Zločin u Tuzli bez krivaca?!

Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio pripadnika policije BiH Iliju Jurišića optužbi za ratni zločin, nad kolonom vojnika JNA u Tuzli 1992. godine, „zbog nedostatka dokaza“, objavljeno je danas na sajtu tog suda. Za masakr vojnika JNA u Tuzli do sada niko nije odgovarao!

Tom odlukom preinačena je prvostepena presuda Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu kojom je Jurišić bio osuđen na 12 godina zatvora.

U obrazloženju svoje odluke Apelacioni sud je naveo da je prvostepeni sud presudu doneo na osnovu pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega bi ova presuda morala da bude ukinuta, ali kako je u u ovom predmetu prvostepena presuda već ukidana, Apelacioni sud je bio u obavezi da sam presudi.

Pošto je sam ponovo ispitao veštake, Apelacioni sud je nakon ocene i analize izvedenih dokaza, našao da nije bilo neposrednih dokaza da je Jurišić izvršio krivično delo za koje je optužen, a da se takav zaključak „kao jedini mogući, ne može izvesti ni posredno, iz činjenica koje su nesporno utvrđene tokom postupka“.

U obrazloženju odlke Apelacioni sud napominje da su „dokazanost navoda iz optužnice Tužilaštva za ratne zločine su ostali na nivou sumnje“.

Iz tog razloga  je u  ovaj sud doneo odlobađajuću presudu jer je, kako je ukazao,  Zakonikom o krivičnom postupku propisano da će sumnju u pogledu dokazanosti činjenice od značaja za odluku, sud rešiti u korist okrivljenog.

Jurišić, koji je 2013. po drugi put osuđen na 12 godina zatvora zbog optužbi da je izvršio ratni zločin upotrebom nedozvoljenih sredstava borbe.

Nakon javne sednice po žalbama održane u aprilu 2015, Apelacioni sud je odlučio da sam otvori glavni pretres (suđenje) i sam izvede ključne dokaze na osnovu kojih je sada doneo ovu oslobađajuću presudu.

Tužilaštvo za ratne zločine teretilo je Jurišića da je suprotno dogovoru o mirnom povlačenju između SRJ i BIH kao dežurni operativnog štaba stanice bezbednosti Tuzla naredio napad na kolonu vojnika JNA koja se povlačila iz kasarne Husinska buna, 15. maja 1992. godine.

Tom prilikom je, kako je tvrdilo tužilaštvo, izgovorio reči „na vatru odgovori vatrom“.

Naredbu je primio od nadređenog Mehe Bajrića. Muslimansko -hrvatske jedinice Teritorijalne odbrane uz pripadnike paravojne jedinice Zelene beretke pucali su najpre na vozače, pa na vojnike koji nisu bili spremni za borbu i nisu imali oružje uz sebe da bi mogli da se odbrane.

U napadu na kolonu JNA u Tuzli 15. maja 1992. godine masakrirano je najmanje 100 vojnika, veliki broj je ranjen, a uništen je i veći broj sanitetskih vozila.

Jurišić je negirao krivicu ističući da mu je „savest mirna i obraz čist“.

Pored ostalog u svojoj odbrani je naveo da nije bio starešina i da ni o čemu nije mogao samostalno da donosi odluke.

Bio je uhapšen 14. maja 2007. godine na beogradskom Aerodromu „Nikola Tesla“, po međunarodnoj poternici.Tužilaštvo za ratne zločine preuzelo je predmet od Vojnog tužilaštva u Beogradu, 2004. godine.

Posle ukidanja prve presude Jurišić je u oktobru 2010. pušten da se brani sa slobode. On živi u Tuzli.

Masakr nad nenaoružanim vojnicima JNA se 15. maja slavi kao da grada Tuzle.

Postoje brojni dokazi za zločin u Tuzli

Nakon sramne presude Apelacionog suda u Beograda, koji je oslobodio Iliju Jurišića za zločin nad vojnicima JNA u Tuzli, reagovao je predsjednik Boračke organizacije Republike Srpske Milomir Savčić. On je izjavio Srni da za ratne zločine u „Tuzlanskoj koloni“, kada je poginuo najmanje 51 vojnik JNA, još niko nije odgovarao, iako postoje brojni dokazi.

„Ratni zločin u Tuzli je počinjen, neko je za to odgovoran i tu nema nikakve dileme. Problem je što do sada niko nije odgovarao za zločin u `Tuzlanskoj koloni`“, rekao je Savčić.

On je podsjetio da je mnogo Srba osuđeno ili im se sudi bez ikakvih dokaza. „Jedan od takvih primjera je i optužnica protiv bivšeg generala Vojske Republike Srpske Novaka Đukića, iako je međunarodna grupa balističara utvrdila da je slučaj `Tuzlanska kapija`, onako kako ga je tužilac predstavio, nemoguć“, dodao je Savčić.

Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio Iliju Jurišića optužbi za ratni zločin, jer nije bilo dokaza da je naredio napad na kolonu vojnika JNA koja se povlačila iz Tuzle u maju 1992. godine.

U napadu na kolonu JNA u Tuzli 15. maja 1992. godine poginuo je najmanje 51 vojnik, oko 50 njih je ranjeno, a uništen je i veći broj sanitetskih vozila.

Muslimansko-hrvatske jedinice Teritorijalne odbrane uz pripadnike paravojne jedinice „Zelene beretke“ pucali su najprije na vozače, pa na vojnike koji nisu bili spremni za borbu i nisu imali oružje uz sebe da bi mogli da se odbrane.

Jurišić će tražiti odštetu od Srbije

Nekadašnji pripadnik policije BIH Ilija Jurišić ima pravo da traži odštetu od države Srbije zbog tri i po godine koje je neosnovano proveo u srpskom pritvoru. On je pravosnažno oslobođen optužbi za ratni zločin, odnosno napad na kolonu vozila JNA u Tuzli 1992.

Zločin za koji niko nije odgovarao: Masakriranje nenaoružanih srpskih vojnika prilikom sporazumnog povlačenja iz Tuzle

Naime Jurišić je 14. maja 2007. godine bio uhapšen na beogradskom Aerodromu „Nikola Tesla“, po međunarodnoj poternici.

U srpskom pritvoru je bio do oktobra 2010, kada ga je Apelacioni sud u Beogradu pustio da se brani sa slobode nakon što je ukinuo prvostepenu osuđujuću presudu kojom je bio osujen na 12 godina zatvora.

Jurišićev branilac Đorđe Dozet rekao je Tanjugu da još nije dobio pravosnažnu presudu, ali da će Jurišić upotrebiti sva prava koja mu pripadaju što po srpskom zakonu, što po međunarodnim propisima, pa tako verovatno i pravo na naknadu štete zbog neosnovanog pritvora.

U ovom slučaju država bi trebalo da Jurišiću isplati odštetu zbog neosnovanog lišenja slobode i zadržavanja u pritvoru.

Zahtev za odštetu podnosi se najpre Ministarstvu pravde radi sporazuma oko naknade štete, a ukoliko se do sporazuma ne dođe oštećeni, u ovom slučaju Jurišić, imao bi pravo da podnese tužbu sudu.

Izvor: Tanjug, NSPM, Srna

Komentari

Jedan komentar na Zločin u Tuzli bez krivaca?!