Nova bitka za Srebrenicu – ishod i posledice (2)
Nema nikakve dileme da je „genocidna“ Britanska rezolucija o Srbrenici, u svih svojih sedam verzija, bila ozbiljan antisrpski projekat čiji je primarni cilj bio otvaranje prostora za zatiranje Republike Srpske kao poslednjeg bastiona srpske državotvorne nacionalne svesti (budući da od onog „istorijskog“ zagrljaja Tadića i Dačića Srbija više ne zna šta je to, a nakon zagrljaja Dačića i Vučića ne zna da je to ikada i znala). Ali, pokušaj da se Rezolucijom Saveta bezbednosti verifikuje nekompetentna i naučno neodrživa kvalifikacija Haškog tribunala da se u Srebrenici dogodio zločin genocida, koja je još doneta i preglasavanjem sudija (sudija Antoneti je izuzeo mišljenje), ima i dublje, podmuklije namere, vezane za srpski narod i njegov položaj u Novom svetskom poretku kako ga vide evro-atlantisti.
Ovde se valja podsetiti da su prve NATO bombe namenjene Srbima pale upravo na bosanske Srbe 1995. godine, kada je NATO pokrenuo operaciju pod kodnim nazivom „Namerna sila“ (1) u kojoj je upotrebljavao uranijumsku municiju, a da je bombardovanje Srbije praktično samo kulminacija tada započetih ratnih dejstava protiv Srba na šta upućuje i kodni naziv bombardovanja SRJ – Operacija „Saveznička sila“ (2). Verujem da je analogija sa pokušajem proglašavanja bosanskih Srba za genocidan narod jasna!
Otuda je od velike važnosti što kvalifikaciju o genocidnosti srebrenačkog zločina nisu podržale ugledne institucije i pojedinci koji se proučavanjem zločina genocida bave na naučnoj osnovi (Poput centra „Simon Vizental“ i njegovog direktora Efraima Zurofa, islamskog teologa Imrana Hoseina i drugih).
A šta nauka, neopterećena zapadnim interesima i Soroševim parama, kaže o Srebrenici mogli smo videti i čuti na međunarodnoj konferenciji „Srebrenica 1995-2015: činjenice, nedoumice, propaganda“ koji su u Beogradu organizovali Fond strateške kulture i Muzej žrtava genocida, 04.07.2015. Pred prepunom salom hotela „Lajf dizajn“ (Life design) tragični srebrenički događaji osvetljeni su sa raznih strana, a rečeno je mnogo toga što do sada široj javnosti nije bilo poznato. Autoritet, ozbiljnost i argumenti izlagača, od kojih su neki, direktno ili indirektno bili i deo samih događanja, razvejali su mnogo lažnih slika koje je stvorila moćna zapadna propagandna mašinerija. Po svemu sudeći ova Konferencija mogla bi biti svojevrsna raskrsnica u prilazu srebreničkim događajima kako u srpskoj, tako i u međunarodnoj zajednici. (3).
Pre nego što ovo šire obrazložimo valja naglasiti da je Konferencija imala 13 prijavljenih referata od kojih je 11 usmeno obrazloženo, jedan je prezentovan kao video-prikaz, a jedan nije obrazložen zbog opravdanog odsustva autora (Radovan Pilipović) , ali će se naći u Zborniku radova. Spisak svih učesnika i referata dajemo u Uputnicama pod brojem (4) i preporuka je da ga obavezno pogledate, kako bi bolje shvatili sa kojih je sve strana osvetljena srebrenička tragedija, koliko je visok kredibilitet izlagača, i zbog čega Vaš autor tvrdi da ova Konferencija može biti prekretnica u daljem utvrđivanju stvarne istine o Srebrenici i obaranju političke kvalifikacije o „genocidu“ skovane u jednoj dokazano kvazi-pravnoj i anti-srpskoj instituciji kakva je Haški tribunal.
Dakle, šta nam je tako važno donela ova konferencija?!
Pre svega, ona je zainteresovanoj javnosti i srpskim vlastima ponudila mnoštvo naučnih, vojnih, političkih, socijalnih i drugih argumenata zašto Srebrenica nije i ne može biti zločin genocida, ne umanjajući tragičnost samih događaja, niti nespornu činjenicu da su Srbi na tom prostoru izvršili zločine. U tom smislu, pored ostalog, ukazano je da:
- Haški tribunal nikada nije zaista dokazao postojanje genocidnih namera, planova o njegovom izvršenju, niti imenovao naredbodavce bez čega, po postojećim definicijama, nema zločina genocida.
- Poređenje podataka o broju zarobljenih, streljanih i nestalih u pojedinim haškim presudama (general Tolimir, general Krstić itd.), kako sa ukupnim brojem stanovnika enklave, tako i međusobno stvara kontradiktornu sliku i dovodi u pitanje kako legitimitet samih presuda tako i, u njima datu, kvalifikaciju genocida.
- Postoje dokazi da je vojska bosanskih Srba pustila žene i decu iz osvojene enklave, što samo po sebi isključuje genocid.
- Proboj zloglasne divizije Armije BiH koja je u koloni imala i civile bio je praćen velikim gubicima u ljudstvu sa muslimanske strane, ali su oni bili legitimni vojni cilj.
- Najvažnija tehnika DNK analize koji se koristi u istraživanju zločina u Srebrenici (tzv. metod malog uzorka) ne smatra se naučno pouzdanom.
- U ime Haškog tribunala DNK istraživanja o Srebrenici vodi Međunarodna komisija za nestala lica (ICMP) osnovana u Sjedinjenim Državama, a od 2007. godine 93% njenog osoblja čine bosanski Muslimani!! Ova komisija Tribunalu u Hagu nikada nije dostavila precizne podatke o metodologiji koju je primenjivala, niti je braniocima ikada dostavila potpunu evidenciju o DNK dokazima, čime je okrivljenima osporeno osnovno ljudsko pravo da preispituju i pobijaju dokaze optužbe.
- ICMP je odbio da dostavi podatke o svojim DNK testovima za potrebe nazavisnog naučnog istraživanja, što budi opravdanu sumnju u njihovu validnost. A upravo ti „dokazi“ umnogome su uticali da se srebrenički zločini klasifikuju kao genocid od strane Tribunala.
- Čak i najpreciznija DNK istraživanja ne pružaju validne podatke o uzroku i mestu smrti i ne mogu odgovoriti na pitanje koliko je ubijenih stradalo tokom borbi, a koliko je streljano. Prema nezavisnim istraživanjima broj onih za koje se nesumnjivo može reći da su streljani iznosi oko 1.000, a ima indicija da je taj broj za par stotina veći. O cifri od preko 8.000 nema ni govora.
- Zanimljivo je da prema podacima sanitetske službe Vojske Republike Srpske broj poginulih Bošnjaka u čitavom podrinjskom kraju iznosi oko 8.200, što ukazuje na verovatno premeštanje poginulih sa drugih podrinjskih lokacija u reon Srebrenice
- Iako je Srebrenica formalno bila tzv. „zaštićena zona“ muslimanske vojne formacije nisu bile razoružane o čemu postoje brojni dokazi (od pisanih naredbi do izjava očevidaca) a u periodu 1992 – 1995 borci divizije Armije BiH, pod komandom Nasera Orića, koristeći ovu teritoriju kao bazu vršili su borbena dejstva i zverske zločine prema srpskom stanovništvu, pa broj ubijenih Srba, uglavnom civila, u tom periodu prelazi 3.300.
- Manipulacije u vezi sa srebreničkom tragedijom služile su i služe kao osnov za homogenizaciju radikalnog islama i regrutovanje novih snaga ne samo na prostoru Zapadnog Balkana već i šire.
Sve iznete konstatacije podkrepljene su adekvatnim dokazima, obrađenim validnim naučnim metodama. Većina njih bila je poznata i ranije, ali tek ovako iznete, na jednom mestu, pokazuju koliko pukotina ima laž o navodnom srebreničkom genocidu. Otuda bi argumenti izneti na ovoj Konferenciji morali predstavljati ne samo motiv već i obavezu srpskih vlasti i budžetskih instiucija da otvoreno, mnogo aktivnije i čvršće ospore sve floskule na kojima se zasniva laž o tome da se u Srebrenici desio genocid.
Drugo, Konferencija je ukazala na jasnu političku pozadinu proturanja teze da se u Srebrenici dogodio zločin genocida, i opasnosti koje iz toga proističu ne samo za bosanske Srbe već i za ceo srpski nacionalni korpus.
Treće, velika posećenost konferencije sve vreme njenog trajanja i aktivno učešće prisutnih u njenom radu, kroz pitanja i razgovor sa učesnicima, pokazuje da srpski narod nije spreman da prihvati srebreničku laž kao gotovu istinu, uprkos snažnoj manipulativnoj kampanji koju zapadni mentori i njihovi štićenici u Srbiji vrše već godinama unazad i na koju su potrošili milione evra. Ovo je pokazatelj da srpsko nacionalno biće još uvek ima snage i energije da pruža otpor preoblikovanju nacionalne svesti, uprkos ogromnih količina sedativa anti-srbizma koje mu ubrizgava sopstvena politička elita i od Zapada plaćeni NVO sektor.
Kao četvrto, u vezi s tim, izlaganje mladog Mirka Šukala kao predstavnika grupe studenata koja je predala peticiju državnom vrhu Srbije o štetnosti prisustva na komemoraciji u Potočarima, pokazalo je da među mladima postoji zdravo patriotsko jezgro koje na pravi način sagledava opasnosti koje nosi sadašnja politika udvorištva prema onima koji i ne skrivaju svoje anti-srpske namere.
U tom smislu, organizator je napravio sjajnu stvar štampanjem sadržajne brošurice džepnog formata u kojoj je koncizno ali jasno naveo srebreničke kontraverze i ponudio odgovore na osnovna pitanja koja se nameću logičkim razmišljanjem, a koje guši agresivna zapadna propaganda. Brošuricu su sjajno oblikovali prof.dr Stefan Karganović predsednik NVO „Istorijski projekat Srebrenica“, autor nekoliko knjiga na ovu temu i Aleksandar Pavić, autor knjige „Zabranjena istina o Srebrenici“ i ona je besplatno deljena posetiocima Konferencije, a organizator je najavio njen prevod na vodeće svetske jezike (ruski, engleski, kineski, nemački i francuski). U elektronskoj formi možete je pogledati na ovom i nizu drugih portala patriotske orijentacije. Svakako učinite to.
Peto, spremnost Fonda strateške kulture, kao ruske državne institucije, da inicira održavanje ovakvog skupa, i pre ruskog veta na britansku rezoluciju, pokazala je da srpski narod u Rusiji ima iskrenog prijatelja i zaštitnika u trenucima kada praktično nema ozbiljno organizovano patriotsko političko jezgro. U zaključcima Konferencije osuđena je svaka politizacija srebreničke tragedije i predlog britanske Rezolucije o Srebrenici.
Nadam se da napred rečeno jasno potvrđuje značaj koji ova Konferencija može imati kao podsticaj da se srebreničkim događajima, koji predstavljaju veliku tragediju za sve narode na ovim prostorima, pristupi bez nacionalnih predubeđenja i političkih motiva koji su i inicirali ratove na ovim prostorima. Posebno to važi za srpsku vlast i državne institucije (SANU, Istorijski arhivi i dr.) koje iz nekog razloga ne reaguju na očogledne laži o Srebrenici koje se poturaju srpskom narodu.
Umesto zaključka
Ako jurnjavu unezverenog Vučića kroz kosine Potočara i njegove polomljene naočare uzmemo kao kraj najnovijeg evro-atlantskog udara na srpski nacionalni korpus, koji bismo mogli nazvati „Srebreničkom ofanizivom“, mogli bismo sumirati njene efekte i sa zadovoljstvom konstatovati da njeni inspiratori nisu postigli ni jedan zacrtani cilj.
Na geostrateškom nivou, umesto proglašavanja Srba za genocidan narod i otvaranja prostora za zatiranje Republike Srpske, kao poslednjeg bastiona srpske državotvorne nacionalne svesti što je bio primarni cilj najnovije operacije „Srebrenica“, evro-atlantisti su se morali još jednom suočiti sa praktičnom demonstracijom činjenice da svet više nije unipolaran i da više u rukama nemaju ništa čime bi Rusiju prevarili ili primorali da rasprodaje svoje geostrateške interese.
U Srbiji, umesto performansa BBC-Mašića koji je sa, ambiciozno zamišljenih, 7.000 istomišljenika trebalo da klečanjem i ležanjem ispred Skupštine pošalje u svet sliku da je Srbija zaista učinila nekakav greh za koji se kaje, performans je održao Šešelj koji je policijski kordon uveseljavao pričom o tome kako vonjaju Žene u crnom, čija se pak skupo režirana predstava raspala pred glasnijim argumentima patriotskih Zavetnika.
Zakazao je i do sada uvek siguran adut evro-atlantizma na Zapadnom Balkanu, Aleksandar Vučić, doduše ne svojom krivicom. Iako je, spreman da odradi naloženo, došao u Srebrenicu dostojanstvenog držanja i namršten, kao i uvek kada se sprema da svom narodu zada neki podmukli nacionalni udarac, ili podmetne kukavičije jaje, nije stigao da svoju kukavnu rolu preuzimanja krivice odigra do kraja, jer su njegovi „zapadni prijatelji“ očigledno imali malo radikalniji scenario sa kojim ga nisu upoznali.
Sve u svemu, evro-atlantska Srebrenička ofanziva neslavno je završila, pa tim pre imamo osnova za nadu da konferencija „Srebrenica 1995-2015: činjenice, nedoumice, propaganda“ može biti početak uspešne kontra-ofanzive.
__________________________________________________
Uputnice:
- – Vikipedia – Nato bombardovanje Republike Srpske
- – Vikipedia – Nato bombardovanje SRJ
- Izlagači i radovi po redosledu izlaganja:
– Aleksandar Pavić, vodeći analitičar FSK na srpskom – Srebrenica kao povod za zapadne „humanitarne“ intervencije
– Radovan Pilipović, Arhiv Patrijaršije SPC – Sudbina Srba iz Srebrenice u Drugom svetskom ratu po dokumentima Patrijaršije
– Radomir Pavlović, bivši predsednik opštine Srebrenica – O životu Srba i Muslimana u Srebrenici danas
– Džonatan Ruper, bivši novinar Bi-bi-si-ja – Kontraverze DNK analize koja se koristi u identifikaciji potrncijalnih žrtava (video prezentacija)
– Radovan Radinović, general u penziji – Vojna operacija Krivaja 95 (kodirani naziv osvajanja Srebrenice)
– Stefan Karganović, predsednik NVO Istorijski projekat Srebrenica – Da li postoje dokazi genocidne namere u Srebrenici?
– Miloš Milojević, Srpski kulturni klub – Proboj vojno-civilne kolone iz Srebrenice, prema iskazima svedoka i učesnika
– Ratko Škrbić, pukovnik u penziji – Analiza gubitaka muslimanske strane u i oko Srebrenice u julu 1995.
– Dževad Galijašević, stručnjak za antiterorizam i bezbednost – Srebrenica kao sredstvo radikalizacije islamskog faktora
– mr. Anja Filimonova, glavni i odgovorni urednik FSK na srpskom, Institut za slavistiku Ruske akademije nauka – Zločini Nasera Orića i prećutana Srebrenica
– Prof. dr. Veljko Đurić, v.d. direktora Muzeja žrtava genocida u Beogradu – Obaveštajne igre oko Srebrenice
– Miloš Marković, izveštač Radio Beograda tokom rata u BiH – Novinarsko izveštavanje o Srebrenici
– Marko Šukalo, predstavnik 400 studenata potpisnika peticije protiv odlaska državnog vrha u Srebrenicu – Pozadina studentskog pisma državnom vrhu Srbije
Izvor: Fond Strateške Kulture
Komentari
Jedan komentar na Nova bitka za Srebrenicu – ishod i posledice (2)
Ostavite komentar
Ostavite komentar na Nova bitka za Srebrenicu – ishod i posledice (2)
Copyright © Ceopom Istina 2013-2026. Sva prava zadržana.