neka iskustva o informacionom ratu u Ukrajini

Informacioni rat o događajima u Ukrajini dobio je vrlo oštar tok. Sa jedne strane Rusiju prekorevaju, meni se čini – sa pravom, za nespremnost da se informaciono suprotstavi geopolitičkom protivniku, a sa druge – ruska medijska sredstva su bukvalno prepuna saopštenja o dramatičnim događajima u Ukrajini.

Treba da se kaže da termini kao što su «informacione tehnologije», «informaciona suprotstavljenost» spadaju u moderne termine koji su preuzeti iz oblasti inovacija. Mnogi ljudi te pojmove koriste i ne shvatajući njihovo pravo značenje. Odnosno –reči se izgovaraju, a posao se ne završava. Zapad je na tom planu mnogo ispred nas: oni shvataju i suštinu tog izraza, i situaciju sa informacionom suprotstavljenošću u Rusiji. Šta više, pripisujući Rusiji vođenje informacionih operacija oni u stvari sebi omogućuju sticanje sredstava za formiranje centara za informacionu suprotstavljenost. U Pribaltici postoje već tri takva centra. Treći, u Rigi, počeo je sa radom nedavno.

Naravno, na internetu ruska televizija ima dosta poštenih, interesantnih materijala, posvećenih Ukrajini, o borbi za ruske interese. Sve su to spada u poslove, ali poslove čiji je značaj sasvim drugačiji, jer oni pripadaju oblasti taktike. Ja sada u stvari govorim o strategiji, o strateškoj kulturi. Da bi se rat dobio, malo je da se bude taktičar, mora da se poseduje strateški način razmišljanja. Zamislite situaciju u kojoj se stanovništvu deli oružje uz poziv da brani svoju zemlju. Ali koliko god da im se razda oružja oni će, ukoliko budu imali posla sa organizovanim protivnikom, biti poraženi, jer neće sami biti organizovani. Potrebna je ORGANIZACIJA! Kada se radi o pravom vojnom suprotstavljanju svi razumeju šta je to bataljon, puk, korpus, generalštab, vrhovni komandant, cilj, zadatak, taktika, umetnost vođenja operacija, strategija i sl. Ali kada počne da se govori o informacionoj suprotstavljenosti – razumevanje nestaje.

Kada ovo kažem ja sudim po rezultatima. Ako već više decenija nema rezultata to znači da se ovim pitanjem niko do sada nije ozbiljno bavio, to znači i da organizacije kao takve nema, već svako radi sam za sebe. A pod rezultatom u informacionoj suprotstavljenosti treba da se shvata postizanje postavljenog cilja pomoću čisto informacionih sredstava, uz korišćenje informativnih tehnologija za preprogramiranje visokih rukovodilaca ili elite, a ukoliko se ne uspe sa rukovodiocima, i – kompletnog stanovništva.

Ovde najveći značaj ima postavljanje cilja, OZNAČAVANJE CILJA. Recimo, iznošenje sopstvenog mišljenja u javnost ne može da bude cilj informacione suprotstavljenosti. Iznošenje sopstvenog mišljenja predstavlja klasično informisanje i ništa više od toga. U informacionoj suprotstavljenosti se uvek radi o preprogramiranju ovog ili onog subjekta (objekta na koji se deluje) preko promene sistema odnosa koje je dotle subjekt koristio, odnosno samog smisla. A ciljevi koje se napadaju u informacionom ratu, kao i u svakom drugom ratu – to su snage, sredstva i resursi protivnika.

Da navedem primere za preprogramiranje. Neka zemlja donosi novi ustav ili zakone za koje je zainteresovan agressor, a koji su štetni po zemlju koja ih donosi. Takođe priznavanje ili nepriznavanje samoproglašene države od strane drugih zemalja. Ugradnja tuđih snaga, sredstava i resursa u sistem državne uprave svoje zemlje. Poslednjih 20 godina i nešto više od toga od Ukrajinaca su pravljeni neprijatelji Rusije. To je činjeno sa planom i usmeravano tako što je formiran negativan odnos prema Rusiji i prema svemu što je rusko. Na kraju – Ukrajina, nafilovana stranim nekomercijalnim organizacijama, kao da je neprimetno postala kolonija SAD-a. Sada SAD mirno mogu da koriste ukrajinske snage i sredstva za rešavanje sopstvenih zadataka. Bila je ostala još samo sitnica: da se postavi svoj čovek, namesnik. To je posle operacije «Majdan», ubistva u Kijevu nekoliko desetina ljudi od strane «nepoznatih snajperista», državnog prevrata 22.02. i na brzinu sklepanih predsedničkih izbora 25.maja 2014 i učinjeno.

Na žalost, Rusija se već bila upoznala sa porazima u informacionim ratovima. Zato ja i govorim o nedostatku organizatorskog principa u toj sferi. To što nije priznato Pridnjestrovlje, kao i prihvatanje Moskve da se u Libiji uvede zona zabranjena za letove i još mnogo štošta. Još jednom da ponovim: informaciona operacija – to nije borba kompromitujućih materijala ili iskazivanje svetu sopstvene istine; informacioni rat – to je aktivno preprogramiranje čiji je rezultat učvršćenje postignutog položaja u zakonodavnoj sferi. Preprogramiranje počinje promenom odnosa («vidite koliko je on loš!»), a završava se – u najboljem slučaju – promenom zakonodavstva. U najgorem – totalnim ratom do uništenja.

Danas već imamo primere kakvim informacionim operacijama Zapad i kijevski režim propraćaju rat u Donbasu. Prvi korak je bio da svetski mediji učvrste svoj negativan odnos prema Rusiji i prema svemu što Rusija radi. Rusija je odbila odluku svog Saveta Federacije od 1.marta o korišćenju ruske armije na teritoriji Ukrajine. Upravo se na tu odluku pozivaju svi, koji ubeđuju da je na Krimu izvršena «ruska agresija». A da bi se na Krimu održao referendum o samoopredeljenju uopšte nije bilo potrebno uvoditi nikakvu rusku vojsku, koja i nije uvođena, čak nije bila potrebna ni odluka – dovoljni su bili mornari Ruske crnomorske flote koji su se u skladu sa ugovorom, potpisanim sa Ukrajinom, već nalazili na Krimu. Međutim, desilo se tako da je odluka Saveta Federacije odigrala ulogu detonatora u Donbasu, gde su ljudi prvo počeli da izlaze na ulice da demonstriraju, protestvujući protiv antiruskog režimana u Kijevu, a tek zatim su potegli oružje. Kada su se kaznene jedinice pripremile da krvavo kažnjavaju tu teritoriju došlo je do ukidanja odluke od 1.marta. Nije teško predpostaviti da je Petro Porošenko tu odluku shvatio kao signal da je sada u redu da se ukrajinski gradovi bombarduju i gađaju artiljerijom – više nemaju čega da se plaše. Mislim da tu imamo posla sa informacionom operacijom protiv Rusije u više koraka, čiji su rezultati očigledni:

– za Rusiju se lepi reč «agressor», i ona predstavlja onoga ko je uveo vojsku na Krim (Rusija to nije činila, ali – zašto je pisala o takvoj mogućnosti);

– Rusija se okrivljuje da je «prevarila» dobrovoljce i mirne stanovnike, koje kao posledica toga uništavaju kaznene jedinice;

– U svest ukrajinskog stanovništva se sa dosta uspeha ubacuje lik Rusije kao neprijatelja, jer samo neprijatelj donosi odluke o uvođenju svoje vojske na teritoriju druge zemlje.

Odnosno, sa gledišta teorije i prakse informacionog ratovanja priča o odluci Saveta Federacije (donošenje odluke, pa zatim njeno ukidanje) pretvorila se u informacionu operaciju koja je promenila odnos prema Rusiji u svetu i koja je spoljnoj politici Rusije napravila stvarne probleme. Mislim da se tako nešto ne bi dogodilo da je u Ruskoj Federaciji postojala organizacija koja se bavi informacionom suprotstavljenošću.

Ali – to nije sve. Mora da se kaže i nešto o aktivnom radu izvora novih informacija na preformatiranju javnog mnjenja. Da pogledamo grafikone koje prikazuju odnos medijskih sredstava u Ukrajini i Rusiji prema dobrovoljcima, i posebno – dijagram. Model je prilično jednostavan. Mi analiziramo jedne te iste novosti, ali skrećemo pažnju na razliku koja postoji u načinu kako se te novosti prikazuju. Pogledamo oblik i, konkretno, korišćenje ovih ili onih reči prirodnog jezika, uz čiju pomoć se formira emocionalni odnos, na primer:

Dobrovoljci – teroristi, separatisti;

Kijevska hunta – kijevska vlada;

Kaznene jedinice – nacionalna garda i t.d.

Grafikoni dobro prikazuju svu oštrinu današnje suprotstavljenosti. Očigledno je da se nalazimo na granici pravog rata, pri čemu je već izgubljen ceo niz bitaka u informacionom ratu.

Gornji grafikon su ukrajinski izvori novosti, uzeti za ukupno pet gradova ukrajinskog jugoistoka (gornji grafikon – osuđivanje, donji je podrška), donji grafikon su ruski izvori novosti, uzeti za 20 gradova Rusije (gornji grafikon je podrška, donji – osuda).

Fotografija 1: Skrinšot ekrana ukrajinskih izvora novosti za 06. 07.2014.

Fotografija 2: Skrinšot ekrana ukrajinskih izvora novosti za 06. 07.2014.

Fotografija. 3. Skrinšot integralnog ekrana za ruske i ukrajinske izvore novosti za 06.07.2014. Crvena boja – odnos ruskih izvora, plava – ukrajinskih. Zona konflikta je čista. To govori da u samim zemljama prema navedenoj temi preovladava ista, ali potpuno suprotna pozicija.

Vidimo da mržnja ukrajinskih medija prelazi granice skale. Kako pokazuje analiza javnog mnjenja od strane odgovarajućih socioloških službi, zahvaljujući svom masovnom radu više od trećine dopisnika koji su se ranije prema Rusiji ponašali druželjubivo, je u poslednja četiri meseca potpuno promenilo svoj stav. Ukoliko se takav rad nastavi, stanovništvo Ukrajine će većinom podržati rat sa Rusijom, pa će taj rat čak i zahtevati.

Kada mene pitaju šta će se dalje u Ukrajini dešavati, ja odgovaram da će doći do partizanskog rata. Pravi borci za slobodu će otići u ilegalu, a mi ćemo prilično često čitati otprilike ovakve novosti: «Antifašistička ilegala je likvidirala vođu bande ukrajinskih neonacista «Sotnik Mikola» koji se zverski obračunavao sa zaštitnicima Odese na Kulikovom polju i u Domu sindikata, i koji je zatim svom snagom razvio lov za ljudima i trgovinu robljem u oblasti Mariupolja». To je – pod jedan.

Pod dva, kijevska hunta koja se već napila krvi poubijanog Donbasa ići će i dalje. Gde to? Put je samo jedan: neće biti gasa, ekonomija je jednom nogom u grobu, niko više ne pozajmljuje nikome, i – ostaje samo pljačka. Zato treba da se vrlo ozbiljno odmeri verovatnoća početka rata za Krim. Da podsetim da je taj rat Porošenko već pominjao u svom predizbornom programu, i da je to potvrdio i ministar odbrane Ukrajine. A revanšistički rat za Krim može da počne od organizovanja ekološke katastrofe na njemu. SAD imaju dovoljno stručnjaka za klimatsko oružje. Kada hunta postigne u tome uspeh, ona će svoju vojsku da potera na Rusiju, jer je to u stvari smisao njenog postojanja. Nju su pravili onako kako se prave pacovi – ubice. Sada pripadnike kaznenih jedinica, koje je Kijev bacio na Donbas (desne koljače kojima su promenili naziv u «nacionalna garda») hrane trofejima, oni trguju ljudskim organima, uzetim od živih ljudi. Stanovništvu osvojenih gradova se penzije «šalju». Nevolja je samo što je stanovnika sve manje – ili ih izbacuju, ili ubijaju, a to znači – penzije stižu pobednicima! I što se više običnog stanovništva ubije, to pobednici bolje žive, plen im je sve bogatiji. I ukoliko se zločinačka hunta ne zaustavi upravo sada, dok je u napadu, docnije će to biti povezano sa ogromnim ljudskim žrtvama. Dobrovoljci Donbasa upravo to pokušavaju. Oni su, kao nekada naši očevi i dedovi, štiteći svoju Rusiju, štiteći civilizaciju, prvi stali ispred neprijatelja koji je nastupao sa Zapada.

A što se tiče pacova – ubica, to je prilično stara tehnologija koju su koristili mornari kako bi brod izbavili od miševa i pacova. Specijalno su gajeni pacovi – ubice tako, što su njihovu hranu predstavljali njihovi živi srodnici. Posle toga takav pacov najviše voli da nastavi da se hrani isključivo svojom vrstom.

Moje je gledište da je čovečanstvo živ organizam u kome svako od nas predstavlja samo jednu ćeliju koja je u uzajamnom delovanju sa drugim ćelijama, u korist celog organizma. Ćelije se rađaju i umiru. I tom su organizmu, kao i svemu živom, svojstvene bolesti. Danas u njemu postoji progresija jedne od najopasnijih bolesti – socijalnog raka. Fašizam predstavlja prve odrede infekcije, ćelije koje je preprogramirao rak, i koje su organizovane za borbu protiv zaštitnih snaga čovečanstva. A rak se javlja u svakom organizmu kada se za otrgnute ćelije koje su izopštene pojavi tih zaton u kome one mogu da se udružuju i dalje da rastu, i odatle da isisavaju sokove, jer tada već predstavljaju organizam u organizmu. Pa ima smisla i da se razmisli kako se pojavila nadnacionalna država «Sjedinjene Američke Države», od kojih «ćelija» i čime se ona danas «hrani».

Ostaje još da se odgovori na pitanje: «Šta da se radi?» Čini mi se da u ovoj izuzetno složenoj, dramatičnoj situaciji koja u istoriji nema presedana, treba jednostrano da sa nad istokom Ukrajine uvede zona, zabranjena za letove. I što se brže to učini, to će se više života stanovnika Ukrajine i Rusije spasiti, i brže će nastupiti mir. Ukoliko Rusija to ne učini već danas, u vrlo bliskoj budućnosti to može da učini NATO, ali tada već – iznad ruske teritorije.

Izvor: Fond Strateške Kulture

Komentari

Jedan komentar na Neka iskustva o informacionom ratu u Ukrajini