Npva godina Velikog rata

Rat je počeo. Preti da bude veći od Velikog i suroviji od prethodnog. Projektovan da iscrpi i rasparča Rusiju, zasad tutnji samo po berzanskim indeksima. Tek što su lokalni američki lobisti utišali stupidnu, intelektualno uvredljivu kampanju o postavljanju raketnog štita u Evropi zbog mogućih udara iz Irana i Severne Koreje, Amerika ulazi u drugu fazu direktne, operativne pripreme za rat. Grgolje američki tenkovi po Baltiku, dovlači se ratna flota, Bridlav najavljuje nove baze za “brza dejstva” na samoj granici Rusije… Zločinački NATO inženjering ubrzava i pojačava stravičnu spiralu smrti u Ukrajini. Nemoćna Evropa bezvoljno kopa rovove za američki rat. Jasno je Evropljanima da su ti rovovi zapravo njihovi grobovi, ali su bez snage da se odupru. Jenkiji crtaju mape i pripremaju ratne kreditne aranžmane za evropske kolonije. Zašto, čemu sve to? Pa, čuli smo, “nije fer” da Rusija ima toliku teritoriju, koncentraciju resursa i nedopustivu praksu suverenog donošenja odluka. Ljudi se često pitaju: Kako je moguće voditi rat protiv Rusije, a da to ne izazove sveopšte uništenje?

Izgleda da su sive grupe svetske moći, odlepljene od realnosti i u fanatičnoj želji za apsolutnom dominacijom, ušle u neke ezoterično-dekadentne magle u kojima napipavaju kote “višeg smisla”, nedostižne smrtnicima. Čini se da su ti napumpani žreci novog poretka ”prerasli”  racionalne okvire svog i opšte-ljudskog postojanja, te da njih ne tišti argument o potpunom, nuklearnom uništenju sveta. Naprotiv! Kako je to moguće, čemu se onda nadaju? Imaju li neko “prelazno rešenje”, neki dobro utvrđen i opremljen bankarski bunker dok ne mine pretpostavljeni smrtonosni talas? Ili je za tu, dosad neviđenu koncentraciju moći, za te razmažene monstrume, nuklearna kataklizma puko ispunjenje ”višeg smisla”? Šta ako, u svom satanističkom izvitoperenju, veruju da su baš oni odabrani da izvrše novo, ”biblijsko” čišćenje? Da su “izabrani”,  da otvore ”Božja vrata” masovnog, planetarnog samoubistva jer, na primjer, ”world was due to be „wiped clean“ by its alien founders” (Kalifornija, 1997. godine)?

I u predvečerje Velikog rata, događaji su se nekako lenjo, tiho nizali u nit koja je na kraju završila u grmećem kotlu opšte katastrofe. Sudeći po osnovnim tonovima tadašnje štampe, nije bilo jasnih naznaka da se u pozadini sprema opšti rat. I danas, kao i tada, vlada mišljenje da ”niko nije toliko lud”… A bojim se da jeste.

Možda je obaranje malezijskog aviona trebalo da posluži kao okidač za sledeću fazu rata. Međutim, nakon što su neki, a pre svega ruski, mediji objavili vrlo ubedljivu kontra-argumentaciju, vodeći medijski psi rata su se rečito ućutali. Znači, plan je arhiviran. Polako, tragedija klizi u zaborav, kao što se zaboravilo i na onih 50 nesretnika koje su ukrajinski nacisti zapalili u Odesi.

Biće ovo teška godina. Za svet uopšte, a pogotovo za nas. Ova zemlja nema snage da preživi bilo kakav ozbiljniji izazov. Sistem je potpuno truo, bez imuniteta, prazan. Narod je gladan, iscrpljen i bolestan. Dugovečne, podgojene figure režima balave po mikrofonima. Trguju narodnom nesrećom, obesno se valjaju u bahanalijama, a odmaraju i leče u inostranstvu.

U istoj ovoj rubrici, u decembru 2013. sam najavio odlazak u konzule lokalnog podgoričkog šerifa. Za razliku od lokalnog, veliki šerif, feudalni gospodar brenda “Crna Gora”, nema taj luksuz da završi političku karijeru. Nema čak ni onu sanadersku “privilegiju” da okonča u zatvoru, jer nema nikog ko može da mu zaštiti sve ono što ostaje van zatvora. Jasno je Đukanoviću da njegovu fizičku sigurnost, kao i ono što mu je porodica “skućila” u ovom tranzicionom rudniku može da odbrani samo odan policijski aparat privatne države. Vrlo je složena sadašnja Đukanovićeva politička i životna jednačina. Pod očiglednim pritiskom mafijaških dugova i onog što se pitomo pokriva frazom “međunarodne obaveze”, on ima samo jedno “održivo” rješenje: neograničenu vlast.

Sa druge strane, Amerikanci kao dugogodišnji čuvari Đukanovićevog režima, naočigled njegove UDBE treniraju “B” politički tim ako bi on “slučajno” pao sa vlasti. E sad, to što tim “B,” opet po američkim upustvima i recepturi, žestoko gađa Đukanovića na temu kriminala i korupcije i širom otvara vrata toj “slučajnosti” je tipično američki, cinično-tehnokratski pristup. Jenkiji u ovom trenutku (p)održavaju i Đukanovića i tim “B” i poručuju im – borite se za svoje pozicije, budite “pozitivna” konkurencija, jer delite iste NATO “vrijednosti” i ciljeve. Smajli. Đukanović je u toj monstruoznoj NATO igri prilično inertan, bez zanosa i energije, za razliku od “B” tima koji se i pali i radi na mešavinu novca i iskrene mržnje. Stoga, Đukanović mora hitno da pronađe krupan razlog da iskoči iz tog kruga pre nego što se isti zatvori, a on tamo ostane zaključan i nebitan. A da pokuša da resetuje odnose sa Rusima? Svakako, potreban mu je neki ozbiljan politički zemljotres kako bi razvalio taj samostezajući američki krug i u “vetar ga rasuo”. Neki krupan incident kako bi u figurativnom, a zašto ne i u praktičnom smislu uveo policijski čas? Jer, tišina u njegovim godinama prija. Nema priče o platama, penzijama, socijali, o nerešenim ubistvima, korupciji, kriminalu… Živi se na tačkice i između njih koje on sam docrtava. Ili briše. A u međuvremenu, možda se i Rusi “sete”.

Dosadašnje istorijske statistike pokazuju visoku korelaciju između svetskih ratova i promene vlasti u Crnoj Gori. Tačnije, promena vlasti se ovde dešavala isključivo nakon svetskih ratova. Pa, čemu da se nadamo?

Izvor: Fond Strateške Kulture