Trampovo traženje čvrstog tla

Trampovo iznenadno otpuštanje direktora FBI Džejmsa Komija je postalo najnovija svetlucava stvarčica koja privlači pažnju vašingtonske javnosti. Kao što se moglo i pretpostaviti, reakcije su oštro podeljene, duž uobičajenih linija.

Za Trampove pristalice, otpuštanje Komija predstavlja neophodni korak u pravcu „isušivanja vašingtonske močvare“, u skladu sa Trampovim predizbornim obećanjima. S obzirom da je Komi omražen među Demokratama, koji krive njega (zajedno sa Vladimirom Putinom) za poraz Hilari Klinton, možda je kačenje baš njegovog skalpa za zid smišljeno u cilju zbunjivanja i podele opozicije.

Ako je tako, onda nije baš upalilo. Tek što se pojavila vest o Komijevom otpuštanju, Demokrate su vrisnule da je to urađeno da bi se sabotirala istraga u vezi neosnovanih optužbi o saradnji Trampove kampanje i Kremlja. I to je sve što se može čuti na američkim mejnstrim medijima: Rusija, Rusija, Rusija, zataškavanje, zataškavanje, zataškavanje. Očekivano, Republikanci u Kongresu, od kojih mnogi ionako mrze Trampa, su zaplašeni, a oni koji sve vreme zahtevaju imenovanje Specijalnog tužioca koji bi stvar ispitao će možda konačno dobiti ono što traže.

Ukratko, ono što je možda bio prvi odlučni Trampov protivudar na račun permanentne vlade u Vašingtonu će mu se možda vratiti kao bumerang, u vidu pojačanog pritiska protiv njega, od strane istih onih snaga koje su rešene da ga unište. Iznad svega, one se nadaju da će, nastavljajući da talambasaju o „ruskom mešanju“ u američke izbore i, sada, optužujući Trampa da je uklonio Komija da bi zataškao sopstvena zlodela, uspeti da spreče bilo kakvo otvaranje SAD prema Moskvi.

Otpuštanje Komija je došlo baš u trenutku kad smo počeli da viđamo prve znakove da Vašington i Moskva konačno započinju saradnju u borbi protiv radikalnog islamskog terorizma. Da podsetimo, tokom čitave kampanje 2016. godine, tadašnji kandidat Donald Tramp je više puta naglašavao potrebu za dobre odnose sa Rusijom.

Za Trampove protivnike, takva razmišljanja su samo potvrđivala njihove optužbe da je on zapravo marioneta Vladimira Putina, tzv. Sibirski kandidat (aluzija na „Mandžurijskog kandidata“ iz čuvenog holivudskog filma – prim. prev.). S druge strane, Trampove pristalice su to posmatrale kao deo njegove politike „Amerike na prvom mestu“, okončanja „izgradnje nacija“ i nepotrebnih ratova.

Nažalost, pravac koji je Tramp nagoveštavao 2016. nije se za sad ostvario u 2017. Verovatno iz straha od kritičara rešenih da blokiraju bilo kakvo američko-rusko približavanje, prva tri meseca nove administracije je obeležila ona ista antiruska retorika koja je bila svojstvena administraciji Baraka Obame i kampanji Hilari Klinton. Stvari su se dodatno pogoršale u aprilu, posle hemijskog napada u Siriji, za koji su SAD odmah, bez ikakvih dokaza, optužile snage sirijske vlade, koje podržava Rusija, što je povećalo mogućnost direktnog američko-ruskog vojnog okršaja.

Tokom svoje prošlomesečne posete Moskvi, državni sekretar Reks Tilerson je Putinu saopštio da su „odnosi između naše dve nacije na najnižoj tački od kraja Hladnog rata, i da su u spiralnom padu, stvari postaju sve gore… dve vodeće svetske nuklearne sile ne smeju da imaju ovakve odnose. To moramo da promenimo“. Prema Tilersonu, ruski predsednik je klimnuo glavom u znak odobravanja.

I izgleda da se neke promene dešavaju, mada sporo. Otpuštanje Komija je došlo u predvečerje susreta između Tilersona i ruskog ministra spoljnih poslova Lavrova u Vašingtonu, na temu Sirije. Odgovarajući na optužbu lidera Demokrata u Senatu Čarlsa Šumera da je Komijevo uklanjanje imalo veze sa Rusijom, Tramp je tvitovao: „Plačljivi Čak Šumer je nedavno rekao: ‘Nemam više poverenja u njega (Džejmsa Komija).’ A onda glumi indignaciju „isušiti močvaru.“ Tramp se takođe susreo sa Lavrovim, što je objavljeno dosta kasno, kao da je time hteo dodatno da razjari svoje neprijatelje. Sa svoje strane, delujući kao da se i sam priključio Trampovom začikavanju protivnika, upitan da li će Komijevo otpuštanje baciti senku na njegove susrete, Lavrov je dobacio: „Smenili su ga? Ma šalite se, šalite se.“

Važniji od ovoga je Lavrovljev komentar posle sastanaka sa Trampom i Tilersonom:

„Naš dijalog je sada oslobođen ideologije koja je bila tako svojstvena Obaminoj administraciji… Trampova administracija, i sam predsednik, i državni sekretar, u to sam se danas ponovo uverio – preduzimljivi su ljudi i žele da se dogovaraju ne da bi nekome pokazali svoja dostignuća u sferi ideologije, nego da se dogovaraju kako bi rešavali konkretna pitanja.“

Čini se da su Sjedinjene Države sad spremne da sarađuju na nekom nivou, u vezi sporazuma o bezbednim zonama pod zajedničkom garancijom Rusije, Turske i Irana. I, mada je prepun poteškoća i mogućnosti za obnovu neprijateljstava, taj sporazum bi mogao da konačno pripremi teren za napredak ka političkom rešenju sirijskog rata i zajedničko delovanje protiv Islamske države, Al Kaide i njihovih saveznika. Tramp je takođe najavio snabdevanje kurdskih snaga teškim naoružanjem, u pripremi za konačnu ofanzivu na Raku, što je odluka koja će svakako uzburkati odnose sa NATO saveznikom Turskom.

Ovakvi potezi će zasigurno izazvati grčevite pokušaje sabotaže. Na vrhu liste potencijalnih opasnosti je mogućnost reprize aprilskog hemijskog napada pod lažnom zastavom u Idlibu. Takođe postoje izveštaji da je general H.R. Mekmaster, Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost i pretpostavljena siva eminencija iza američkog bombardovanja sirijske avio baze u znak odmazde zbog hemijskog napada, u predsednikovoj nemilosti i da će možda takođe biti otpušten.

Još opasnije, na duži rok, su sve one američke interesne grupe koje svoje uske ciljeve i ambicije stavljaju ispred interesa američkog naroda. Te grupe, podržane od strane mejnstrim/fejk njuz medija, ne mare za bedu i razaranja širom sveta, niti za cenu koju je Amerika platila u krvi i novcu za svoju pogrešnu spoljnu politiku u vremenu posle raspada SSSR. Za njih je Rusija korisnija kao neprijatelj nego kao prijatelj.

Ostaje da se vidi da li će Tramp uspeti da u dovoljnoj meri suzbije svoje domaće neprijatelje da bi se izvukao iz ludačke košulje koja mu je nametnuta. To je ona prava bitka, i ona postaje sve ozbiljnija.

Izvor: Fond Strateške Kulture