Strategija Bžežinskog o razvlačenju Rusije na dva fronta

Ratnici Islamske države Iraka i Levanta (IDIL) ne dolaze iz prošlosti niti u prošlosti traže uzore. Koriste se modernom tehnologijom: filmskom kamerom, kompjuterom i ajfonom. U izdanju IDIL-a štampa se „Dabik”, luksuzni časopis na nekoliko jezika. IDIL svakodnevno objavljuje više od 90.000 propagandnih poruka na društvenim mrežama. Početkom ovog meseca programeri IDIL-a predstavili su kompjutersku igricu u kojoj igrač može da izabere lik-džihadiste i da osvaja poene ubijajući vojnike zapadnih armija.[1] Sve to je u suprotnosti od učenja selefizma, kojeg je IDIL deklarativno prihvatio kao način praktikovanja islama. Selefisti, naime, uzore nalaze u tri prve generacije muslimana i u njihovom načinu života, koji je nespojiv sa životom ideologa IDIL-a.

Možda se objašnjenje nalazi u činjenici da je od 25 komandanata IDIL-a njih 17 imali priliku da se pre „stupanja na dužnost“ druže u američkom zatvoru u Iraku. Jedan od njih je i El Bagdadi, samoproglašeni kalif IDIL-a, koji je javno izneo da okosnicu njegove vojske čine „Sadamovi oficiri“. Vojska IDIL-a je „amorfna“, ali jedinice su vrlo pokretne. Surovim postupcima sa zarobljenima žele stvoriti paniku i strah kod protivnika, odnosno proizvesti efekte koji će im biti od koristi u daljem ratovanju. Prioriteti IDIL-a su poznati: proterivanje ruske flote sa Mediterana, a što se namerava postići rušenjem Bašara el Asada. Nakon toga usledilo bi ubacivanje jedinica IDIL-a na Balkan, da bi se sankcionisali neposlušni, a potom na krajnje odredište – Zakavkazje, kako bi se destabilizovala eksploatacija izvorišta nafte i korišćenje cevovoda, i uopšte, stvorila otvorena pretnja Rusiji sa juga. Bivši predsednik Gruzije, Mihail Sakašvili, nalazi se u Kijevu, gde ga je ukrajinski predsjednik Petro Porošenko imenovao za direktora jednog savetodavnog odbora[2], ali u odgovarajućem momentu, Sakašvili će izaći u javnost sa „legitimnim zahtevima“ za vraćanjem Južne Osetije i Abhazije Gruziji. Iako je izjavio da se ne namerava vraćati u Gruziju[3] povodom poziva na saslušanje i davanje izjave na okolnosti mnoštva krivičnih dela za koje ga tereti državno tužilaštvo, Sakašvilijeva buduća uloga je da bude novi-stari destabilizator Zakavkazja. Udarne jedinice IDIL-a, ali i Al Kaide biće prebacivane i u Kazahstan, Uzbekistan, Turkmenistan i Tadžikistan. Posebna strategija priprema se za Kazahstan i Uzbekistan, a sve kako bi se destabilizovale prilike u navedenim zemljama, sa ciljem da Rusija pored pritiska sa zapada, odnosno u Ukrajini, ima pritisak i sa juga.

Tvorac teze da na Rusiju treba istovremeno vršiti pritisak sa dve strane je Bžežinski, koji je još u svojoj poznatoj knjizi Velika šahovska tabla, izneo procenu da je Rusija bez Ukrajine minorna geopolitička sila. Danas Bžežinski smatra da Rusiju treba iscrpiti preko finansijskog sektora i sankcija, te materijalno i vojno u sukobu sa baltičkim zemljama i Poljskom[4], Nemačkom, a potencijalno i sa Finskom. Politički zvaničnici Estonije i Poljske već su se oglasili u duhu doktrine Bžežinskog, dok je Finska bila prilično suzdržana tokom sukoba u Ukrajini. Novo izdanje „Bele knjige“, koja definiše spoljnu i bezbednosnu politiku Berlina, biće objavljeno početkom leta, po završetku NATO samita. Očekuje se da najviše prostora bude posvećeno odnosu Nemačke prema Rusiji. Prema izjavi Ursule fon der Lajen, njemačke ministarke odbrane, „nikako se ne može očekivati da se u novom strateškom dokumentu Bundesvera, Rusija označi kao u prethodnom, iz 2006. godine“[5]. U „Beloj knjizi“ iz 2006. godine, Rusija je, naime, ocenjena kao zemlja s kojom Nemačka nastoji izgraditi bliske odnose, kako u EU tako i u NATO.

Pojedini NATO komandanti nastoje da projektuju željenu situaciju te se u javnosti oglašavaju sa svojom ocenom odnosa Rusije prema baltičkim zemljama. Tako je Herbert Makmaster, zamenik komandanta kopnenih snaga SAD, izjavio da nije za uvođenje američke pešadije u Ukrajinu, ali naglasio da jeste za njeno dislociranje blizu Rusije. Za ilustraciju je naveo: Severna Koreja ne napada na Južnu – zato što zna da su sa druge strane granice i američke kopnene snage.[6]  Britanski ministar odbrane, Majkl Falon, izjavio je da postoji „realna i prisutna opasnost“ da će Rusija pokušati da destabilizuje baltičke zemlje i da se tenzije između Moskve i NATO „zagrevaju“.[7] Zamenik komandanta NATO snaga u Evropi, britanski general Edrian Bredšou, izjavio  je u Londonu, u Kraljevskom institutu za odbrambene studije, da NATO mora da se sprema za „mogući iznenadni napad Rusije na jednu od država članica“.[8] Što se tiče „zapadnog fronta“ sve su prilike da će primirje biti nestabilno, ali će ipak trajati sve dok SAD ne isporuče Kijevu oružje i vojne instruktore[9]. Tada se može očekivati da će direktni čovjek Vašingtona, Arsenij Jacenjuk, preuzeti stvari u svoje ruke i sa „Desnim sektorom“ proizvesti nove sukobe, dok će instalirane NATO trupe u baltičkim zemljama biti u stanju pripravnosti i u funkciji moralne podrške.

Neumorni Bžežinski, ujedno, ubeđuje američku administraciju i Senat da je potrebno raditi na zahlađenju odnosa Kine i Rusije kroz pojačano uvlačenje Kine u privredu SAD i povlašćen status u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (World Trade Organization –WTO) jer, po Bžežinskom, dok je god Kina uz Rusiju, ili se drži po strani, ne može se nauditi ruskoj privredi. Stoga Bžežinski ceni da treba iskoristiti to što je 37 % kineskih ekonomskih kapaciteta angažovano u SAD i kroz pojačanu ekonomsku saradnju pridobiti Kinu. U doktrini Bžežinskog i dalje je prisutan stav da je „čim se završi s Rusijom, sledeća meta Kina“. Naravno da je Bžežinski od Kine pročitan i da je trenutna kineska nezainteresovanost i suzdržanost povodom sukoba u Ukrajini prouzrokovana time što Kina traga za platformom kojom bi zaštitila ekonomske interese u SAD i EU. Uostalom, zamenik načelnika odjeljenja CK KP Kine za međunarodne odnose, Džou Li, tokom susreta sa ruskim novinarima izjavio je: „Rusija i Kina se susreću sa različitim izazovima. Ali mogu sa sigurnošću da kažem da ćemo se uskoro suočiti sa još većim brojem izazova. Mi se moramo zajednički boriti i štititi interese naših zemalja. Najvažnije je da ne dozvolimo da se zabijaju klinovi u odnose dve zemlje, što bi Amerikanci mnogo voleli da vide.“[10] Ne treba da bude iznenađenje ako SAD, sledeći ideju Bžežinskog, ponude Kini da njene robe imaju prioritet za uvoz u SAD. Isto tako, ne treba isključiti ni mogućnost drugih opcija i scenarija koji bi imali za cilj komplikovanje kinesko-ruskih odnosa.

_______________________________

Odrednice:

[1] http://fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/crna-uniforma-dzelata-islamske-drzave-sa-prorezima-za-oci-nije-li-to-aluzija-na-betmena

[2] http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:534232-Gruzija-iznenadjena-Sakasvili-imenovan-za-savetnika-u-Ukrajini

[3] http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:484010-Sakasvili-Ne-vracam-se-u-Gruziju-necu-dati-iskaz

[4]http://fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/bzezinski-plasi-zapad-kosmarima-u-kojima-rusi-za-jedan-dan-zauzimaju-rigu-i-talin

[5] Novosti, Beograd, 22.02.2015. tekst „Bela knjiga crno piše’“

[6] http://fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/makmaster-moramo-granici-rusije-primaci-i-svoje-kopnene-snage

[7] http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/472606/Rusija-je-pretnja-za-balticke-zemlje

[8]„Rusija može poverovati – izgovorio je Bredšou – da veliki broj regularnih jedinica koja je ona u stanju da koncentriše za kratko vreme – što smo imali priliku da posmatramo u njenim munjevitim dejstvima uoči zauzimanja Krima – da nadalje može koristiti ne samo za zastrašivanje i obuzdavanje, nego i za zauzimanje teritorije NATO“. http://fakti.org/oruzje/nato/bredsou-nato-se-mora-spremati-za-moguci-iznenadni-napad-rusije

[9]Bivši komandant NATO na Starom kontinentu, Vesli Klark, izjavio je da bi ukrajinska armija odbranila Debaljcevo da je imala savremeno američko i drugo zapadno naoružanje, pre svega protitenkovsko. http://fakti.org/oruzje/nato/bredsou-nato-se-mora-spremati-za-moguci-iznenadni-napad-rusije

[10] http://ruskarec.ru/news/2014/11/20/sad_zele_da_zabiju_klin_u_odnose_rusije_i_kine_35179.html

Izvor: Fond Strateške Kulture