O nekim pitanjima u radu Haškog tribunala

Letnji raspust u MTBJ formalno će trajati do kraja sledeće nedelje, ali će se sudski procesi realno obnoviti tek 19. avgusta 2014. godine, kada se nastavlja unakrsno ispitivanje Gorana Hadžića. Rasparava u predmetu generala R. Mladića nastaviće se tek 25. avgusta.

Istovremeno, pred početak raspusta niz optuženih su postavili interesantna pitanja koje MTBJ i njegov blizanac MRMKT[1]treba da reše u skorije vreme.

Kao prvo, bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić je zatražio sprovođenje istrage prema tužilaštvu MTBJ zbog kršenja poretka prilikom utvrđivanja istine (contemptofthecourt). To nije prva žalba Radovana Karadžića kojom pokreće takvu istragu. Sud je već dva puta odbacio njegove prethodne tužbe. Međutim, svaki put postaje sve teže to činiti. Sve je očiglednije da sud deluje po principu “ruka ruku mije”. Kako je i moglo biti drugačije kada je tribunal od početka ustrojen na defektnom principu: “Tribunal se sastoji iz Sudskog veća, Tužilaštva i Sekretarijata” (Član 11. Statuta). Na taj način, teško je zamisliti da će jedna ruka naneti štetu drugoj ruci! Sve do sada, sudije koje su razmatrale tužbe Karadžića tvrdile su da nisu nadležne da donesu konačnu odluku. No, ovaj put žalbu R. Karadžića razmatra novi sudija iz MRMKT koji je doneo odluku da on ima jurisdikciju nad ovim, ali da prvo o tome treba da se izjasni Pretresno veće.

Svaki put je sve teže smisliti argumentaciju. Premda Tribunal, izgleda uopšte ne brine o argumentima. Tako je Tužilaštvo istaklo sledeći “argument”: zahtev treba odbaciti jer nema osnove da se Tužilaštvo prizna krivim za kršenje poretka prilikom utvrđivanja istine. A sama tužba se i ticala pitanja da li treba postaviti specijalnog tužioca za razmatranje tog pitanja. Znači, Tužilaštvo je odgovorilo na potpuno drugo pitanje, a ne na ono koje je bilo zadato.

Još jedan važan zahtev Radovana Karadžića jeste zahtev o sprovođenju novog sudskog procesa ili obnavljanja dela iznošenja odbrane.

Prvo o alternativnom zahtevu. Radi se o tome da je pre nekoliko nedelja Biblioteka V. Klintona opublikovala nekoliko hiljada novih, do sada tajnih dokumenata, koji se tiču rata u Bosni i Hercegovini 1993-1995. godine. Tako je na primer Radovan Karadžić otkrio tajnu poruku brigadira Džonsa u kojoj se saopštava o sastanku na kome su pruženi dokazi toga da je sva šteta koja je naneta UNPROFORU, zapravo naneta od strane bosansko-hercegovačkih muslimana. Slična vrsta dokumenata ima ogroman značaj za odbranu R. Karadžića i njegov zahtev za obnovu dela procesa sa iznošenjem dokaza odbrane je apsolutno opravdan.

Međutim, glavni zahtev predsednika Republike Srpske tiče se novog sudskog procesa. Činjenica da je tokom čitavog procesa Tužilaštvo stalno kršilo svoje obaveze po pitanju pružanja dokumenata na uvid, posebno onih koji su sadržali informaciju važnu za odbranu optuženog.

Pred početak zaštitnog dela procesa (oktobar 2009. godine) Tužilaštvo je stavilo na uvid R. Karadžiću 1625 svedočenja svedoka što iznosi skoro četvrt miliona stranica teksta. Međutim, pred kraj zaštitnog dela procesa (maj 2012. godine) ispostavilo se da je Tužilaštvo imalo skoro još petsto iskaza različitih svedoka, u kojima su sadržane informacija koje opravdavaju Karadžića. To je iznosilo više od 335 hiljada stranica teksta. Međutim, već je bilo nemoguće iskoristiti te materijale, jer je isteklo vreme predviđeno za zaštitu Karadžića.

Međutim, tokom procesa R. Karadžić je neprekidno skretao pažnju Pretresnom veću na to da Tužilaštvo ne ispunjava svoje obaveze po pitanju pružanja dokumenata na uvid. Ukupno je odbrana podnela blizu sto tužbi za zahtevom sudu da primeni vlast i natera Tužilaštvo da izvršava svoje obaveze. Međutim, sud se praktično uvek stavljao na stranu Tužilaštva. Čak i tada kad nije bilo moguće ne priznati kršenja od strane Tužilaštva, sudije su primenjivale novu teoriju kako utvrđena narušavanja ne bi povukla nikakve sankcije prema počiniocu (ukoliko je počinioc bilo tužilaštvo). Sudije su smislile sledeću formulaciju: “Da, bilo je narušavanja, ali ono nije značilo suštinsko kršenje prava optuženog”! Možemo se samo diviti besčašću ovakvih sudija!

Sudbina ovog zahteva R. Karadžića sa jedne strane je izgleda već predodređena. Kada bi ovaj zahtev razmatrale druge sudije, tada bi postojale teoretske šanse da sudski proces koji je vođen uz kršenje ljudskih prava optuženog bude proglašen nevažećim i bude imenovan novi proces. Međutim, u ovom slučaju – kada će pitanje o proglašenju procesa nevažećim razmatrati te iste sudije koje su svih prethodnih pet godina, bez obzira na sve, uporno tvrdile da je sve dobro – takva odluka bi bila odluka protiv njih samih.

Možda se R. Karadžić nada da će, primivši odbijanje Pretresnog veća, on moći da se obrati Žalbenom veću, gde će šanse na imenovanje novog procesa biti veće.

Međutim, postoji još jedan razlog koji može imati ključnu ulogu u tome da novi proces po predmetu R. Karadžića, bude naznačen. I to upravo od strane Pretresnog veća. Radi se o tome da je rad sudija – ugodna stvar. To je dobar biznis i niko od tog biznisa neće dobrovoljno odustati.Niz sudija MTBJ takođe su izabrani za sudije MRMKT (T. Meron, K. Fljuge, A. Ori, Deh. Moloto, K. Agius Li Dakin, P. Robinson i B. Hol). Ta gospoda se u odnosu na druge oseća toliko sigurno da će oni nastaviti da dobijaju svoju platu i posle zatvaranja MTBJ. Međutim, druge sudije MTBJ koje nisu izbarali u MRMKT se ne osećaju toliko sigurno: njihova punomoćja su odavno istekla, kao što je odavno isteklo i punomoćje samog MTBJ. Nedavno su članovi Pretresnog veća u predmetu R. Karadžića bili prinuđeni da objašnjavaju tu činjenicu zašto i dalje nose sudske mantije bez obzira što je istekao rok njihovog punomoćja. I sudije su smislile sledeći argument: “Mi moramo razmatrano delo razmotriti do kraja, u suprotnom će to predstavljati kršenje Vaših prava gospodine Karadžiću!”

Zanimljivo je u vezi sa tim napomenuti da niko od članova Pretresnog veća u predmetu R. Karadžića (O-Gon Kvon, H. Morison, M. Baird i F. Latanci) nije izabran u sastav MRMKT-a i oni se po okončanju predmeta R. Karadžića moraju lišiti svojih gigantskih primanja. Međutim, postoji izlaz – utvrditi da je Tužilaštvo beznadežno upropastilo sudski proces i radi zaštite prava gospodina R. Karadžića je neophodan novi proces! Naravno, dozvolivši da su prava R. Karadžića narušena, to delo već neće prepustiti drugom, jer “ruka ruku mije” i drugo prijateljsko sudsko veće će takođe naznačiti novi sudski proces (na primer, slučaj Prlić ili predmet Stanišića i Župljanina). Tako će sudije međusobno razmeniti mesta. Tako će sebi obezbediti posao (tačnije plate) vodeće sudije današnjice. Pa ne mogu njihovi talenti tek tako da propadnu na vrhuncu njihove nezavisnosti i nepristrasnosti!

____________________________________

[1] Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične tribunale (Mehanizam za međunarodnekrivične sudove)

Izvor: Fond Strateške Kulture