Скупи говори Клинтонових

Брачни пар Клинтон је од почетка прошле године зарадио 25 милиона долара држећи говоре, углавном у компанијама које  могу да добију или изгубе баснословне суме новца у зависности од политике владе коју ће, ако победи на изборима следеће године, водити управо Хилари Клинтон.

Откако је напустила челно место у Стејт департменту Хилари Клинтон је стајање за говорницом у просеку наплаћивала 250.000 долара. Према финансијском извештају који је објавио „Вашингтон пост”, њен супруг и она имали су више од сто плаћених јавних наступа за 16 месеци. Огромна популарност као оратора сместила их је у 0,1 одсто Американаца са највишим примањима, што некадашњој првој дами, сенаторки и државној секретарки поприлично одузима легитимитет борца за интересе средње класе. Док се у кампањи за председничке изборе залаже за праведнију прерасподелу богатства, Клинтонова истовремено пријављује да је само од продаје мемоара, које је објавила прошле године, приходовала око пет милиона долара.

Пролаз код најлибералнијих бирача Демократске странке отежаће јој и изражена блискост са Волстритом, због које је многи оптужују да државне одлуке доноси узимајући у обзир интересе својих пријатеља у корпоративном свету. Извештај је показао да су неки од највећих лобиста у Стејт департменту исписивали чекове за добротворну организацију тадашње државне секретарке. Чим је напустила функцију исте корпорације ангажовале су је да се обрати њиховим запосленима.

Да моћна политичка династија води рачуна о онима који уплаћују доларе на рачун њене хуманитарне организације или у њене изборне штабове било је јасно и пре десет година када је „Њујорк тајмс” писао о спони Клинтонових са компанијом „Корнинг”. Произвођач стакла је фонду некадашње прве породице уплатио 250.000 долара, док је прошлог јула за један говор Хилари Клинтон издвојио око 225.000 долара. Тадашња сенаторка је вршила притисак на Кину да олабави трговинске баријере, за шта се залагала и поменута компанија. Према ранијим сазнањима „Волстрит џорнала”, Клинтонова је као челница Стејт департмента утицала на стране владе да потпишу уговоре са америчким компанијама које су уплаћивале прилоге њеној фондацији: „Џенерал електрик”, „Ексон мобил”, „Мајкрософт” и „Боинг”. Сазнало се и да су стране владе куповале утицај код тадашње државне секретарке тако што су слале новац на адресу поменутог фонда у Њујорку. Међу њима је био и Алжир, који је 2010. уплатио пола милиона долара за фондацију „Бил, Хилари и Челси Клинтон”, и који је истовремено уз помоћ лобиста настојао да у Стејт департменту поправи свој имиџ.

Сарадници председничке кандидаткиње казали су да не виде у чему је проблем јер је Клинтонова држала говоре када се повукла са јавне функције. Ипак, њени противници указују да је крупни бизнис знао да је Хилари Клинтон припадница моћне политичке династије а не тек бивша државна секретарка и да је зато тако интензивно улагао у њу у протеклој години и по дана. Информативни сајт „Вокс” сматра да су хонорари за јавне наступе Клинтонових само други назив за поклоне јер су исувише лако зарађени. Осим тога, корпорације су као говорника ангажовале Била Клинтона и за време мандата његове супруге у америчкој дипломатији. У том периоду, од 2009. до 2012, бивши председник је за микрофоном зарадио 50 милиона долара.

Корпорације су издашним хонорарима увећале богатство Клинтонове, али би у Белој кући могле да јој увећају и бриге јер многе од њих имају супротстављене интересе. ИТ гиганти траже реформу система патената, док се фармацеутске куће залажу за статус кво будући да профитирају уз помоћ садашњих правила.

Због веза са крупним капиталом и огромним личним иметком многи бирачи и аналитичари сматрају да Клинтонова није најбољи представник либерала јер не разуме свакодневне бриге доброг дела бирача Демократске странке. Да је вероватно изгубила додир са обичним Американцима чије интересе треба да заступа Хилари Клинтон је показала прошлогодишњом изјавом да је њена породица у време напуштања Беле куће била „без пребијене паре”.

Да ли Обама стварно има само 1.000 долара на рачуну

Извештаје о примањима објавили су и други званичници и претенденти на Белу кућу, па је тако у јавност изашао податак да председник Барак Обама и његова супруга Мишел имају  хиљаду долара на штедном рачуну у банци Џеј Пи Морган. То, наравно, не значи да овај брачни пар нема још уштеђевине. Како јављају амерички медији, Обама је власник државних обвезница у вредности од милион и пет милиона долара и пензионог фонда од око 350.000 долара. Свему томе треба додати и 400.000 долара колико је шеф државе одвојио за студирање своје две кћерке.

Извор: Политика