Skupi govori Klintonovih

Bračni par Klinton je od početka prošle godine zaradio 25 miliona dolara držeći govore, uglavnom u kompanijama koje  mogu da dobiju ili izgube basnoslovne sume novca u zavisnosti od politike vlade koju će, ako pobedi na izborima sledeće godine, voditi upravo Hilari Klinton.

Otkako je napustila čelno mesto u Stejt departmentu Hilari Klinton je stajanje za govornicom u proseku naplaćivala 250.000 dolara. Prema finansijskom izveštaju koji je objavio „Vašington post”, njen suprug i ona imali su više od sto plaćenih javnih nastupa za 16 meseci. Ogromna popularnost kao oratora smestila ih je u 0,1 odsto Amerikanaca sa najvišim primanjima, što nekadašnjoj prvoj dami, senatorki i državnoj sekretarki poprilično oduzima legitimitet borca za interese srednje klase. Dok se u kampanji za predsedničke izbore zalaže za pravedniju preraspodelu bogatstva, Klintonova istovremeno prijavljuje da je samo od prodaje memoara, koje je objavila prošle godine, prihodovala oko pet miliona dolara.

Prolaz kod najliberalnijih birača Demokratske stranke otežaće joj i izražena bliskost sa Volstritom, zbog koje je mnogi optužuju da državne odluke donosi uzimajući u obzir interese svojih prijatelja u korporativnom svetu. Izveštaj je pokazao da su neki od najvećih lobista u Stejt departmentu ispisivali čekove za dobrotvornu organizaciju tadašnje državne sekretarke. Čim je napustila funkciju iste korporacije angažovale su je da se obrati njihovim zaposlenima.

Da moćna politička dinastija vodi računa o onima koji uplaćuju dolare na račun njene humanitarne organizacije ili u njene izborne štabove bilo je jasno i pre deset godina kada je „Njujork tajms” pisao o sponi Klintonovih sa kompanijom „Korning”. Proizvođač stakla je fondu nekadašnje prve porodice uplatio 250.000 dolara, dok je prošlog jula za jedan govor Hilari Klinton izdvojio oko 225.000 dolara. Tadašnja senatorka je vršila pritisak na Kinu da olabavi trgovinske barijere, za šta se zalagala i pomenuta kompanija. Prema ranijim saznanjima „Volstrit džornala”, Klintonova je kao čelnica Stejt departmenta uticala na strane vlade da potpišu ugovore sa američkim kompanijama koje su uplaćivale priloge njenoj fondaciji: „Dženeral elektrik”, „Ekson mobil”, „Majkrosoft” i „Boing”. Saznalo se i da su strane vlade kupovale uticaj kod tadašnje državne sekretarke tako što su slale novac na adresu pomenutog fonda u Njujorku. Među njima je bio i Alžir, koji je 2010. uplatio pola miliona dolara za fondaciju „Bil, Hilari i Čelsi Klinton”, i koji je istovremeno uz pomoć lobista nastojao da u Stejt departmentu popravi svoj imidž.

Saradnici predsedničke kandidatkinje kazali su da ne vide u čemu je problem jer je Klintonova držala govore kada se povukla sa javne funkcije. Ipak, njeni protivnici ukazuju da je krupni biznis znao da je Hilari Klinton pripadnica moćne političke dinastije a ne tek bivša državna sekretarka i da je zato tako intenzivno ulagao u nju u protekloj godini i po dana. Informativni sajt „Voks” smatra da su honorari za javne nastupe Klintonovih samo drugi naziv za poklone jer su isuviše lako zarađeni. Osim toga, korporacije su kao govornika angažovale Bila Klintona i za vreme mandata njegove supruge u američkoj diplomatiji. U tom periodu, od 2009. do 2012, bivši predsednik je za mikrofonom zaradio 50 miliona dolara.

Korporacije su izdašnim honorarima uvećale bogatstvo Klintonove, ali bi u Beloj kući mogle da joj uvećaju i brige jer mnoge od njih imaju suprotstavljene interese. IT giganti traže reformu sistema patenata, dok se farmaceutske kuće zalažu za status kvo budući da profitiraju uz pomoć sadašnjih pravila.

Zbog veza sa krupnim kapitalom i ogromnim ličnim imetkom mnogi birači i analitičari smatraju da Klintonova nije najbolji predstavnik liberala jer ne razume svakodnevne brige dobrog dela birača Demokratske stranke. Da je verovatno izgubila dodir sa običnim Amerikancima čije interese treba da zastupa Hilari Klinton je pokazala prošlogodišnjom izjavom da je njena porodica u vreme napuštanja Bele kuće bila „bez prebijene pare”.

Da li Obama stvarno ima samo 1.000 dolara na računu

Izveštaje o primanjima objavili su i drugi zvaničnici i pretendenti na Belu kuću, pa je tako u javnost izašao podatak da predsednik Barak Obama i njegova supruga Mišel imaju  hiljadu dolara na štednom računu u banci Džej Pi Morgan. To, naravno, ne znači da ovaj bračni par nema još ušteđevine. Kako javljaju američki mediji, Obama je vlasnik državnih obveznica u vrednosti od milion i pet miliona dolara i penzionog fonda od oko 350.000 dolara. Svemu tome treba dodati i 400.000 dolara koliko je šef države odvojio za studiranje svoje dve kćerke.

Izvor: Politika