Slobodan Milošević – čovek za divljenje

Kako je izgledala Srbija pod okriljem Trećeg Rajha, u prethodnoj verziji „Ujedinjene Evrope“ u bolnom je pamćenju. Kako izgleda Srbija pod okriljem NATO pakta i njegove Evropske Unije, bolno vidimo sada.

Ipak, Srbija još živi, i okupirana, opljačkana i desetkovana, izaziva strah, nespokoj i mržnju svojih neprijatelja – neprijatelja čovečanstva.

Ona je i slavna u svetu zbog svog otpora Trojnom paktu i NATO paktu. To je naša, Istorijska Srbija. To je slobodna Srbija Slobodana Miloševića.

Slobodan je, na čelu srpske porodice, očinski branio i kuću i decu i na kraju se žrtvovao da bi spasao njihovu budućnost. Ubijen je od strane haškog tribunala – najmonstruoznije kriminalne tvorevine novog antiljudskog poretka. Ali, sa takvim ocem, odbranili smo Republiku Srpsku, a sa njom i pravo i mogućnost obnove Istorijske Srbije.

Sa takvim ocem, NATO smo 1999. od najstrašnijeg zločina agresije u savremenoj Evropi doveli „k poznaniju prava“ u Savetu Bezbednosti i Rezolucije 1244, koja osigurava da će kidisanje hijena na Kosovo i Metohiju prestati uskoro, u usponu slobodnog sveta, koji poziva Srbiju da se u njega vrati, i da se vrati sebi.

Naš otac Slobodan Milošević je sav bio deo te Srbije, živeo je i herojski pao za Srbiju. Bio je i vesnik novog sveta, sveta ravnopravnih, i nosio je u sebi ono najbolje što je čovek, Srbin i državnik svoga doba mogao biti.

Imao je najbolje iz svog vremena – svest da se socijalna pravda, ljudsko dostojanstvo, slobodno stvaralaštvo i državni suverenitet moraju braniti po svaku cenu, kao i svest koliko je oligarhijski zapad opasan protivnik, neprijatelj čovečanstva.

Imao je i ono najbolje što krasi srpski narod vekovima – nepokolebljivu veru, čast i spremnost na žrtvovanje u služenju otadžbini i porodici.

Svako ko se danas divi Vladimiru Putinu, mora se diviti i Slobodanu Miloševiću. Ko ne razume tu vezu, pokazuje da nije potpuno razumeo ni jednog ni drugog. Šibana 10 godina svim sredstvima zapadne agresije, Miloševićeva Srbija je bila mnogo bolje mesto za život, od ove iscrpljene kolonije kojoj kao jedinu utehu nude pohvale zapadnih okupatora svojim marionetskim službenicima.

Subverzivni ratovi, subverzivna politika i subverzivne ideologije, terorizam, organizovani kriminal, ilegalna trgovina oružjem, drogom, belim robljem i ljudskim organima, agresija, rakete, bombe, osiromašeni uranijum, medijska lobotomija kojom se žrtve predstavljaju kao zločinci – to su sve metode koje su primenjivali i još uvek primenjuju „demokratski zapad“, NATO i EU radi neograničenog kolonijalnog gospodarenja našom zemljom i fizičkog i duhovnog zatiranja srpskog naroda.

Možda neke druge zemlje mogu graditi „partnerstvo“ i „prijateljstvo“ sa NATO paktom. Ali za Srbiju, ako je suverena, to prosto nije moguće. Bar ne dok ne naplati ratnu odštetu i NATO ne promeni odnos prema njoj.

Dakle, dilema našeg opstanka je: ili je ispravna stvar NATO agresija ili naša odbrana od nje. Ta dilema se ne može izbeći ili zaobići, jer se te dve stvari uzajamno isključuju.

Sa Slobodanom Miloševićem imali smo odbranu, dostojanstven život, poštovanje u svetu i perspektivu razvoja, dok njegovim svrgavanjem, izručenjem i ubistvom dobijamo demografski, ekonomski i duhovni genocid u okviru „evroatlantskih integracija“, odnosno realnost NATO agresije.

Od „NATO revolucije“ 5. oktobra 2000, odrekli su se već svi njeni zavedeni učesnici, ali se svejedno korumpirane garniture pete i šeste kolone kao NATO marionete otad smenjuju na vlasti. Ne priznaju to javno, ali sav sadržaj njihove politike kaže „NATO agresija je bila u pravu“. To je nelegitimna antinarodna politika poništavanja Srbije.

O ulozi „prijateljskog NATO-a“ u „zaštiti Srba na Kosovu i Metohiji“ predsednik SRJ Slobodan Milošević je već u februaru 2000. godine rekao:

„Ova sramna misija tzv. međunarodne zajednice na Kosmetu, koja je na svim poljima pretrpela potpuni fijasko, treba što pre da se okonča i da vlasti naše zemlje preuzmu svoje pune ingerencije na tom suverenom delu naše teritorije.“

Taj stav je, bez sumnje, ključno ubrzao pripreme za njegovo svrgavanje.

Jedan od glavnih arhitekata agresivne istočne politike SAD Stroub Talbot, kroz pero svog saradnika Džona Norisa priznaje da je uzrok NATO agresije „otpor SR Jugoslavije širim trendovima političkih i ekonomskih reformi, a ne položaj kosovskih Albanaca“. A otkad se te reforme uspešno sprovode, u Srbiji (naravno bez Kosova i Metohije) umrlo je 500.000 ljudi više nego što se rodilo. Ropstvo je po svemu gore nego rat.

Tek što je došao na vlast, Vladimir Putin je Srbiji pružio ruku pomoći, sklapajući sa vladom Slobodana Miloševića sporazum o slobodnoj trgovini.

Ta ruka je i dalje pružena prema Srbiji i štiti je i kad nema ko da je primi. U međuvremenu je toliko ojačala da je postala i izvor i garant nade i sigurne budućnosti za ceo svet.

Odajući poštu Slobodanu Miloševiću danas, 10 godina posle njegovog ubistva, mi širimo blagodatni oganj slobodne Srbije, Srbije koja ustaje i sprema se da prihvati pruženu ruku.

Slobodana su zbacili da bi privremeno amnestirali NATO i teroriste i započeli okupaciju. Izručili su ga u Hag da bi ustavnim pučem ukinuli SRJ i pretvorili je u labavu državnu zajednicu Srbije i Crne Gore i na posletku su ga ubili da bi razdvojili dva oka u glavi i iščupali srce Srbije. Pokušavaju da nas pretvore u hordu oceubica i jeretika. Uzalud. On živi u nama. A njegovu i našu snagu, snagu ljubavi prema bližnjem i prema otadžbini, oni nikad ne mogu razumeti.

Slobodanu Miloševiću se ne možemo odužiti, kao što se deca ne mogu odužiti roditeljima. Ali se moramo odužiti svojoj deci, nastavljajući da živimo, borimo se i radimo ZA SRBIJU.

Slobodan nam je poručivao iz Haga:

„Treba nam snažan i jedinstven front borbe za slobodu i izlazak iz siromaštva, ropstva i poniženja.

Jedinstvo patriotskih snaga je čist i istorijski jedino moguć i opravdan odgovor na politiku razbijanja države i preuzimanja materijalnih resursa u ruke stranog kapitala, na osiromašenje građana i pretvaranje obrazovanih, kvalifikovanih radnika i seljaka u robove novog svetskog poretka.

Imamo samo jedan zadatak – da zaštitimo zemlju i narod od ropstva. Samo kada se ponovo uspostavi sloboda i nezavisnost zemlje može se govoriti o drugim zadacima. Sada je sloboda jedini zadatak.

Cilj treba da bude – ostvarenje jedinstva naroda kakvo je bilo u vreme agresije NATO, jer agresija se nastavlja drugim sredstvima.

Nijedna kolonija nikad nije bila razvijena, i nikakva obećanja ne dižu standard i ne razvijaju zemlju.

Sada je glavni interes naroda i države da se demontira marionetska vlast.

Narod mora da pobedi.“

Razumeli smo vrhovnog komandanta. Pokret kojim ćemo izbaciti NATO iz Srbije je već započeo i u nedeljama i mesecima pred nama on će oprati lepo lice naše majke Srbije.

ZA SRBIJU – DO POBEDE!

(Izlaganje predsednika Pokreta za Srbiju Vladimira Kršljanina na proširenoj sednici Predsedništva Pokreta posvećenoj desetogodišnjici ubistva Slobodana Miloševića 10. marta 2016. Kršljanin je i sekretar Međunarodnog komiteta «Slobodan Milošević», a ranije ambasador SRJ i pomoćnik Slobodana Miloševića za međunarodne odnose)

Izvor: Fakti