Samit velikih u Sankt-Peterburgu

Samit čelnika država-članova Velike dvadesetorice održaće se 5-6 septembra 2013. godine u Konstantinovskom dvorcu u Sankt-Peterburgu. Dvorac se nalazi nedaleko od aerodroma Pulkovo i odgovara svim zahtevima bezbednosti.

Velika dvadesetorica ujedinjuje 19 najvećih nacionalnih svetskih ekonomija i EU. Ukupno zemlje-članice proizvode 90 odsto svetskog bruto-proizvoda i ostvaruju 80 odsto svetske trgovine. Rusija će biti predsedavajući u tom udruženju sve do decembra 2013. godine. Tek onda će predsedništvo u Dvadesetorici preći Australiji.

Krajem 1990-ih godina je postalo očigledno: uzajamne veze ekonomija su toliko velike da odluke koje se usvajaju u okviru posebnih jurisdikcija ne mogu a da ne utiču na tempo razvoja svih drugih ekonomija. Radi koordinacije tih procesa je bio osnovan klub G20, koji ujedinjuje dve desetine najvećih ekonomija sveta.

On je nastao na prirodan način u pravcu koji je najosetljiviji na promene u globalnoj političkoj i ekonomskoj konjunkturi, a to je finansijski segment. Prvih godina Dvadesetorica je bila forum za obične razmene mišljenja ministara finansija i upravnika centralnih banaka. Međutim, situacija se promenila kada je počela globalna finansijska kriza. Tada su političari odlučili da iskoriste mehanizam Dvadesetorice. Tako je ona postala klub šefova država.

U 2009. godini na trećem samitu G20 u Pitsburgu doneta je odluka o jačanju stalnog statusa formata Dvadesetorice i priznavanju da je ona glavna za rešavanje problema svetske ekonomije i međunarodnog valutno-finansijskog sistema. Ta odluka bila je opravdana – najniži nivo krize bio je savladan dosta brzo.

Počela je reforma MMF. Bile su usvojene mere povezane s rešavanjem problema koji su prouzrokovali globalnu krizu. To su problemi finasijskog regulisanja tržišta, koji su postali globalni. Bio je preformatiran Savet finansijske stabilnosti, tačnije rečeno, Forum finansijske stabilnosti, koji je paralelno postojao u Dvadesetorici. On se pretvorio u Savet finansijske stabilnosti.

Treba primetiti da je Rusija prvi put postala predsedadavajući G20 u složeno vreme – kako u ekonomskom, tako i u geopolitičkom smislu. Glavni problem je traženje puteva izlaska iz globalne recesije i neizbežna preraspodela sfera uticaja između osnovnih igrača. Rusija ima šta da kaže po oba ta povoda. Rukovođenje G20 daje Rusiji jedinstvenu šansu da predloži svetu svoju strategiju borbe sa svetskom finansijskom krizom i da postane jedan od tvoraca postkrizne realnosti.

Glavni cilj je da se motivišu lideri najuticajnijeg međunarodnog kluba da razrade sistem mera koji stimuliše ekonomski rast i stvaranje radnih mesta na planeti. To je veoma složen zadatak. Jer dok ne bude zamenjen savremeni ekonomski model, izgrađen na stimulisanju životnog nivoa na račun rasta dugova, stvarati nova radna mesta jedva da će biti moguće.

Danas upravo Rusija ima više nego svi pretpostavke da postane moralni lider za značajan deo sveta. Jer zemlje Zapada, najverovatnije, ne mogu da reše postavljene pred njih ekonomske probleme – suviše veliki su ulozi njihovih elita u umirući model. A Rusija, u krajnjoj instanci, teoretski može da predloži čovečanstvu alternativne ekonomske pristupe i principijelno drugačiji istorijski projekt.

Takav razvoj događaja potpuno je dopustiv. Jer autoritet Rusije – uopšte ne poslednjeg člana svetske zajednice – omogućava joj da računa na pažnju prema njenim predlozima od strane vodećih država planete. I više od toga, ne isključuje se, da za vreme predsedavanja Rusije uloga Velike dvadesetorice u svetskoj ekonomiji suštinski poraste. Već sada vode se pregovori o tome da se G20 pretvori u realni organ upravljanja.

Vrlo je važno da je Rusija dobila mogućnost da formira sopstveni dnevni red susreta G20. Ona je izabrala dva ključna pitanja za razmatranje: o investicijama i njihovom pretvaranju u faktor održivog razvoja i o novim pristupima državnom dugu, o novim kriterijumima ocene dugovne održivosti. Bezuslovno, to nisu jedina pitanja. G20 interesuje širok krug problema. U celini, pojavljuje se pristup reformisanju svetskog valutno-finansijskog sistema, nekim drugim pitanjima globalnog regulisanja. To je vrlo važno u savremenom nemirnom svetu s oštro naraslim pretnjama različite vrste, kako u ekonomskoj, tako i u političkoj sferi.

Na predstojećem samitu Velike dvadesetorice biće svedeni rezultati delatnosti u sferi finansija, ekonomskog rasta i razvoja saradnje. Sada se priprema novi program delovanja za period 2014-2016 godine, koji treba da bude fokusiran na bezbednosti hrane, finansiranju infrastrukturnih projekata, povišenju nivoa finansijske pismenosti stanovništva.

Finansiranje investicija i problematika dugova su tradicionalne teme Dvadesetorice. Šta bi moglo da zameni bankarske kredite, koji su dugo bili osnova finansiranja investicionih procesa? U vezi s prekomernim kreditiranjem zajmoprimaca i problemima bilansa u samim bankama taj izvor finansiranja investicija za izvesno vreme bio je zatvoren. Zadatak Dvadesetorice je da nađe njegovu alternativu. Istovremeno će se Rusija baviti u Dvadesetorici reformisanjem svetske finansijske arhitekture. Osnova svetskog finansijskog sistema će i dalje biti MMF i rezervne valute (dolar i evro). Međutim, oblik finansijskog sistema mora da bude promenjen.

Reč je pre svega o tome da se u MMF promenio odnos glasova među industrijski razvijenim zemljama i zemljama gde se tek formiraju tržišta. To je težak proces. Dolazi do prenosa kvota od razvijenih zemalja na zemlje u razvoju. U godini predsedništva Rusije potrebno je rešiti dva sistemska zadatka. Prvi je da se postigne konsenzus u formuli koja omogućuje da se odredi kvota. Drugo, treba da se postigne revizija raspodele tih kvota, povezavši oba rešenja trećim rešenjem, naime – povećanjem samog iznosa tih kvota ili količine novca koji zemlje-članice predaju MMF kao svoj doprinos.

U Peterburge lideri zemalja Grupe dvadesetorice razmotriće rezultate rada u sferi protivdejstva korupciji. Na samitu će se razmatrati inicijative Rusije u toj sferi – na primer, borba s korupcijom pri sprovođenju velikih međunarodnih sportskih događaja, pri sprovođenju privatizacije i dr. Osim toga, Velika dvadesetorica će razmotriti temu izbegavanja poreza kroz ofšore.

Danas Moskva zauzima jake pozicije na spoljnopolitičkoj sceni. Ona predsedava u Dvadesetorici i namerava da predlaže ubuduće razne varijante programa svetskog razvoja, kako bi on proticao po pravednijim zakonima i normama. Transparentniji i pravedniji uslovi koje predlaže Rusija čine je nenameravanim liderom zemalja koje osećaju pritisak od strane EU i SAD.

U uslovima, kada vodeće zapadne ekonomije preživljavaju velike probleme, Rusija ima veći uticaj, tim pre što istupa kao predsedavajući ne sama, već i u ime zemalja BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Afrika) – najvećih ekonomija savremenog sveta u rastu, koje u znatnoj meri određuju tempo svetskog ekonomskog rasta. Specifičnost ruskog samita biće redovni samit BRIKS, jer 5 tih zemalja su članice Dvadesetorice.

Slično neformalno liderstvo ne znači da Rusija sprovodi konfrontacionu politiku u pogledu Zapada i nekih drugih regiona s kojima ima protivrečnosti. Naravno, odnosi Moskve s nizom zapadnih prestonica ne mogu se nazvati vedrim. Nerešenost problema EvroPRO, tradicionalne izjave o tome da Rusija ne poštuje demokratske slobode, kao i usvajanje takozvanog akta Magnitskog teško da će doprineti uzajamnom razumevanju. Principijalni stav Moskve u pogledu nedopustivosti spoljnog mešanja u unutrašnju krizu, a saglasnost s pravom Irana na sopstveni civilni nuklearni program takođe stvara izvesni antagonizam sa Zapadom. Ipak ne zna se šta bi bilo sa Sirijom, kada bi Rusija zauzela blaži stav. Primeri Libije, Iraka i drugih zemalja kojima su pod izmišljenim izgovorima pokušali da donesu demokratiju na bajonetima, još su sveži u sećanju.

Danas Moskva realizuje politiku pragmatičnih odnosa s partnerima, zasnovanu na uzajamnom poštovanju i poverenju. Aktivni integracioni procesi na postsovjetskom prostoru dokazali su opravdanost takvog prilaza.

Bliže inostranstvo je prioritet spoljne politike Rusije. To nije imitacija, već realna spoljnopolitička strategija u odnosima s onima koji su za to spremni i shvataju korist po sebe. Carinski savez je postao realnost, postoji pomak ka Evroazijskom savezu. Predsedavanje u Velikoj dvadesetorici pomaže da se učvrste ti pozitivni procesi.

Izvor: Vidovdan