Politički aspekti napada na premijera Vučića

Svaki događaj od šireg političko-bezbednosnog značaja u Bosni i Hercegovini ima najmanje dva tumačenja. Za Srbe je napad na policijsku stanicu u Zvorniku nesumnjivo bio teroristički čin, dok se iz bošnjačke perspektive radilo o krvnoj osveti. Tako se i napad na premijera Srbije Vučića u Memorijalnom centru u Potočarima u Sarajevu minimizira i naziva incidentom i gnusnim činom, dok je za Srbe pokušaj linča i neuspeo antentat. Posmatrano u političkom kontekstu, u Potočarima se dogodio atentat na Vučićevu politiku pomirenja i praštanja, njegova ispružena ruka, metafora koju premijer Srbije često koristi, ostaće da visi u vazduhu.

S druge strane, u Potočarima je ispaljen i hitac u sarajevsku politiku, po kojoj su u ratu Bošnjaci bili žrtve i stradalnici, a Srbi zločinci i divljaci. Navedena matrica forsirala se kao pogodno  sredstvo za preustroj BiH koji bi umesto države sastavljene od dva entiteta, trebalo da iznedri centralizovanu državu koju bi činilo pet multietničkih regiona. Na osnovu prizora koje je svet video u Potočarima stvari izgledaju sasvim drugačije. Po rečima spoljnopolitičkog komentatora Hajrudina Somuna, divljaštvo pokazano u Potočarima ravno je onom koje ispoljava Islamska država.[1]

Zašto je Vučić išao na skup na koji nisu hteli otići ni predsednik Srbije, Tomislav Nikolić, ni Milorad Dodik, predsednik Srpske, ni Mladen Ivanić, predsedavajući Predsjedništva BiH? Zašto je otišao i pored javnog upozorenja svog ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića izrečenog dan ranije da se radi o visoko rizičnom skupu na koji su već stigli ekstremisti? Verovatno je Angela Merkel bila veći autoritet od svih navedenih, te su njene reči zvučale ubedljivije. Ko je od brojnih, nikad dovoljno iskoordinisanih policijskih tela i bezbednosnih agencija, najviše zatajio? Prsti javnosti najviše su upereni u Direkciju za koordinaciju policijskih tela i njenog direktora Mirsada Vilića, koji nije dozvolio da pripadnici MUP-a Republike Srpske neposredno obezbeđuju premijera Vučića, niti da budu prisutni na prostoru mezarja, gde se odvijala centralna manifestacija. Onaj ko je „vadio kestenje iz vatre“ bio je MUP Republike Srpske, čijim pripadnicima treba odati priznanje, kao i ministru Draganu Lukaču, zbog lucidnosti u donošenju bezbednosnih procena i odluka“, jer je naložio da pripadnici Specijalne jedinice MUP-a Republike Srpske u civilu budu raspoređeni unutar okupljene mase, a oni su najviše i pomogli Vučiću prilikom izvlačenja.

Da li je napad na Vučića imao političku pozadinu? Podatak koji u tom smislu najviše tereti Bakira Izetbegovića, člana Predsedništva BiH i trenutno najvažniju bošnjačku političku figuru, glasi da je komemorativni skup u Potočarima, između ostalih, obezbeđivalo i 150 pripadnika agencija „Securitas“, koja je u vlasništvu Mirsada Ćatića, Izetbegovićevog savetnika, navodno volonterski[3]. Na fotografijama i televizijskim snimcima koje su napravile brojne medijske kuće, vide se neki od pripadnika pomenute agencije[4] kako se kamenicama bacaju na Vučića, i da se policija bori sa njima. Međutim, svaki događaj, koji ima značajniju političko-bezbednosnu konotaciju, kao što pravila nalažu, treba posmatrati u kontekstu regionalnih, pa i geopolitičkih prilika. Jedino na taj način događaj, poput pokušaja linča premijera Vučića u Potočarima, može biti pravilno objašnjen.

U tom kontekstu prva asocijacija jeste britanska rezolucija o Srebrenici koja, zahvaljujući ruskom vetu, nije usvojena od Saveta bezbednosti UN. Britanci su bili nevjerovatno uporni, nudili su više verzija rezolucije, i Ruse, koji su prvenstveno nameravali da prijetnjom vetom spriječe stavljanje rezolucije na dnevni red sednice Savjeta bezbednosti, primorali da veto i upotrebe. Ali, zašto je Britancima toliko bilo stalo da rezolucija o Srebrenici bude usvojena, koji su im ciljevi bili, koje efekte su hteli postići? Odgovor, kao i obično, nudi „trag novca“.

Naime, nakon što su ruski privrednici, uvažavajući sugestiju predsednika Putina, povukli deo novca iz britanskih banaka, a radi se o sumi od 174 milijarde dolara, Britanija se našla pred finansijskim krahom ravnom onom iz 2008. godine. Kako bi se sprečio bankrot, ponovo, kao i 2008. godine, angažovana je Sanela Dženkins[5] s namerom da odobrovolji kralja Salmana[6] da uloži milijarde dolara u britanske banke, i tako predupredi finansijski krah. A šta bi Dženkinsova u kontaktima sa saudijskim kraljem, kojeg poznaje još dok je bio šef obaveštajne službe kralja Fahda, kao protivuslugu za finansijsku pomoć, mogla ponuditi, nego širenje saudijskog uticaja u srcu Evrope, odnosno na teritoriji BiH, koji se najlakše može postići radikalizovanjem prilika. U tom kontekstu treba posmatrati britansku inicijativu za usvajanje rezolucije o Srebrenici, ali i hutbu kojom je u petak, dan uoči skupa u Potočarima, glavni imam džamije Kralja Fahda u Sarajevu, Nezim Halilović Muderis, pozvao na „uništenje“ lobista protiv rezolucije o Srebrenici i njihovih porodica, kao i „entiteta sazdanog na zločinu i genocidu“.

Ta džamija je pod ingerencijom Saudijske Arabije, i ima eksteritorijalni status. Muderis za svoj rad ne odgovara rejsu Kavazoviću, već starješinama iz Saudijske Arabije. Tako se otvara prostor za poznatu priču o vehabijskoj ideologiji i svim bezbednosnim implikacijama koje su njeni sledbenici stvorili u BiH. Očito je da strani centri moći nastoje do krajnosti radikalizovati prilike u BiH a primenom različitih psiholoških operacija njene narode guraju na ivicu građanskog rata. Linč premijera Vučića trebalo je da bude uvod u ratne sukobe koji bi zapalili Balkan.[7]

___________________________________

[1] http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=159100

[2] Tekst Živi ništa ne znaju, poučite nas mrtvi, Oslobođenje, Sarajevo, 14.07.2015, str. 12. i 13.

[3] Tekst Izetbegović preko svog savjetnika imao 150 zaštitara u Potočarima, Dnevni avaz, 14.07.2015, str 2.

[4] Prepoznatljivi su po bijelim majicama i akreditacijom okačenom oko vrata.

[5] Rođena u Sarajevu kao Sanela Ćatić. Dženkinsonova je izuzetno bogata, zahvaljujući dobroj udaji, ali je berzanskim operacijama uvećala kapital koji iznosi oko 400 miliona funti. Omogućila je zemljakinji Arminki Helić prijem kod kraljice i sticanje titule baronese, a time i stalno mjesto u Domu lordova Britanskog parlamenta. Helićeva je bila savjetnica britanskog ministra spoljnih poslova Viljema Hejga, a i danas je vrlo uticajna u Konzervativnoj stranci aktuelnog premijera Dejvida Kamerona.

[6] Salman bin Abdulaziz el Saud je kralj Saudijske Arabije. Na prestolu je od 23. januara 2015. godine, kada je naslijedio polubrata Abdulaha. Salman je za vladavine kralja Fahda, koji je Saudijskom Arabijom vladao prije kralja Abdulaha, bio šef obavještajne službe

[7] Kako piše list Alo, koji vlast u Srbiji često koristi za nezvanično plasiranje onog što misli, penzionisani agent britanske obavještajne službe MI6 Džordž Bazbi glavni je organizator nereda i pokušaja likvidacije premijera Srbije Vučića u Srebrenici. Kako navodi ovaj list, Bazbi je tokom juna boravio u BiH, a od 1. do 7. jula bio je u Beogradu, zatim se ponovo vratio u Bosnu odakle je otišao za London. Dalje se navodi da je upravo Bazbi preko svojih prijatelja u BiH organizovao napad na Vučića u Potočarima, a oslonac je imao u desničarskom – ekstremističkom krilu partije Bakira Izetbegovića. http://pressrs.ba/info/vijesti/britanska-tajna-sluzba-organizovala-napad-na-vucica-14-07-2015

Izvor: Fond Strateške Kulture